Feministi\u010dki svet je okrenut naopa\u010dke po\u010detkom 90-ih doktorskom disertacijom D\u017eudit Batler (Judith Butler) koja kasnije postaje knjiga Nevolja sa rodom<\/em>. U njoj Batler uvodi pojam performativnosti roda, ali i dovodi u pitanje navodno biolo\u0161ko \u010dinjeni\u010dno stanje pola, tvrde\u0107i da je pol uvek ve\u0107 \u201corodnjen\u201d. Pre Nevolja sa rodom<\/em> smatralo se da pol opisuje neku navodnu biolo\u0161ku stvarnost ili datost, a da je rod proizvod kulture i\/ili li\u010dnih ose\u0107anja i promenljiv. Ovakva je raspodela odgovarala mnogim feministkinjama (neke od kojih se i danas dr\u017ee iste), a i onima koji nisu ba\u0161 bili ni zainteresovani niti razumeli temu, jer je ipak zadr\u017eano to ne\u0161to \u010dvrsto, biolo\u0161ko, dato i nepromenljivo. To se dalo istrpeti.<\/p>\n\n\n\n \u2003Me\u0111utim, Nevolja sa rodom<\/em> i tre\u0107i feministi\u010dki talas, koji izme\u0111u ostalog pokre\u0107e knjiga, jedna su od kapi koje prelivaju metafori\u010dku \u010da\u0161u onima kojima se nije vi\u0161e dalo izdr\u017eati i 90-ih godina po\u010dinje da se kuva sna\u017ean otpor prema \u201crodnoj ideologiji\u201d. Prikladno je da se Batler u svojoj novoj knjizi Ko se to pla\u0161i roda?<\/em> bavi antirodnim pokretom jer je u mnogim delovima sveta njihovo ime postalo sinonim za \u201crodnu ideologiju\u201d. Lutka sa njihovim likom spaljena je u Brazilu ispred konferenciji o demokratiji u \u010dijoj su organizaciji u\u010destvovali. Bili su verbalno napadnuti i na aerodromu po odlasku iz zemlje, \u0161to ih je navelo da poku\u0161aju dati odgovor na to za\u0161to je rod za mnoge ljude postalo stra\u0161ilo.<\/p>\n\n\n\n \u2003Batler tvrdi da je u antirodnim pokretima rod postao fantazam, neka vrsta kolektivnog stanja sna. Ba\u0161 kao i u snu, pravila logike i koherentnosti ne va\u017ee, pa se u ovaj fantazam utrpava \u010ditav niz pretpostavki i zna\u010denja koja su \u010desto i me\u0111usobno isklju\u010duju\u0107a. Fantazam roda inkapsulira seks, homoseksualnost ili pedofiliju, pretnju nacionalnoj bezbednosti i civilizaciji, on je kolonizacija, komunizam, \u017eeli da uni\u0161ti tradicionalnu porodicu, ukine o\u010deve i majke te u\u010di decu da masturbiraju i jo\u0161 mnogo toga i sve u isto vreme. Za antirodne pokrete, rod je stra\u0161an, monolitan pojam, dovoljno labav i rastegljiv da poslu\u017ei kao zamena za legitimne strahove sa kojima se trenutno suo\u010davamo, kao \u0161to su tragi\u010dne posledice neoliberalnog kapitalizma ili klimatska katastrofa.<\/p>\n\n\n\n \u2003Manipulisanje fantazmom roda mo\u0107na je stvar i Batler upozorava na to da su antirodni pokreti daleko od opskurnih i predstavljaju opipljivo realnu pretnju slobodi, jer kroz pozivanje na povratak u sanjiv, lagan i siguran patrijarhat koji mo\u017eda nikad nije ni postojao podrazumeva \u010ditav niz napada na reproduktivna, \u017eenska i LGBTIQ+ prava i ja\u010danje autoritativnih dr\u017eava. \u201cZadatak koji je pred nama je da poku\u0161amo da razumemo ovu naglo ubrzanu inflaciju i kombinaciju potencijalnih i bukvalnih opasnosti, i da se zapitamo kako se uop\u0161te mo\u017eemo suprotstaviti fantazmu ove veli\u010dine i intenziteta\u201d, pi\u0161e Batler, a kao odgovor nudi \u201cradikalnu afirmaciju zajedni\u010dkog \u017eivota\u201d.<\/p>\n\n\n\n \u2003Radikalna afirmacija za Batler podrazumeva prevo\u0111enje i teku\u0107e uskla\u0111ivanje sa \u201crazli\u010ditim re\u010dnicima koji \u017eivot \u010dine pogodnijim za \u017eivljenje\u201d. Drugim re\u010dima, Batler poziva na \u0161iroko gra\u0111enje koalicija \u2013 za koje pritom ka\u017ee da ne mogu uvek biti prijatne i neprestanu posve\u0107enost za razumevanje potreba onih sa kojima gradimo pokret. Jedino uz radikalnu posve\u0107enost jednih drugima mo\u017eemo druge probuditi iz upla\u0161enog fantazmi\u010dnog sna.<\/p>\n\n\n\n O autorstvu: Pi\u0161e: Vanja Petrovi\u0107 Feministi\u010dki svet je okrenut naopa\u010dke po\u010detkom 90-ih doktorskom disertacijom D\u017eudit Batler (Judith Butler) koja kasnije postaje knjiga Nevolja sa rodom. U njoj Batler uvodi pojam performativnosti roda, ali i dovodi u pitanje navodno biolo\u0161ko \u010dinjeni\u010dno stanje pola, tvrde\u0107i da je pol uvek ve\u0107 \u201corodnjen\u201d. Pre Nevolja sa rodom smatralo se da pol […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1020,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[15,12,49],"tags":[],"class_list":["post-1019","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktivizam","category-aktuelno","category-transfeminizam-znacaj-gradenja-saveznistva"],"acf":[],"aioseo_notices":[],"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-content\/uploads\/2025\/04\/1-9.png","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1019","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1019"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1019\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1021,"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1019\/revisions\/1021"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1020"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1019"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1019"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1019"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
<\/strong>Vanja Petrovi\u0107 je nebinarna aktivistkinja, istra\u017eiva\u010dica, i studentkinja doktorskih studija socijalne politike na Fakultetu politi\u010dkih nauka – Univerziteta u Beogradu. Njena polja interesovanja i istra\u017eivanja uklju\u010duju istorija lokalnog feminizma, abolicionisti\u010dki feminizam, i solidarno i nehierarhijsko organizovanje. Jedna je od osniva\u010dica abolicionisti\u010dkog Novosadskog feministi\u010dkog kolektiva NS FAK.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"