Holy Electricity odnosno Sveti elektricitet (negde i Sveta struja) je film koji je pobedio na Locarno film festivalu i ekskluzivno za Journal1<\/sup> razgovaramo sa rediteljem. Tato Kotetishvili je gruzijski filmski autor koji je i publiku i kritiku o\u010darao u \u0160vajcarskoj ali kako stvari stoje i u Sarajevu. Svuda se pri\u010da o filmu Sveta Struja i mi verujemo da je ozbiljan kandidat za Srce Sarajeva u vi\u0161e kategorija.<\/p>\n\n\n\n Film je regionalnu premijeru imao na 30. Sarajevo Film Festival, a prikazan je u okviru Takmi\u010darskog programa. Ekskluzivno za Journal Tato Kotetishvili prona\u0161ao je vremena za intervju, neposredno pred izlazak na crveni tepih.<\/p>\n\n\n\n Holy Electricity \u2013 Sveti elektricitet<\/strong><\/p>\n\n\n\n Nakon \u0161to mladi\u0107 Gonga i njegov ro\u0111ak Bart na otpadu staroga metala prona\u0111u kofer pun zar\u0111alih krstova, Bart dolazi na ideju da ih pretvori u neonska raspela i prodaje ih od vrata do vrata naivnim stanovnicima Tbilisija. Njihov misionarski put kroz gradska predgra\u0111a prerasta u potragu za ljubavlju i prijateljstvom.<\/p>\n\n\n\n Uloge: Nikolo Ghviniashvili, Nika Gongadze<\/p>\n\n\n\n Da po\u010dnemo od filma. Holy Electricity je prvi film koji sam pogledala iz oficijelne selekcije i odu\u0161evila se. U isto vreme sam i sre\u0107na i tu\u017ena, ne znam da li je mogu\u0107e da dva gruzijska filma pobede godinu za godino, ali volela bih da va\u0161 film dobije jednu od nagrada. Ispri\u010dali ste veoma nepretencioznu pri\u010du, ali ste uspeli da dotaknete svaku neuralgi\u010dnu ta\u010dku savremenog dru\u0161tva u Gruziji. Kako ste se odlu\u010dili za pristup, za tako suptilnu ve\u0161tinu strorytellinga?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Mogu\u0107e je da pristup dolazi iz inspiracije okru\u017eenjem i ljudima. Svi likovi su realni likovi i pristup je bio taj da nas oni inspiri\u0161u i da poka\u017eemo njihov \u017eivot koliko god je to mogu\u0107e. Problemi i sve \u0161to smo dotakli u filmu \u2013 njihovi su realni problemi.<\/p>\n\n\n\n Gonga je mladi\u0107, tinejd\u017eer, svi\u0111a mu se jedna pa druga devojka, on ne razume \u0161ta radi, ko mu se svi\u0111a. Bart je kockar i stalno mu treba novca, transrodni je mu\u0161karac. Sve \u0161to smo u film uneli, poti\u010de od njih samih. Kada sam ih upoznao, poku\u0161ao sam da njihove \u017eivote integri\u0161em u pri\u010du.<\/p>\n\n\n\n Sinopisis za Holy Electricity ka\u017ee kako su Gonga i Bart \u010dudni likovi. Ali ti si uspeo da poka\u017ee\u0161 da je svaki lik \u010dudan. Svako od sporednih likova, svako kome zakucaju na vrata \u2013 jednako je \u010dudan. Nema puno razlike. I posebno mi je zanimljivo kada govorimo o manjinskim grupama, mladi, LGBT+, Romi\u2026 U\u010deni smo da mislimo da su <\/strong>oni <\/em><\/strong>razli\u010diti, ali u filmu si pokazao da je dru\u0161tvo sastavljeno od razli\u010ditih ljudi koji su ponekad zaista \u010dudni.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Da, uop\u0161teno mislim da nema lo\u0161ih ljudi ali da postoje lo\u0161a dela. Lo\u0161a dela ili lo\u0161e ideje. Mo\u017eda je ne\u0161to \u0161to rade lo\u0161e ali postoji uvek i logi\u010dna strana, zar ne? Ljudi koji mu\u010de druge ljude imaju svoje razloge. Ljudi kojima smo se bavili su \u010dudni, ekscentri\u010dni i jedninstveni.<\/p>\n\n\n\n Kao da zamisli\u0161 dokumentarac i kada snima\u0161, i\u0161ao bi ulicom i pratio ih. U dokumentarcu, na kraju ostavi\u0161 samo interesantne likove, a izostavi\u0161 nezanimljive. Mnoge smo likove sreli na ulici, starije, one koji pevaju i odmah se povezali. Poku\u0161ao sam da nikog ne izostavim. Oni su kao pasa\u017ei u pejza\u017eu razlika savremenog dru\u0161tva u Tbilisiju.