Poseta lekaru je jedan od prvih susreta koje ve\u0107ina dece nau\u010di da povezuje sa strahom i neprijatno\u0161\u0107u. Kako odrastamo u\u010dimo da bolje toleri\u0161emo neprijatnost, da pove\u017eemo posetu sa krajnjim ciljem \u2013 ozdravljenjem, i vi\u0161e razumemo terapije koje su nam propisane. Ako su u tom periodu le\u010denje i tretman koje smo dobijali bili adekvatni, logi\u010dan ishod bi bio poverenje u lekarke i lekare, u zdravstveni sistem, spremnost da se po\u017ealimo na tegobe i redovni pregledi \u2013 pogotovo kada osetimo da nam je kvalitet \u017eivota naru\u0161en. Pa ipak, \u010dini se da apela da blagovremeno pose\u0107ujemo lekara nikad dosta, a pogotovo kada su u pitanju ginekolo\u0161ki pregledi (preporu\u010duje se 1-2 pregleda godi\u0161nje svima, ali je samo 1\/3 \u017eena to pravo i ostvarila1<\/sup><\/a> kod nas). \u010cak i kada znamo da je bolest verovatno benigna, a terapija bezbolna (npr. slabljenje sluha s godinama) mnogi od nas \u0107e odlagati posetu lekaru. Razloga je puno \u2013 i iako se ekonomski sve \u010de\u0161\u0107e isti\u010de sa napretkom ekonomske krize, dosta ljudi se samo pla\u0161i lo\u0161ih vesti ili prosto ose\u0107a neku vrstu sramote ili nemo\u0107i zbog svog naru\u0161enog zdravlja. Ako bismo vi\u0161e verovali lekarima i zdravstvenom sistemu, mo\u017eda bi ordinaciju mogli \u010de\u0161\u0107e videti kao mesto osna\u017eivanja, a ne slabosti?<\/p>\n\n\n\n Mi i lekari<\/strong><\/p>\n\n\n\n Poverenja u svoje<\/em> lekare, naime, ne mo\u017eemo re\u0107i da je ozbiljno manjkalo 2018. godine (81% veruje2<\/sup><\/a>), a pritom je tokom pandemije do polovine 2021. i zadovoljstvo zdravstvenom za\u0161titom u Srbiji znatno sko\u010dilo3<\/sup><\/a>, iako je objektivno nezavidno (poverenje po zemlji nije bilo deo istra\u017eivanja). No, to se nije odrazilo i na poverenje u ceo zdravstveni sistem i medicinu, zbog \u010dega prednja\u010dimo u interesovanju za nadrilekarstvo i neodazivanju na vakcinaciju. Na ovakvom mestu se uvek na\u0111e neko sa opaskom da \u201eglup narod se ne pridr\u017eava saveta lekara ve\u0107 uvek misli da zna bolje\u201c. Pored klasnog stereotipa, ovakvim stavovima ne ide u prilog pomenuto poverenje u same lekare kao ni istra\u017eivanje \u201eWITCH: Women\u2019s trust and confidence in health system\u201c koje uvi\u0111a da je u jednoj tre\u0107ini \u017eena koje veruju medicinskom osoblju znatno vi\u0161e onih koje visoko vrednuju bivanje \u201esaradljivom i poslu\u0161nom pacijentkinjom, koja se ne \u017eali na bol i naredbe lekara\u201c4<\/sup><\/a>. Ni u jednom drugom ispitivanom stavu nisu se toliko slo\u017eile kao oko va\u017enosti poslu\u0161nosti, te nam ostaje da razmislimo da li su saveti koje su slu\u0161ale i na\u010din na koji su to \u010dinile podbacili u razumljivosti za pacijentkinju, u stvaranju istinskog poverenja sa pru\u017eaocima zdravstvene za\u0161tite i\/ili u pru\u017eanju sveobuhvatne brige za osobu koju tegoba i fizi\u010dki i psihi\u010dki sputava.<\/p>\n\n\n\n \u201eFizi\u010dki i psihi\u010dki\u201c ovde navodim razdvojeno da bih uva\u017eila na\u010din na koji ve\u0107ina nas razume one slu\u010dajeve gde je tegoba dominantno fizi\u010dka odnosno psihi\u010dka, ali \u017eelim naglasiti potrebu za prepoznavanjem da je u ve\u0107ini slu\u010dajeva potrebno govoriti o psiho-fizi\u010dkim tegobama. Na ovo praksa, potpomognuta ve\u0107om otvorenosti medicinara danas, sve vi\u0161e sugeri\u0161e. Ipak o tome da je nauka ve\u0107 dugo svesna toga ve\u0107 je svedo\u010dilo pravilo da se efekat lekova procenjuje u odnosu na grupu koja je uzimala placebo, a ne u odnosu na grupu koja je znala da ne dobija taj lek. Koncept jedinstvenosti \u201edu\u0161e\u201c i tela poznat je predanjima mnogih civilizacija i kultura, ali se u zapadnu filozofiju vratio tek oko 17. veka. Ba\u0161 zato verujem da ga je kod nas bitno ista\u0107i kao ne\u0161to \u0161to nije intuitivno na\u0161oj kulturi. \u010cak i kada je re\u010d o trans osobama za koje se stereotipno vezuje sintagma \u201ero\u0111eni u pogre\u0161nom telu\u201c, sve manje ljudi \u0107e vam re\u0107i da bi ra\u0111e bio_la ponovo ro\u0111en_a u drugom telu, a samim tim i formirao_la se kao sasvim druga\u010dija osoba. Pre \u0107e vam opisati iskustvo koje, istina, sa sobom nosi \u201epromenu\u201c jednog fundamentalnog parametra za na\u0161e dru\u0161tvo5<\/sup><\/a>, ali u svojoj su\u0161tini predstavlja ve\u0107ini poznat instinkt da na najlak\u0161i i najfunkcionalniji na\u010din uskla\u0111ujemo na\u0161e telo i ono \u0161to (iz ma kog razloga) na\u0161a psiha i seksualnost o\u010dekuju kao svoj zdrav i autenti\u010dni izraz (mo\u017eemo to nazvati psiho-fizi\u010dkom homeostazom<\/em>). Primer toga je ispoljavanje jake \u017eelje za formiranim grudima po\u010detkom puberteta kod nekih devoj\u010dica kojima one jo\u0161 nisu porasle (zbog \u010dega mogu biti prepisani hormoni) \u2013 i takve pojave se sli\u010dno javljaju i kod cis i kod trans dece, u skladu sa njihovim rodnim identitetom6<\/sup><\/a>.