Prikaz knjige: Aurora Mattia, The Fifth Wound<\/em> (Nightboat Books, 2023).<\/p>\n\n\n\n U prethodnim prikazima teorijskih knjiga1<\/sup>, a ponajvi\u0161e na temelju vlastitih iskustava, mo\u017ee se uo\u010diti da trans i kvir ljudi \u017eive u okru\u017eenju koje nije nimalo gostoljubivo. \u0160tavi\u0161e, \u017eivimo u okru\u017eenju koje oblikuje na\u0161a tela kroz negativne afekte, nasilje i smrt (nekropolitika), dok to okru\u017eenje ustrojeno kao cisheteropatrijarhalno dru\u0161tvo sebe biopoliti\u010dki oblikuje kroz uve\u0107anje i intenzifikaciju vlastitih u\u017eivanja i mo\u0107i delanja na \u0161tetu svih drugih formi (ne)\u017eivota, uklju\u010duju\u0107i \u017eivotinje, biljke i druga (ne)\u017eiva bi\u0107a. Sa takvom postavkom gde je na jednoj strani biopoliti\u010dki oblikovan cisheteropatrijarhalni \u017eivot, a sa druge strane nekropoliti\u010dki proizvedeno sporo umiranje trans, kvir i neljudskih tela, kako (pre)\u017eiveti kao trans i kvir osoba? Kako (u)pisati trans i kvir telo (u svet \/knji\u017eevnosti\/) kada su sredstva za taj rad bitni elementi bio\/nekropoliti\u010dkog upravljanja? Dva su puta koja se ukazuju kada se (re)produkcija cisheteropatrijarhalnog sveta posmatra kroz infrastrukturnu prizmu i kada se knji\u017eevnost uzme kao jedna od infrastruktura koja odr\u017eava taj i tako izgra\u0111eni svet i tu formu \u017eivota. Ta dva puta su prilago\u0111avanje na postoje\u0107u infrastrukturu i pronala\u017eenje na\u010dina da se ona u najve\u0107oj mogu\u0107oj meri prisvoji ili bar da se neki njeni elementi prenamene, a adaptaciji nasuprot le\u017ei destrukcija – uni\u0161tenje postoje\u0107e infrastrukture radi izmicanja iz stiska cisheteropatrijarhalnog sveta. Svaki od pristupa poseduje mnogobrojne metode, a ovde \u0107u pisati o uni\u0161tenju razumljivosti, ili bar ote\u017eavanju \u010ditljivosti, kroz umno\u017eavanje zna\u010denja putem hibridizacije knji\u017eevnog teksta kao modusu destrukcije infrastruktura u Petoj rani<\/em> (The Fifth Wound<\/em>).<\/p>\n\n\n\n \u201eInfrastrukturni pristup\u201c knji\u017eevnosti mo\u017ee se \u010diniti kao jo\u0161 jedna u nizu metaforizacija gde se knji\u017eevnost (ili bilo koja druga umetnost ili dru\u0161tveno-prirodna pojava) uzima kao ono \u0161to slu\u017ei (re)produkciji odre\u0111ene dru\u0161tvene ideologije. Me\u0111utim, ovde uzimam infrastrukturu u doslovnom smislu te re\u010di, kao ono \u0161to slu\u017ei kao osnova u (re)produkciji datog dru\u0161tva. U infrastrukturu se ubrajaju saobra\u0107ajna, vodovodna, energetska, stambena, kanalizaciona i telekomunikaciona infrastruktura. \u010cini se da, kada se ovako nabroji, infrastruktura veoma daleko od umetni\u010dkog dela kao \u0161to je jedan roman. Ali nije i to iz dva razloga. Najpre, infrastruktura slu\u017ei (re)produkciji cisheteropatrijarhalnog dru\u0161tva. O\u010digledno je da bez svih onih pobrojanih vidova infrastrukture ne bi bilo ni sveta u kome trenutno \u017eivimo. I upravo je to razlog za\u0161to infrastrukture igraju klju\u010dnu ulogu u o\u010duvanju izgra\u0111enog okru\u017eenja kakvo poznajemo. Umetnost, kao jedna od ljudskih aktivnosti, neposredno zavisi od infrastruktura \u2013 bez razmene informacija, elektri\u010dne energije i transporta, primera radi, ne bi bilo knjiga o kojima pi\u0161em ove prikaze. Ali umetnost slu\u017ei i (re)produkciji dru\u0161tva. Umetnost se, dakle, mo\u017ee posmatrati kao jedna od infrastruktura zbog svoje dru\u0161tveno-(re)produktivne funkcije.