<\/p>\n\n\n\n Uspeo si da prika\u017ee\u0161 neke od retko vi\u0111enih slika predgra\u0111a Tbilisija i kvartova koji se ne vi\u0111aju \u010desto u Gruzijskom filmu. Kako sam bila u Tbilisiju, prepoznala sam neki od njih, ali postoji i ono \u0161to je grad unutar grada. Delovi koji su potpuno odvojeni ekonimski i socijalno. Ponekad, glavni likovi putuju s kraja na kraj grada, nalik na neku ekskurziju ili potragu?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Za mene je tako u svim gradovima koje sam posetio. Krenem da se \u0161etam kroz grad i uvek zavr\u0161im u predgra\u0111u. Svi\u0111a mi se to jer jedno je centar a drugo je tamo gde su ljudi. Gradska vlast uvek \u017eeli da se prika\u017ee na jedan odre\u0111eni na\u010din, d\u017eentrifikacijom. Ili time \u0161to lepo izgleda. Kada se za\u0111e u predgra\u0111a, tamo je druga\u010dije. Mnogo haoti\u010dnije, raznolikije, ima manje turista. Moji likovi \u017eive na jednom parkingu, rade na deponiji. Njihov svet je takav. Tamo ima puno vi\u0161e izme\u0161anih supkultura.<\/p>\n\n\n\n Da, i svako ima svoj deo u Holy Electricity, punk \u017eurke, deo sa starim socijalisti\u010dkim zgradama gde \u017eivi jedna devojka, pijaca, zanatske radnje, krovovi, i predgra\u0111a su veoma raznolika\u2026<\/strong><\/p>\n\n\n\n Vizuelno, oni predstavljaju haos i strukturu nalik kola\u017eu. Takva je Gruzija. Ne postoji deo u kome je sve isprojektovano i urbanisti\u010dki ure\u0111eno. Sa jedne strane ima\u0161 Pariz koji je prelep i veoma ure\u0111en i o\u010duvan. Sli\u010dna arhitektura postoji i u Gruziji, ali je sve veoma haoti\u010dno, poput pasti\u0161a.<\/p>\n\n\n\n Tu i tamo neko okre\u010di fasadu samo oko svog stana, tako nastaje haos \u2013 ali i raznobojni pejza\u017e. Mo\u017eda je to lo\u0161e, ali meni se svi\u0111a kako nastaje haos. Estetski, zaista sam u\u017eivao u snimanju i sli\u010dna mesta me inspiri\u0161u i sigurno \u0107e me inspirisati u budu\u0107nost. Sada snimam u Meksiku, voleo bih da snimam u Indiji, \u0161irom sveta. Za mene, razli\u010diti gradovi nisu ekskurzije ve\u0107 vi\u0161e varijeteti i neka vrsta emocionalne mape gradova.<\/p>\n\n\n\n Ti si se usudio da napravi\u0161 <\/strong>Americana<\/em><\/strong> film. Holy Electricity je <\/strong>road filma<\/em><\/strong> u Tbilisiju. Isto tako uspeo si da se poigra\u0161 izvr\u0107u\u0107i svaku prepoznatljivost Gruzije \u2013 od polifonog pevanja, zdravica, uvek prisutnog konflikta izme\u0111u verske zajednice i LGBT+ zajednice, rastu\u0107i uticaj crkve. Sve \u0161to sam ponela kao uspomenu iz Gruzije, videla sam u tvom filmu.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Postoji zaista puno tema i detalja u filmu. Da, to je mesto gde \u017eivimo i koje nas inspiri\u0161eme i sve je deo filma, mo\u017eda kao podtekst. Kao religija \u2013 uop\u0161te se ne radi o religiji. Nema tu dubinu preispitivanja religije.<\/p>\n\n\n\n Za ljude iz Gruzije, koja je vrlo religiozna zemlja, religija je svuda i uvek prisutna. Tako je do\u0161lo do biznis ideje da likovi prodaju krstove. Religija nije glavna tema, va\u017eni su likovi i njihove pri\u010de koje postoje i tu i drugde.<\/p>\n\n\n\n I da Bart nije transgender on bi imao sve svoje probleme svakako. Ljubavni problemi, problemi u poslu i kocka. On je izgubio novac isto kao mnogi drugi. \u017deleo sam da poka\u017eem probleme sa kojima se suo\u010davaju ljudi u Gruziji, ali i u svetu.<\/p>\n\n\n\n Naravno, svako ko je trans, ima i posebne probleme koji poti\u010du od vi\u0161estruke magrinalizacije i to nije istaknuto u prvi plan ali je svakako prisutno. Zaista se nadam da \u0107e ljudi videti, ne znam kako \u0107e percipirati film ali smatram da i homofobi\u010dni ljudi kad vide \u2013 mogu da se identifikuju. Neko ima sli\u010dne probleme, i to je mogao biti on.<\/p>\n\n\n\n