<\/p>\n\n\n\n Naravno, uvek postoji mogu\u0107nost i da osoba prihvati neku svoju osobinu, kao i da nikada ne bude zadovoljna promenama tela. Recimo da je Vanja nebinarna osoba koja \u017eeli gornju operaciju, zbog \u010dega se obra\u0107a prvo psihijatru. Vanja je sigurno da \u0107e mu to re\u0161iti disforiju i vi\u0161egodi\u0161nju zatvorenost i depresiju. Psihijatar ukazuje na to da je Vanja ve\u0107 dugo bilo opsednuto svojim fizi\u010dkim izgledom, ali uprkos nekad i ekstremnim metodama nikada nije bilo zadovoljano rezultatima, pa bi ova \u017eelja mogla biti dalja eskalacija koja ne\u0107e doneti boljitak kao ni prethodne. Vanja ipak tvrdi da su to bili uzaludni poku\u0161aji da svoju nelagodu pripi\u0161e bilo \u010demu \u0161to ga ne bi u\u010dinilo trans osobom. Ipak, psihijatar je i dalje sumnji\u010dav jer Vanja priznaje da je imalo dosta neprijatnih socijalnih iskustava zbog veli\u010dine svojih grudi, \u0161to bi moglo biti koren svih ovih problema. Zbog toga predla\u017ee da Vanja potra\u017ei psihoterapeuta i proba da razre\u0161i to kroz terapiju, ali ono ne ose\u0107a da mo\u017ee jo\u0161 dugo u tom stanju da izdr\u017ei, i sumnja znaju\u0107i da mu bajnder7<\/sup><\/a>poma\u017ee.<\/em><\/p>\n\n\n\n Ako psihijatar zaista osnovano <\/em>sumnja da mo\u017ee do\u0107i do toga da Vanja za\u017eali operaciju kao i da zna za bolju metodu le\u010denja , ima obavezu i vi\u0161e nego pravo da o tome obavesti pacijenta i da to uzme u obzir prilikom prepisivanja terapije, ali se pri tome neupitno mora pridr\u017eavati na\u010dela kodeksa medicinske etike, od kojih valja izdvojiti:<\/p>\n\n\n\n \u00b7 \u201ePrimarno ne na\u0161koditi.\u201c<\/em><\/p>\n\n\n\n \u00b7 \u201eNekriti\u010dko objavljivanje i propagiranje nedovoljno proverenih dijagnosti\u010dkih, terapijskih i drugih metoda le\u010denja, kao i lekova, je eti\u010dki prekr\u0161aj.\u201c<\/em><\/p>\n\n\n\n \u00b7 Lekar je du\u017ean da po\u0161tuje prava, slobode, li\u010dnost, autonomiju i ljudsko dostojanstvo svakog pacijenta u svim okolnostima.8<\/sup><\/a><\/em><\/p>\n\n\n\n Nakon \u0161to uvedemo jo\u0161 neke uvide savremene medicinske prakse i etike, vrati\u0107emo se na ovo naizgled stra\u0161no eti\u010dko pitanje.<\/p>\n\n\n\n Mi i medicinska nauka i institucije<\/strong><\/p>\n\n\n\n <\/a> Ako se domognemo oskudnih statistika koje ispituju li\u010dan odnos i stavove marginalizovanih dru\u0161tvenih grupa prema zdravstvenoj nezi koja im se pru\u017ea, nailazimo na jo\u0161 drasti\u010dnije pokazatelje ose\u0107aja nesigurnosti pri poseti lekaru: samo iz razloga vezanih za odnos dru\u0161tva prema rodnom identitetu, \u010dak 70% trans osoba u Srbiji je odlagalo odlazak na pregled. Posebno nelagodno mi je bilo saznanje da me\u0111u pru\u017eaocima op\u0161tih zdravstvenih usluga (ne trans-specifi\u010dnih) u Gruziji, Poljskoj, Srbiji, \u0160paniji i \u0160vedskoj9<\/sup><\/a> najvi\u0161e predrasuda su pokazali oni kojima se obi\u010dno prvima obratimo kada osetimo spremnost da se suo\u010dimo sa na\u0161om transrodno\u0161\u0107u i outujemo se \u2013 psiholozi i psihijatri. Nelagodno, ali ne i neo\u010dekivano. Uz sve napore da se odnos prema psihijatrijskim pacijentima unapredi, u praksi se i dalje pre\u010desto sre\u0107e nehuman tretman pa \u010dak i le\u010denje negativnim uslovljavanjem i samnice (a.k.a. tortura) \u2013 prakse koje krivicu svaljuju na \u201eobolelog\u201c i poti\u010du iz vremena kada je psihijatrija bila neregulisana i neistra\u017eena grana medicine sa nezvani\u010dnim zadatkom da izoluje i eventualno disciplinuje \u201esocijalno nepodobne\u201c iz niza razloga (besku\u0107nici, \u017eene koje ne vr\u0161e neke rodne uloge, LGBTI osobe, neuroatipi\u010dni, itd.)10<\/sup><\/a>. Sli\u010dan teret svoje istorije nose i ginekologija i aku\u0161erstvo, gde su doktori prvobitno potisnuli prakti\u010dno znanje i ulogu \u017eena tj. babica da bi potom decenijama, sa idejama o trudno\u0107i i poro\u0111aju kao patologijama, ostali daleko iza njihove u\u010dinkovitosti.11<\/sup><\/a> Zavisno od toga \u0161ta vas je diskvalifikovalo iz kategorije \u201enormalnog mu\u0161karca\u201c, do po\u010detka 20. veka je postojao \u0161irok izbor potpuno eksperimentalnih tretmana za stvari koje danas znamo da su deo normalne fiziologije, pona\u0161anja i reakcije na stres dehumanizovane osobe. Ono \u0161to je svima njima (bilo) zajedni\u010dko jeste upotreba tipi\u010dnog iskustva i tela \u201eevropskog mu\u0161karca\u201c kao reference za definisanje normalnosti\/sposobnosti i potpuno neuva\u017eavanje li\u010dnosti i individualnosti pacijentkinja_ata. Ako ipak zanemarimo slu\u010dajeve svesnog nehumanog postupanja lekara prema deprivilegovanima, gde danas u praksi savesne medicine mo\u017eemo videti da su ova dva principa jo\u0161 uvek \u017eiva? Jedna direktna posledica jeste da i dan danas imamo opasan nedostatak istra\u017eivanja o sasvim \u201eobi\u010dnim\u201c bolestima i njihovim simptomima kod \u017eena, interseks osoba, trans osoba, nebelih ljudi, itd.12<\/sup><\/a> To ve\u0107 mo\u017ee nesvesno dovesti do toga da lekar sumnja u to da mu\/joj pacijent_kinja verodostojno opisuje svoje tegobe, a dotatno i do toga da pacijent_kinja