<\/p>\n\n\n\n Infrastrukture ovde igraju i drugu ulogu. Naime, trans i kvir ljudi, kroz istoriju, izgradili su naro\u010dit odnos prema infrastrukturama. I opet je re\u010d o vi\u0161e aspekata. Kako infrastrukture slu\u017ee (re)produkciji dominantne forme \u017eivota, a koja je uvek ve\u0107 cisheteropatrijarhalna, sledi da infrastrukture slu\u017ee (re)produkciji cisheteropatrijarhata. Vodovod, kanalizacija, ulice, energetska mre\u017ea, sve to slu\u017ei da bi se odr\u017eao dru\u0161tveni sistem zasnovan na binarnoj rodnosti i heteroseksualnosti (i, ovde gde \u017eivimo, beloj rasi). To zna\u010di da infrastruktura \u2013 izgra\u0111ena sredina koja proizvodi svet oko nas \u2013 nije napravljena za ljude koji nisu cisheteroseksualni i beli. Mi smo samo njeni puki, slu\u010dajni korisnici. S druge strane, trans i kvir ljudi privremeno adaptiraju i prenamenjuju postoje\u0107u infrastrukturu. Prvo \u0161to pada na pamet jeste fenomen kruzinga koji je, dodu\u0161e, sa razvojem novih tehnologija, u nestajanju, ali koji je bitan istorijski primer privremene prenamene postoje\u0107e infrastrukture tako \u0161to su trans i kvir ljudi javne toalete i parkove koristili za seksualne susrete u nedostatku drugih prostora. Tako\u0111e, privremena prenamena saobra\u0107ajne infrastrukture za seksualni rad istorijski je va\u017ena pojava koja se neposredno ti\u010de trans i kvir ljudi. Videti, recimo, Merlinkinu romansiranu autobiografiju Terezin sin<\/em> (Red Box, 2013) i Staklenac<\/em> Uro\u0161a Filipovi\u0107a (Rende, 2002) za primere kako su kruzing i seksualni rad izgledali u Beogradu osamdesetih i devedestih godina 20. veka. Seksualni rad pominjem i da bih napomenuo da se Aurora Matija bavi njime preko OnlyFans sajta (\u0161to je opet omogu\u0107eno razli\u010ditim infrastrukturama).<\/p>\n\n\n\n U ovom smislu tretiram i knji\u017eevnost u ovom prikazu. S jedne strane, umetnost uop\u0161te i njene partikularne forme slu\u017ee (re)produkciji cisheteropatrijarhata, ali, s druge strane, trans i kvir ljudi prenamenjuju knji\u017eevne forme i sadr\u017eaje za svoje potrebe. Ali ih i uni\u0161tavaju. U prethodnom prikazu bilo je re\u010di i o trans besu<\/em>. Taj bes ovde zadobija i dodatne dimenzije jer bes nije ljutnja izazvana neprepoznavanjem nekog identiteta, frustrirana \u017eelja za bivanjem predstavljanim u dru\u0161tvu koje neki identitet marginalizuje (iako je i taj bes sasvim legitiman), ve\u0107 je re\u010d o besu usmerenom na svet u ovom infrastrukturnom smislu. Trans i kvir bes je bes protiv sveta. Izgra\u0111eno okru\u017eenje, koje je svet kakav poznajemo, izgra\u0111eno je tako da nam ne samo bude \u201ctesno\u201d, ve\u0107 da nas ne bude uop\u0161te. Odnosno, ono nije izgra\u0111eno za sve nego samo<\/em> za neke. Tako i sa umetni\u010dkim i knji\u017eevnim formama. Nije, dakle, re\u010d samo o bivanju prisutnim u umetnosti, predstavljanju trans i kvir subjekata, ve\u0107 o aproprijaciji i\/ili uni\u0161tenju samih formi koje oblikuju takve sadr\u017eaje jer su forme kao forme proizvedene da uobli\u010davaju cisheteropatrijarhalni svet (umetnosti) i ni\u0161ta drugo do taj svet.