oseti kao da nije sposoban_na ili da nema potrebne informacije da u\u010destvuje u svom le\u010denju. Na\u017ealost, lekari nekad i uprkos svim pokazateljima da donose pogre\u0161ne medicinske odluke nastavljaju da ignori\u0161u i obeshrabruju svako \u017ealjenje pacijenta_kinje, posebno na bol (npr. endometrioza nekad se ne dijagnostikuje pre autopsije, iako se pacijentkinja godinama \u017ealila na u\u017easne bolove, jer je \u201enormalno da \u017eenu boli, samo kuka\u201c). A ako i poveruju u tegobe, \u010desto \u0107e ih povezati sa identitetom ili stanjem zbog koga osoba biva marginalizovana, ili pak tvrditi da sa takvim telima nisu uop\u0161te obu\u010deni da rade. Ovakva lo\u0161a praksa opisana je kao \u201etrans sindrom slomljene ruke\u201c: pojava da medicinski radnik_ca \u010dak i dobro poznate simptome i terapiju za njih, kao npr. za slomljenu ruku, dovede u vezu sa time \u0161to je osoba trans13<\/sup><\/a>.<\/p>\n\n\n\n Mi i sistemi zdravstvene za\u0161tite i socijalne podr\u0161ke<\/strong><\/p>\n\n\n\n Sada kada poznajemo problematiku dva najupe\u010datljivija odnosa koja uti\u010du na izle\u010denje mogli bismo izvesti jak argument za ve\u0107a ulaganja u savremena medicinska istra\u017eivanja. Ovo je neosporno va\u017eno za trans zajednicu jer, kako je ameri\u010dki seksolog i pionir istra\u017eivanja porekla i razvoja rodnog identiteta Milton Diamond svedo\u010dio \u201eDa sam postavljao pitanja kao \u0161to su \u2019Kako da izle\u010dim ne\u010diju homoseksualnost\/transrodnost?\u2019 novac bih brao sa drve\u0107a… ali na pitanja kao \u0161to su \u2019Za\u0161to je neko homo\/trans?\u2019 bi se samo nasmejali jer \u010demu to pa slu\u017ei!?\u201c14<\/sup><\/a>.<\/p>\n\n\n\n Na\u017ealost, kada bismo se ovde zaustavili, mislim da ne bismo u dogledno vreme postigli su\u0161tinsku promenu iskustava trans i intersex sa javnim, trans-specifi\u010dnim i de\u010dijim zdravstvom. Kako je intersex aktivizam na na\u0161im prostorima relativno mlad, tako tek od skora znamo za pojedine hirurge koji se trude da informi\u0161u roditelje intersex dece o \u0161tetnosti ranih genitalnih operacija. Pre toga u \u201eprogresivnoj\u201c nau\u010dnoj zajednici vladalo je uverenje da je rodni identitet isklju\u010divo dru\u0161tveno konstruisan te da \u0107e se intersex dete prosto prilagoditi onom u koji se vaspita, \u0161to je naj\u010de\u0161\u0107e bio \u017eenski zbog jednostavnije operacije. Bilo je to ipak predugo s obzirom da je ve\u0107 par godina nakon operacije (1967.) vaginoplastije15<\/sup><\/a> na dvogodi\u0161njem de\u010daku Davidu Reimeru16<\/sup><\/a> roditeljima bilo jasno da on ne\u0107e odrasti kao sretna devoj\u010dica kako je hirurg obe\u0107avao. Ali i pre nego \u0161to je Davidu saop\u0161teno da je bio \u017ertva medicinskog nasilja mnogi su se pla\u0161ili ovakvog ishoda, pa je jo\u0161 jugoslovenska pionirka humane genetike Ljiljana Zergollern \u010cupak u svom ud\u017ebeniku iz 1977. godine nagla\u0161avala va\u017enost da svaka operacija nad intersex osobama bude izvedena \u201euz po\u0161tovanje njihovog psihoseksualnog identiteta…koji je \u010de\u0161\u0107e mu\u0161ki\u201c17<\/sup><\/a>. Ovo jeste drasti\u010dan i sumoran primer, ali jasno ocrtava to da u nedostatku kontinuiranog rada i obostrane komunikacije i pacijenata i nau\u010dne zajednice sa pru\u017eaocima svih zdravstvenih usluga i nege izostanak izle\u010denja ne mora biti \u010dak ni najgori ishod.<\/p>\n\n\n\n To tako\u0111e ne treba da nas previ\u0161e \u010dudi ili pla\u0161i. Odluke lekara, kao i svih nas, pod velikim su uticajem onoga \u0161to nala\u017ee \u201ezdravorazumsko\u201c razmi\u0161ljanje njihove kulture i vremena, pa tako i profesije. Jedan pozitivan primer danas \u0107ete ve\u0107inu vremena prevideti, jer se moderni slu\u0161ni aparat prosto stapa sa u\u0161nom \u0161koljkom, a ni kohlearni implanti nisu puno upadljiviji. \u010cak i ako ga primetite retko kad \u0107e te se setiti da osoba koja ga nosi fakti\u010dki ima invaliditet, i da bi pre samo jednog veka bila vidno isklju\u010dena iz zajednice. Shodno tome i odnos institucija i dostupnost podr\u0161ke za njih bili su lo\u0161i. S druge strane, neke \u201eonesposobljavaju\u0107e bolesti\u201c nismo izle\u010dili, ve\u0107 smo ih samo prestali tako zvati i \u201ele\u010diti ih\u201c, kao \u0161to je levorukost ili autizam.18<\/sup><\/a> Izme\u0111u ta dva nalazi se veliki broj \u201ebolesti\u201c i \u201eslabosti\u201c koje danas mnogo bolje razumemo kao prirodne na\u010dine na koje se ne\u010dija psiha-i-telo nose sa nekim stanjem ili stresom. Tako je (k)PTSP prestao biti obi\u010dna neuroza \u010diji se simptomi potiskuju lekovima i uslovljavanjem, ve\u0107 je postao skup simptoma nastalih kao prirodan psiho-fizi\u010dki odgovor na traumu koji je bio toliko jak da je doveo do trajnih promena. Nama koji smo to iskusili mo\u017ee delovati trivijalno, posebno za nekoga obrazovanog, ali lekaru koji mo\u017eda ni ne pripada takvoj grupi kao pacijent da bi ikada ne\u0161to sli\u010dno osetio je, prema starim pravilima struke, bilo logi\u010dnije da veruje aktuelnom klini\u010dkom priru\u010dniku i opipljivim dokazima poreme\u0107aja \u2013 tj. vidljivim i merljivim <\/em>odstupanjima od parametara \u201ezdravog \u010doveka\u201c. To ih, naravno, ne opravdava…\u201cda su nas samo slu\u0161ali!