<\/p>\n\n\n\n Aurora Matija u Petoj rani<\/em> primenjuje nekoliko taktika u cilju uni\u0161tavanja knji\u017eevne forme kao infrastrukture koja (re)produkuje cisheteropatrijarhalni svet. Najpre, ona maksimalizacijom uni\u0161tava \u010ditljivost. Kako sama Aurora Matija pi\u0161e, \u201cminimalizam je luksuz koji pripada onim ljudima koji mogu da o\u010dekuju da \u0107e biti shva\u0107eni\u201d (236). Maksimalizam u pristupu Aurore Matije ogleda se u gustim intertekstualnim tkanjima (brojne reference na starogr\u010dke mitove, hagiografije, Bibliju, srednjevekovne spise), baroknim re\u010denicama koje prerastaju u blokove teksta koji ispunjavaju stranice, upotrebom razli\u010ditih formi uklju\u010duju\u0107i poeziju i skrin\u0161otove \u010detova, te umno\u017eavanju metafora i ozna\u010ditelja preko granica razumljivosti. Kao primer za ovo poslednje mo\u017ee da poslu\u017ei ova re\u010denica: \u201cNikada se nisam usudila da pogledam borovnicu u lice\u201d (37). Ovakav maksimalisti\u010dki pristup metaknji\u017eevni je i komentar na maksimalisti\u010dku tradiciju u knji\u017eevnosti koja je, do sada, bila zabran belih cisheteroseksualnih mu\u0161karaca (Don Delilo \/Don DeLillo\/, D\u017eozef Mekelroj \/Joseph McElroy\/, Dejvid Foster Volas \/David Foster Wallace\/, Roberto Bolanjo \/Roberto Bola\u00f1o), itd.) uz recentni izuzetak cis \u017eene Lusi Elman (Lucy Ellman) i njenog romana Ducks, Newburyport<\/em> (Galley Beggar Press, 2019).<\/p>\n\n\n\n Problem koji Matija postavlja sebi kao spisateljici i nama koji njen tekst \u010ditamo jeste kako upisati trans telo u (knji\u017eevni) tekst (svet), i na prvim stranicama ispostavlja svojevrsni program svog pisanja: \u201cZbilja, \u017eelela sam da pravljenje re\u010denica bude na\u010din vo\u0111enja ljubavi, \u017eelela da re\u010di budu organska materija jednako vitalna i nesvodiva kao sperma, \u017eelela da snovi budu te\u010dnosti izmamljeni i izbrizgani iz sluzi bolesnih roze \u017elezdi u kojima na\u0161a tela pohranjuju i destiluju njihove grube i primordijalne nektare, nevoljni med, svaki podrum, svaki kutak i ostava prazni u njihovo vreme, \u017euboravi, prelivaju\u0107i, laki, lepr\u0161avi, lagani vi\u0161ak vla\u017enih i neznanih prevoja (to je bio san), ali ja sam bila spremna samo na to da pevam o lepoti stvari, a ne o na\u010dinu na koji je lepota protkana mr\u017enjom kao meso krvlju. Mislim na to da sam samo pisala o leptirima i bezimenim bogovima\u201d (3).<\/p>\n\n\n\n I jo\u0161 neposrednije u vezi sa strukturom, temom i sadr\u017eajem romana: \u201c\u0160ta god da jesu moje genitalije, one su nekada bile rana i zahtevale su \u0161avove koji su ih, kao semikoloni ili zapete, spre\u010davale da postanu, doslovno, besformne. Vremeno su se \u0161avovi rastvorili, kao \u0161to se interpunkcija rastvara u neku vrstu ritma ili daha u umu osobe koja \u010dita re\u010denicu. Ali re\u010denica ne zahteva vreme da se zale\u010di od revizije. Re\u010denica ne krvari. Mesec dana posle njihove revizije, moje genitalije su krvarile. Nekada ose\u0107am nostalgiju za tim periodom neizvesnosti kada su moje genitalije jo\u0161 uvek poprimale oblik, kada nisam ni imala genitalije, kada sam imala ranu. Oduvek mi se \u010dinilo \u010dudnim da ve\u0107ina drugih telesnih te\u010dnosti (pljuva\u010dka, pi\u0161a\u0107ka, sperma, znoj, suze, govna i sline) izlaze iz jednog unapred odre\u0111enog telesnog otvora mog tela (usta, genitalije, genitalije, pore, o\u010di, dupe i nos), ali krv nema takav ispust osim kroz upisivanje o\u0161tricom\u201d (50).