\u201c<\/em><\/p>\n\n\n\n Danas znamo da se neki od tih parametara ne moraju nikada ni vratiti \u201ena staro\u201c, ali da mi mo\u017eemo na\u0107i na\u010din da \u017eivimo sa bole\u0161\u0107u, traumom i stresom. Uz pomo\u0107 psihoterapije, medikamenata, promena navika i odnosa prema sebi, i najbitnije uz socijalnu podr\u0161ku, mo\u017eemo u\u017eivati i u novoj normalnosti gde pravilna briga o sebi i prepoznavanje svojih stvarnih potreba (umesto odbrana) postaju rutina. U poslednje vreme su posebno popularne metode koje zaobilaze psihijatriju i sve \u201eve\u0161ta\u010dke\u201c i \u201enasilne\u201c uticaje na telo i\/ili psihu. Za mnoge one mogu biti zaista osna\u017euju\u0107e pa i isceljuju\u0107e, ali se na\u017ealost javljaju kao zamah penduluma na suprotnu stranu: dok je ranije sve bilo u mesu, danas \u201eto ti je sve u glavi\u201c. Ali \u201eu glavi\u201c su i na\u0161a \u010dula, na\u0161i otkucaji srca, na\u0161e ubrzano ili usporeno disanje, na\u0161 digestivni sistem19<\/sup><\/a> i na\u0161i suvi\u0161ni hormoni stresa dugo nakon traume. Sve i da na\u0161a glava i zdrave navike mogu re\u0161iti problem uz dovoljno vremena i resursa, tih uslova \u010desto nemamo ili prosto ne \u017eelimo da se ose\u0107amo bolesno. Zbog svega toga ne smemo zapasti (i time se vratiti istorijski korak unazad) u krivljenje samih pacijenata zato \u0161to im je potrebna fizi\u010dka pomo\u0107 da bi makar samo tolerisali simptome, odnosno \u0161to remete svoj \u201eprirodan\u201c rad organizma. Mo\u017eda to ipak bude na\u010din na koji \u0107e biti psihofizi\u010dki najzdraviji \u0161to bi ikada mogli biti.<\/p>\n\n\n\n Sada bi trebalo da nam bude jasan jedan va\u017ean postulat savremene bioetike: razli\u010dita telesna stanja za razli\u010dite ljude u razli\u010ditim situacijama mogu biti ono \u0161to bi nazvali zdravljem ili (delimi\u010dnim) izle\u010denjem. Npr. suo\u010dene sa mogu\u0107im karcinomom materice, za mnoge \u017eene i ostale osobe imanje nje \u0107e ostati vrlo zna\u010dajno za njihovu seksualnost, reprodukciju i identitet \u2013 druge pak, kao \u0161to je An\u0111elina D\u017eoli, se ose\u0107aju bolje ako rizik odstrane zajedno sa matericom.<\/p>\n\n\n\n Problem dolaska do odgovaraju\u0107e zdravstvene nege, pogotovo za marginalizovane, jeste toliko kompleksan da sam ose\u0107ala da je pravedno da dam ovoliko prostora njegovom opisivanju. Ali, nakon \u0161to potcrtamo \u0161ta smo sve preispitali, bi\u0107e nam vrlo brzo jasni jednostavniji koncepti koji sve to objedinjuju i koji skoro pola veka prekrajaju medicinu na meru ose\u0107aju\u0107eg i jedinstvenog \u010doveka.<\/p>\n\n\n\n 1. Mi iznena\u0111uju\u0107e mnogo poverenja dajemo na\u0161im lekarima, ali ne dobijamo ono \u0161to nam je potrebno.<\/p>\n\n\n\n 2. Ono \u0161to nam je potrebno uklju\u010duje i psihi\u010dke i fizi\u010dke potrebe, neodvojivo.<\/p>\n\n\n\n 3. Stoga je o\u010dekivano da tra\u017eimo negu koja menja i na\u010din na koji mislimo i tuma\u010dimo ose\u0107anja i na\u0161e telo (odgovaraju\u0107om terapijom) kako bi nam bilo bolje \u2013 u ispravnom balansu.<\/p>\n\n\n\n 4. Ne bi nikome po\u017eeleli Vanjino mesto.<\/p>\n\n\n\n 5. …ali koliko god bilo te\u0161ko lekar ne sme ni na koji na\u010din da nam na\u0161kodi, da eksperimenti\u0161e na nama ili da ne uva\u017ei na\u0161u li\u010dnost.<\/p>\n\n\n\n 6. Nije dovoljno samo da sprovedemo nova istra\u017eivanja, ve\u0107 da ta istra\u017eivanja uklju\u010duju aktivno preispitivanje medicinske diskriminacije \u010dime \u0107e doprineti tome da lekarke i lekari osveste istorijsko nasle\u0111e svoje struke koja te\u017ei da nas sve uklopi u isti kalup, da uva\u017eavaju na\u0161 li\u010dni do\u017eivljaj rezultata tretmana i da ne dovode u vezu sam na\u0161 identitet sa dijagnozom.<\/p>\n\n\n\n 7. Da bi nova saznanja za\u017eivela u praksi, bolnice i lekari se moraju suo\u010diti sa dru\u0161tvenim predrasudama, umesto da ih osna\u017euju. Mi kao pacijenti_kinje moramo tako\u0111e biti uklju\u010deni u taj proces jer postoje objektivne prepreke tome da lekar sam sazna kako se ose\u0107amo.<\/p>\n\n\n\n 8. Cilj toga mora biti da doktor_ka razume \u0161ta fizi\u010dki i \u0161ta psihi\u010dki ose\u0107mo (u granicama svoje specijalizacije), u kakvoj socijalnoj situaciji se nalazimo, da nam jasno predo\u010di metodu i mogu\u0107e ishode razli\u010ditih tretmana i da bolje me\u0111usobno sara\u0111ujemo u izboru tretmana. Taj tretman treba da po\u0161tuje kako ograni\u010denja na\u0161eg fizi\u010dkog zdravlja, tako i na\u0161eg emotivnog zdravlja i identiteta u datoj situaciji.<\/p>\n\n\n\n 9. Dru\u0161tvo i tehnologija mogu imati presudan uticaj na to koje su mogu\u0107nosti osobe da \u017eivi normalan \u017eivot sa nekom varijacijom ili medicinskim stanjem<\/p>\n\n\n\n 10. Mnoge poreme\u0107aje i stanja tela i psihe ne mo\u017eemo da osetimo direktno, ali nas osoblje mora o njima objektivno obavestiti i ostaviti prostor da zajedno s njima odlu\u010dimo koliko va\u017enosti \u0107emo pridati razli\u010ditim osetnim i neosetnim promenama.