<\/p>\n\n\n\n No, da li se trans telo i njegova intimnost (sa sobom, sa drugima) mo\u017ee upisati i u\u010diniti razumljivim? Da li telo mo\u017ee da postane tekst? Najkra\u0107i odgovor bi glasio – ne mo\u017ee. Ali da li tekst mo\u017ee da postane telo? Aurora Matija \u0107e probati da (u)pi\u0161e, drugi da pro\u010ditaju i razumeju, jer \u201cisto va\u017ei za re\u010denice, \u010dija je funkcija, koju radosno izvr\u0161avaju u\u010ditelji maternjeg jezika u osnovnoj \u0161koli, da nas zastra\u0161i radi gubljenja vere u na\u0161e jezike, radi straha od na\u0161e poezije, i radi predavanja, na kraju, neizbe\u017enosti linearnog vremena, predavanju tako neizbe\u017enom da se sagla\u0161avamo da napustimo svakoga koga poku\u0161avamo da dosegnemo\u201d (60). Naslov romana ukazuje na transmizogini napad koji je Aurora Matija do\u017eivela u metrou kada je neki mu\u0161karac napao no\u017eem i rasekao lice (\u201cpeta rana\u201d, a pre toga je, kako i sama ka\u017ee, imala \u010detiri elektivna zahvata, uklju\u010duju\u0107i i rodno afirmativne hirur\u0161ke intervencije). S druge strane, roman je i svojevrsna hronika njene ljubavi pre i posle tranzicije sa gej mu\u0161karcem – koji do kraja romana mo\u017eda postaje neko drugi – kojeg ona zove Jezekilj po starozavetnom proroku, \u0161to je jo\u0161 jedna intertekstualna igra koja rasipa zna\u010denje. Pored toga, Aurora Matija nam pripoveda i o tome kako je bila vi\u0161e puta hospitalizovana na psihijatrijskoj klinici zbog samopovre\u0111ivanja, o telesnim povredama koje je do\u017eivela tokom seksa sa cis mu\u0161karcem (\u201c\u0161esta rana\u201d) te o transantagonizmu medicinskog sistema, \u0161to hirur\u0161kog \u0161to psihijatrijskog, s kojim se suo\u010davala prilikom intervencija. Me\u0111utim, roman ne sledi formalne konvencije naturalizma, realizma niti ispovedne proze. Aurora Matija doslovno upisuje rane koje su nanete njenom telu u telo teksta. Kao na stranicma na kojima bri\u0161e stihove iz pesama jer nije dobila dozvolu da ih citira, ali zadr\u017eavanjem brisanja vizuelni utisak koji se stvara jeste utisak rasecanja teksta. Tekst postaje vizuelna stvar, predmet gledanja a ne \u010ditanja. S druge strane, telo teksta nosi trag uklanjanja (rane), ba\u0161 kao i telo autorke.<\/p>\n\n\n\n Ove strategije kako upisivanja u tekst tako i brisanja iz teksta, hibridizacije tekstualne forme kroz uklju\u010divanje netekstualnih elemenata poput fotografija i ilustracija, za cilj imaju uni\u0161tenje samo okvira koji nas prisiljava da budemo smisleni. Kako Aurora Matija pi\u0161e: \u201cKolonijalni poriv koji Carstvo odr\u017eava le\u017ei u tome \u0161to kolonizatori, kojima nedostaje vlastite \u017eivotne snage, poku\u0161avaju da apsorbuju, asimiliraju, to jest, da vampirizuju vreme, pa\u017enju, svaki mogu\u0107i rad, slobodno vreme, poreklo, ti\u0161inu, \u017eelju, sanjanje, molitvu, se\u0107anje, zadovoljstvo, uvijanje, interdimenzionalno izdisanje, duhovni ambit, signalnu vatru, propadljivu i nepropadljivu hranu, proro\u010dki i trenutni san na javi, podzemni rezervoar i mre\u017eu mita onih koje \u017eele da \u201cpredstave\u201d, jer kolonizator je vampir univerzalnosti koji peva: \u201cSvet je, ipak, mali\u2026\u201d (32-33). U ovom citatu imamo celokupnu strategiju pisanja Aurore Matije, istovremeno veoma jasno razotkrivanje \u201cCarstva\u201d, razotkrivanja na\u010dina na koji cisheteropatrijarhalni kapitalisti\u010dki sistem funkcioni\u0161e na nivou infrastruktura, ali i gotovo istovremeno raspisivanje strategija Carstva umno\u017eavanjem ozna\u010ditelja i produ\u017eavanjem re\u010denice dok njeno zna\u010denje ne po\u010dne da proklizava.<\/p>\n\n\n\n Univerzalnost se mrvi pod te\u017einom nesmislenog (ali ne i besmislenog) teksta u koji je upisano i kojim je upisano trans telo u knji\u017eevnost i svet, a svet najednom postaje mnogo ve\u0107i no \u0161to se to \u010dini u granicama Carstva:<\/p>\n\n\n\n Jesi li ti mu\u0161karac? Are you a man?<\/p>\n\n\n\n Ne. No.<\/p>\n\n\n\n Jesi li ti \u017eena? Are you a woman?<\/p>\n\n\n\n Ne. No.<\/p>\n\n\n\n Jesi li preru\u0161eni bog? Are you a god in disguise?<\/p>\n\n\n\n Ne. No.<\/p>\n\n\n\n \u0160ta si ti? What are you?<\/p>\n\n\n\n Ja sam mrljavi predmet. I am a blurry object. (23)<\/p>\n\n\n\n Tekst Aurore Matije tako postaje odgovor na nekropoliti\u010dko oblikovanje trans tela kroz razli\u010dite infrastrukture. Ona upisuje rane koje joj je transmizogino nasilje nanelo u tekst romana, ali istovremeno \u010dini (svoje) trans telo te\u0161ko \u010ditljivom za \u201cCarstvo\u201d jer trans telo i nije ne\u0161to \u0161to se ti\u010de \u201cCarstva\u201d osim kao predmet nasilja i ekstrakcije simboli\u010dkog i realnog kapitala. Tekst Aurore Matije je i odgovor na nekropolitiku i to tako \u0161to uni\u0161tava infrastrukturne forme koje omogu\u0107avaju sprovo\u0111enje nekropolitike na ravni teksta. Njen tekst aktivno dovodi u pitanje biopoliti\u010dku infrastrukturu (sveta) umetnosti i time otvara put za dru\u0161tvenost zasnovanu na politici trans besa, ali i trans ljubavi (jesu li ta dva afekta uop\u0161te razdvojena?). Jer ovo je, nadasve, roman o ljubavi izme\u0111u Aurore i Jezekilja, ljubavi koja postaje ne\u0161to drugo i koja postavlja pitanje – \u0161ta kada razru\u0161imo sve i postanemo mrljavi predmeti jedni za druge?<\/p>\n\n\n\n <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Pi\u0161e: Andrija Filipovi\u0107 Prikaz knjige: Aurora Mattia, The Fifth Wound (Nightboat Books, 2023). U prethodnim prikazima teorijskih knjiga1, a ponajvi\u0161e na temelju vlastitih iskustava, mo\u017ee se uo\u010diti da trans i kvir ljudi \u017eive u okru\u017eenju koje nije nimalo gostoljubivo. \u0160tavi\u0161e, \u017eivimo u okru\u017eenju koje oblikuje na\u0161a tela kroz negativne afekte, nasilje i smrt (nekropolitika), dok […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1027,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[15,12,49],"tags":[],"class_list":["post-1026","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktivizam","category-aktuelno","category-transfeminizam-znacaj-gradenja-saveznistva"],"acf":[],"aioseo_notices":[],"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-content\/uploads\/2025\/04\/1-10.png","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1026","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1026"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1026\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1028,"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1026\/revisions\/1028"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1027"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1026"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1026"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1026"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}\n