<\/p>\n\n\n\n Ovi zaklju\u010dci koji adresiraju biolo\u0161ke, psihi\u010dke i socijalne faktore su op\u0161ti i mogu se primeniti na gotovo sve vrste medicinskih usluga namenjenih skoro svim grupama. Ba\u0161 zato je 2002. Svetska Zdravstvena Organizacija (WHO) zvani\u010dno usvojila biopsihosocijalni model kao osnov za svoju Me\u0111unarodnu Klasifikaciju Funkcija (ICF), odnosno standardizacije jezika i osnovnih koncepata koji se koriste da bi se govorilo o ne\u010dijem zdravlju. To zna\u010di da jedan od osnovnih medicinskih pravilnika predvi\u0111a uzimanje u obzir va\u0161ih fizi\u010dkih, mentalnih i socijalnih uslova i tegoba kako bi se formiralo \u0161to potpunije razumevanje va\u0161e li\u010dne perspektive i na osnovu toga odabrala odgovaraju\u0107a terapija i podr\u0161ka. Pritom dijagnoze i terapije moraju vam biti obja\u0161njene tako da ih zaista razumete i da stoga mo\u017eete dati informisani pristanak na njih. Ovaj model prvi su predlo\u017eili 1977. godine George L. Engel (ameri\u010dki internista i psihijatar) i Jon Romano i on se i danas \u0161iroko primenjuje, razvija i kritikuje (uglavnom zbog nedovoljne radikalnosti u svojim namerama).<\/p>\n\n\n\n Op\u0161ti odnosno univerzalizuju\u0107i modeli uz pomo\u0107 kojih se govori o marginalizovanima su sve vi\u0161e zastupljeni iz vi\u0161e razloga, ali koji se uglavnom pozivaju na ideju da na\u0161e individualne razlike nikada nisu toliko jasno grupisane i razgrani\u010dene da bi opravdale izdvajanje bilo koje grupe \u2013 gotovo kao da je druga vrsta u pitanju. \u010cak \u0161ta vi\u0161e izdvajanja grupa, \u010dak i mnogih hendikepa, su naj\u010de\u0161\u0107e direktna posledica njihove opresije (uklju\u010duju\u0107i neprilago\u0111enu tehnologiju i arhitekturu), bez koje bi njihove \u201erazlike\u201c (u odnosu na \u201enormalne ljude\u201c) bile relevantne koliko i recimo boja kose.<\/p>\n\n\n\n Pa ipak, imaju\u0107i u vidu socijalne uslove, nekada moramo o nezi i pravima trans, interseks i rodno-varijantnih pacijenata_kinja govoriti zasebno. S tim u vidu, ve\u0107 godinama Svetsko Profesionalno Dru\u0161tvo za Transrodno Zdravlje (WPATH) (u kome su i transrodne osobe) osavremenjuje i besplatno objavljuje Standarde nege (SOC) dostupne na mnogim jezicima, pa i na srpskom i hrvatskom (napominjemo da neki prevodi sadr\u017ee bitne \u0161tamparske gre\u0161ke, pa je uputno konsultovati i originalno englesko izdanje). Ove godine o\u010dekuje se novo, 8. izdanje.<\/p>\n\n\n\n Jo\u0161 od 2010. ovo dru\u0161tvo ukazuje na to da rodni identitet, ma kako bio (ne)uskla\u0111en sa telom i dodeljenom rodnom ulogom, nikada nije patolo\u0161ki ve\u0107 je ne\u0161to svojstveno svim ljudima. Sli\u010dno, rodna disforija je ose\u0107aj nesklada koji se nekad mo\u017ee javiti i kod mnogih ljudi koji nisu trans, ali njen intenzitet i oblik mogu odrediti da li \u0107e osoba po\u017eeleti socijalnu ili medicinsku tranziciju (hormoni, hirurgija, terapija glasa tj. logoped). Dodatno, poslednjih 5 godina20<\/sup><\/a>, WPATH otvoreno zastupa potpunu depatologizaciju i dostupne medicinske, socijalne i zakonske procedure priznavanja roda, bilo da je on binaran ili nebinaran, u skladu sa uzrastom i bez zahteva za medicinskom tranzicijom i u skladu sa njihovim nivoom autonomije (sposobnosti da daju informisani pristanak). Svetska zdravtsvena organizacija sa ovim se usaglasila 2019. usvajanjem nove Me\u0111unarodne Klasifikacije Bolesti \u2013 11 (ICD-11) u kojoj je transrodnost uklonjena iz odeljka mentalnih bolesti i preme\u0161tena u odeljak Stanja vezana za seksualno zdravlje (nagla\u0161avaju da je ovo prelaz ka daljoj depatologizaciji).<\/p>\n\n\n\n Mi iz biopsihosocijalnog modela zdravlja i iz socijalnog modela invaliditeta mo\u017eemo vrlo brzo zaklju\u010diti da transrodnost ne bi smela biti patologija, ali da osigurana tranzicija i podr\u0161ka ostanu. Ali najpre bih volela da naglasim neke specifi\u010dnosti.<\/p>\n\n\n\n Sporovi oko dostupnosti tranzicije uglavnom \u0107e se, eksplicitno ili ne, pozvati na to da su hormoni i operacije ne\u0161to \u0161to tek u modernom dobu postoji, pa zbog toga navodno ne treba da se ubrajaju u osnovne potrebe ljudi.<\/p>\n\n\n\n Kao prvo, pored toga \u0161to ostaviti \u201enetaknuto\u201c prirodno stanje \u017eivog bi\u0107a nije samim tim moralan niti neutralan izbor, ovo bi postavilo duple standarde jer mnogi drugi ljudi koriste ceo \u017eivot razli\u010dite vrste \u201eve\u0161ta\u010dke\u201c medicinske pomo\u0107i. Pritom se medicina i tehnologija ve\u0107 nalaze na tom nivou da transrodnost za ve\u0107inu ne mora vi\u0161e biti ograni\u010davaju\u0107a na bilo koji na\u010din, \u010dak i kada ne bi preispitivali rodne norme i uticaj dominantne kulture na intenzitet disforije. U tome se mo\u017ee primetiti da nema razloga da tranzicija ne bude dostupna kao bilo koja druga medicinska procedura ili pomagala vezana za telesne karakteristike koje ometaju na\u0161e funkcionisanje.<\/p>\n\n\n\n Kao drugo, dodatno smanjivanje predrasuda oko medicinske tranzicije (npr. ideja da je sve trans osobe prolaze) i stigmatizacije transrodnosti tako\u0111e mogu voditi ve\u0107em i ranijem zadovoljstvu sobom tokom tranzicije. O tome svedo\u010di alarmantan podatak iz SAD, 2015. da \u010dak 95%21<\/sup><\/a> osoba koje su se odlu\u010dile da detranzicioniraju (uklone efekte dotada\u0161nje medicinske tranzicije) su to u\u010dinile jer su nastavile da trpe preveliku diskriminaciju uprkos poku\u0161ajima da se kamufliraju kao cis.<\/p>\n\n\n\n Na kraju krajeva, i cis osobe do\u017eivljavaju ono \u0161to nazivaju poreme\u0107ajima polnih karakteristika; ginekomastija (rast grudi kod mu\u0161kog pola, nekad i bez patolo\u0161kih uzroka) je ne\u0161to zbog \u010dega samo u SAD godi\u0161nje bude operisano oko 15 000 mu\u0161karaca. Kod nas to pokriva zdravstveno osiguranje ako psihi\u010dki uznemirava pacijenta, iako je to uglavnom povezano sa seksisti\u010dkim idejama22<\/sup><\/a>. Tako\u0111e, sve vi\u0161e cis dece do\u017eivljava prerani po\u010detak puberteta (pre osme godine) i mada se njegove ne\u017eeljene posledice uglavnom svode na manji rast i psihi\u010dku uznemirenost, to se smatra dovoljnim da im se prepi\u0161e blokator puberteta tj. agonist23<\/sup><\/a> GnRH receptora, hormona hipofize odgovorog za regulisanje reproduktivnog razvoja. Isti lek predmet je preuveli\u010danih kontroverzi onda kada se prepisuje starijoj trans deci radi odlaganja puberteta koji im proizvodi veliku koli\u010dinu nelagodnosti tj. disforije, dok ne budu sigurna da li \u017eele tranziciju. Ovo ne zna\u010di da dalja istra\u017eivanja efekata blokatora puberteta kod ovakve dece nisu neophodna, ali dosada\u0161nja pokazuju po\u017eeljne rezultate.24<\/sup><\/a> \u0160ta ta\u010dno onda opravdava brojne barijere postavljene pred trans osobe u pristupu medicinskoj podr\u0161ci tranziciji!? Za\u0161to se i dalje mnoge procedure koje su nam potrebne radi uskla\u0111enog psihi\u010dkog i seksualnog razvoja smatraju kozmeti\u010dkim!?<\/p>\n\n\n\n Verujem da sada imamo dovoljno materijala da formuli\u0161emo \u0161ta ta\u010dno o\u010dekujemo od modernizacije zdravstvenog sistema, sa fokusom na trans osobe:<\/p>\n\n\n\n 1. Da bude svima dostupan i javan<\/p>\n\n\n\n Imaju\u0107i u vidu koliko socijalni status uti\u010de na to koliko \u0107e ne samo tegobe, ve\u0107 i normalne varijacije, ote\u017eavati pristup odgovaraju\u0107oj zdravstvenoj nezi i remetiti normalan \u017eivot jedino je logi\u010dno da zdravstveni sistem bude javno finansiran na svim nivoima i to u dovoljnoj meri da ni jedan pacijent_kinja ne rizikuje svoje zdravlje ako ne plati pregled privatno. Bez toga ne mo\u017eemo govoriti ni o dru\u0161tvu jednakih \u0161ansi. Pored onih usluga koje Srbija ve\u0107 obezbe\u0111uje svima, urgentno je obezbediti ili pobolj\u0161ati usluge psihologa, psihijatra, one namenjene TIRV osobama kao i osobama sa invaliditetom i sa neuroatipi\u010dnim razvojem, ginekologa i stomatologa. Neophodna je i planska senzitivizacija svih medicinskih radnika_ca za rad sa TIRV osobama i ostalim ranjivim grupama. To bi najlak\u0161e bilo u\u010diniti ve\u0107 u medicinskim \u0161kolama, i uz ve\u0107a ulaganja u zdravstvo (koja su oko 8 puta manja od onih za vojsku).<\/p>\n\n\n\n 2. Da bude decentralizovan<\/p>\n\n\n\n Srbija ima veliki problem sa centralizacijom u Beogradu, i u pogledu ulaganja25<\/sup><\/a> i u pogledu dostupnosti zdravstvenih usluga. Ovo je poseban problem za TIRV osobe koje se \u010desto nalaze na rubu egzistencije, nemaju novca ili vremena za redovne posete Beogradu, a nelagodnost odlaska lekaru u malom mestu koji mo\u017ee imati predrasude i \u010dekanje na sve procedure i termin u KCS mogu ugroziti zdravlje pacijenta_kinje. Pritom u Beogradu u dr\u017eavnim ustanovama rade samo dve psihijatrice sa trans osobama, samo jedna endokrinolo\u0161kinja i jedan hirurg. Ovo direktno onemogu\u0107ava pravo pacijenta na drugo mi\u0161ljenje (\u010dlan 13 Zakona o pravima pacijenata). Decentralizaciju bi trebalo sprovesti tako da redovna nega kao \u0161to je psiholo\u0161ka i redovna dijagnosti\u010dka (skrininzi, pra\u0107enja nivoa hormona) bude dostupna lokalno.<\/p>\n\n\n\n 3. Da eksplicitno zabranjuje sve opresivne prakse<\/p>\n\n\n\n Iako bi primarno trebalo da ra\u010dunamo na obrazovanje, senzitivnost i eti\u010dnost lekara, neophodno je i da zakon i nezavisna tela efikasno \u0161tite TIRV osbe od medicinskog nasilja i diskriminacije. To podrazumeva potpunu depatologizaciju trans identiteta, zabranu nepotrebnih operacija nad interseks decom, zabranu bilo kakvog uslovljavanja, psihi\u010dkog maltretiranja i naru\u0161avanja dostojanstva i telesne autonomije (posebno medicinskog silovanja) pri zahtevu za hormonskom ili hirur\u0161kom tranzicijom, kao i ina\u010de. Jedino \u0161to mo\u017ee osporiti pravo bilo koje osobe da neometano odlu\u010di o toku svoga le\u010denja i vrsti terapije jeste ako osoba ne poseduje dovoljan stepen autonomije da bi dala informisani pristanak. Jasno je da taj stepen kod ve\u0107ine dece ne\u0107e biti dovoljan za procedure sa trajnim posledicama, to ne isklju\u010duje sve druge vidove podr\u0161ke za slobodan razvoj rodnog identiteta. Iako je transrodnost jo\u0161 uvek patologizovana kod nas u Srbiji, a interseks operacije dozvoljene, ukoliko do\u017eivite bilo koji drugi vid poni\u017eavanja od strane lekara ili ukoliko lekar sprovede proceduru na koju niste pristali bez ikakvih pritisaka<\/em>, mo\u017eete se obratiti Kancelariji za za\u0161titu prava pacijenata (Tir\u0161ova 1, Beograd, 011\/360-56-34; savetnik.pacijenata@beograd.gov.rs) kao i Kolektivu Talas TIRV za podr\u0161ku.<\/p>\n\n\n\n Kako lekari \u010desto ne mogu dovoljno razumeti tegobe i diskriminaciju grupe kojoj ne pripadaju potrebno je da i predstavnik_ca transrodnih pacijenata_kinja bude \u010dlan Republi\u010dke stru\u010dne komisije za transrodna stanja. Ovakva praksa uklju\u010divanja predstavnika grupe o kojoj komisija odlu\u010duje je ve\u0107 prisutna u mnogim drugim stru\u010dnim komisijama, na primer za odobravanje lekova za le\u010denje retkih bolesti.<\/p>\n\n\n\n 4. Da uva\u017eava individualne razlike i potrebe<\/p>\n\n\n\n O individualizovanoj zdravstvenoj za\u0161titi sve se \u010de\u0161\u0107e govori u svetu, ali kod nas lekari jo\u0161 uvek \u010de\u0161\u0107e primenjuju stari model gde se dijagnostika vi\u0161e zasniva na fiziolo\u0161kim parametrima pacijenta i iz nje lekar samostalno propisuje terapiju. Umesto toga potrebno je da se lekar informi\u0161e o na\u0161em li\u010dnom do\u017eivljaju bolesti, stanja ili biolo\u0161ke varijacije kao i o na\u0161oj socijalnoj situaciji, da nam na razumljiv na\u010din objasni terapiju\/e koje nam predla\u017ee i zajedno sa nama odabere onu koja \u0107e najbolje doprineti pobolj\u0161anju stanja i op\u0161teg kvaliteta \u017eivota. Lekar mora da uzme u obzir kako terapija uti\u010de specifi\u010dno na nas i na\u0161e telo i da je po potrebi koriguje i prilagodi. Ovo je veliki problem trans osobama kod nas jer su \u010dak i na\u0161e \u017eelje svedene na seksisti\u010dke ideje mu\u0161kosti\/\u017eenskosti, a na korekciju hormonske terapije koja nam ne odgovara \u010dekamo barem 6 meseci.<\/p>\n\n\n\n Sve ovo podrazumeva sistemsku promenu na nivou onoga \u0161to se de\u0161ava u ordinaciji, u konkretnom zdravstvenom sistemu dr\u017eave, u medicinskoj nauci i u socijalnoj podr\u0161ci. Pored za\u0161tita prava i li\u010dnog identiteta svakog pacijenta_kinje, ovakve reforme bi rezultovale i aktivnijem u\u010de\u0161\u0107u pacijenata_kinja u svom le\u010denju kao i konzistentnijem poverenju u medicinu jer ga stru\u010dnjaci stalno opravdavaju. Ovo bi tako\u0111e zna\u010dilo da \u0107e pacijenti biti informisaniji o svom zdravlju, \u010demu \u0107e u Srbiji Kolektiv Talas TIRV poku\u0161ati da doprinese izme\u0111u ostalog i objavljivanjm tekstova o trans specifi\u010dnom zdravlju.<\/p>\n\n\n\n Nepo\u0161tovanje pacijenata (npr. oslovljavanje u pogre\u0161nom rodu\/pogre\u0161nim imenom), neuva\u017eavanje na\u0161e autonomije i \u0161ture, nejasne ili nedosledne informacije koje pru\u017eaju medicinski stru\u010dnjaci \u010dine da se pacijenti na neki na\u010din otu\u0111e od onih koji bi trebali da im pomognu. Posledice toga mogu biti vrlo opasne, pogotovo u situacijama intenzivnog straha. Osoba koja se pla\u0161i i koja podsvesno ose\u0107a da joj zdravstveni sistem oduzima kontrolu nad sopstvenim telom, mo\u017ee sigurnost potra\u017eiti u alternativnim i neproverenim metodama le\u010denja, kao i u teorijama zavere. Ovome je te\u017ee odupreti se nego \u0161to mo\u017ee izgledati \u201esa strane\u201c jer na\u0161 mozak tra\u017ei racionalno obja\u0161njenje i re\u0161enje svojih strahova, a teoreti\u010dari zavere to koriste nude\u0107i plitka i jednostavna obja\u0161njenja svojih teorija, pritom uveravaju\u0107i ljude da su oni koji u to veruju \u201eprozreli la\u017ei zdravstvene mafije\u201c i da \u0107e samim tim pre\u017eiveti, dok istovremeno la\u017enim vestima (kao dokazima da \u201enisu ludi\u201c \u0161to se pla\u0161e) im potpiruju strahove od kojih profitiraju.<\/p>\n\n\n\n Intenzivan strah i ose\u0107aj nemogu\u0107nosti da se i\u0161ta promeni i sebi pomogne u datim uslovima gotovo uvek dovode do pasivnog pona\u0161anja, \u0161to uklju\u010duje i nekriti\u010dko poverenje, bespogovorno slu\u0161anje lekara i prakti\u010dnu neuklju\u010denost u sopstveno le\u010denje \u2013 tj. ako takav pacijent uop\u0161te jo\u0161 uvek ide kod pravih lekara. Iako je sasvim sigurno da se do ovakvih zaklju\u010daka moglo do\u0107i i na humaniji na\u010din, ovo je provereno i na \u017eivotinjama. U dve grupe, \u017eivotinje su nakon zvu\u010dnog signala izlagane elektro\u0161okovima u kavezu, ali je samo jedna grupa imala mogu\u0107nost da pritisne taster koji bi predupredio elektro\u0161ok nakon signala. Nakon izvesnog broja ponavljanja, kavezi su otvoreni i \u017eivotinje su mogle i da prosto isko\u010de nakon najave elektro\u0161oka. Me\u0111utim, one koje nisu imale taster nisu vi\u0161e ni poku\u0161avale \u2013 samo bi se sklup\u010dale, cvilele i i\u0161\u010dekivale \u201eneizbe\u017eno\u201c.<\/p>\n\n\n\n Naj\u010de\u0161\u0107e pasivnost nije ovako drasti\u010dna kod ljudi, ali i dalje podsvesno otvara prostor za spoljne uticaje na sopstvene odluke i dobrobit.<\/p>\n\n\n\n Ka intersekcionalno-feministi\u010dki informisanoj praksi<\/strong><\/p>\n\n\n\n Spolja\u0161nji uticaji na rasu\u0111ivanje dugo su zadavali glavobolje etici zdravstvene za\u0161tite i socijalne brige. Ako ne mo\u017eemo da ih izdvojimo i izmerimo, kako onda da znamo da li Vanja zaista ose\u0107a disforiju ili \u010disto socijalni pritisak tj. opresiju? Drugim re\u010dima, da li poseduje dovoljan stepen autonomije za odluku o gornjoj operaciji?<\/p>\n\n\n\n Ako bismo autonomiju definisali kao posedovanje racionalno-kognitivnih kapaciteta izolovane individue (da mo\u017ee logi\u010dki da razmotri opcije, uporedi ih sa svojim vrednostima i potrebama i odmeri sopstvene mogu\u0107nosti) nai\u0161li bismo vrlo brzo na problem sa implikacijama priznavanja ili osporavanja autonomije individuama koje jasno trpe opresiju ili neku vrstu nasilja. Naime, najve\u0107i deo opresije i eksploatacije doga\u0111a se bez ikakvog \u2019pi\u0161tolja na \u010delu\u2019 i \u010dak naizgled u prisustvu razli\u010ditih alternativa i vrsta pomo\u0107i, a danas i uz neograni\u010den pristup informacijama na internetu. Pritom, mo\u017eemo zamisliti da \u0107e takva individua biti u kontaktu sa ostalima sli\u010dnih iskustava, pa bi i udru\u017eivanje teoretski tebalo da bude mogu\u0107e.<\/p>\n\n\n\n Uzmimo za primer trans \u017eenu sa dovoljnim prihodima od online poslova \u2013 ali koja se nalazi u vezi u kojoj joj de\u010dko brani ikakav kontakt sa queer svetom i prijateljima jer ne \u017eeli ikome da prizna da je sa trans \u017eenom. Iako joj to ne prija, zbog ovoga se tako\u0111e jako trudi da bude stereotipno \u017eenstvena i ostaje u vezi. Njeni prijatelji je znaju kao ina\u010de osna\u017eenu \u017eenu i stoga neki od njih veruju da je lo\u0161a drugarica koja poku\u0161ava ispasti bolja od njih tako \u0161to \u0107e se uklopiti u stereotipe. Ostali pak nagla\u0161avaju da je ona zaljubljena u nesigurnog mu\u0161karca i da sigurno zbog emocija ne mo\u017ee racionalno rasu\u0111ivati.<\/em><\/p>\n\n\n\n Naime, obe ovakve procene gube iz vida to koliko je ona postala nesigurna ba\u0161 zbog takve situacije i ne\u0107e joj biti ni od kakve pomo\u0107i. Dok je prva okrivljuje za nasilje koje trpi jer \u201eza\u0161to prosto ne raskine?\u201c, druga je tretira kao nemo\u0107nu \u017ertvu bez kapaciteta da sama oseti i formuli\u0161e \u0161ta joj je potrebno da bi iza\u0161la iz takvog odnosa. A istina je i da nikoga ne mo\u017eemo istinski \u201espasiti\u201c i \u201eosloboditi\u201c, ve\u0107 samo pomo\u0107i da osoba oslobodi samu sebe.<\/p>\n\n\n\n Zbog ovakvih primera filozofi su se umesto takvom proceduralnom definisanju autonomije okrenuli supstancijalnoj teoriji: prema Paul Bensonu i Robinu Dillonu to konkretno zna\u010di da osoba mora ceniti sebe i svoje kapacitete da bi bila autonomna. Me\u0111utim, mnogi od nas koji su dugo bili u nezdravim odnosima, degradiraju\u0107im po na\u0161u sliku o sebi, mogu se setiti situacija kada smo prelomili i re\u0161ili da ne\u0161to druga\u010dije poku\u0161amo i tek tada po\u010deli da se ose\u0107amo bolje povodom sebe. To novoste\u010deno samopouzdanje je neprocenjivo jer nas spre\u010dava da ponovo poverujemo da je ok da neko drugi diktira \u0161ta je za nas normalno i potrebno. Ali i pre toga smo doneli neke odluke koje su zaista bile u na\u0161em interesu i na\u0161a \u017eelja, zar ne?<\/p>\n\n\n\n Da bi prevazi\u0161le ovu slepu mrlju feministkinje Carolyn McLeod i Susan Sherwin su 2000.26<\/sup><\/a> predlo\u017eile svojevrsnu integraciju proceduralnog i supstancijalnog pristupa autonomiji kroz kriterijum da osoba mora imati poverenje u sebe i sopstvene kapacitete za odlu\u010divanje i delanje da bi bila autonomna. One posebno razmatraju uticaj dru\u0161tva i opresije na ovakve kapacitete, \u0161to njihovu teoriju svrstava me\u0111u teorije relacione autonomije. Prema njima ovakvu autonomiju karakteri\u0161u:<\/p>\n\n\n\n Poverenje u sopstvene kapacitete za odlu\u010divanjem \u2013 da bi osoba uop\u0161te krenula da razmi\u0161lja o svojim opcijama, ona mora verovati da za to poseduje dovoljno dobre informacije kao i dovoljno dobre sposobnosti zaklju\u010divanja. Dakle, psihijatar bi trebao prvo da poku\u0161a da objasni Vanji \u0161ta ta\u010dno podrazumeva gornja operacija, koje metode postoje, kao i koje su mogu\u0107e posledice. Time nadome\u0161\u0107uje to koliko malo informacija postoji o tranziciji, a jo\u0161 manje dolazi do trans zajednice. Ako Vanja ovo razume, \u010dak i ako je jo\u0161 uvek nesigurno zbog toga \u0161to prvi put \u010duje i odlu\u010duje o takvim stvarima, mo\u017ee pre\u0107i na slede\u0107u ta\u010dku:<\/p>\n\n\n\n Poverenje u sopstvenu sposobnost da sprovedemo na\u0161u odluku \u2013 bilo da se Vanja odlu\u010di za gornju operaciju ili za psihoterapiju, ono mora verovati u realnu mogu\u0107nost uspe\u0161nog ishoda ovih podviga po sebe. Po\u0161to Vanja ve\u0107 veruje da im operacija mo\u017ee pomo\u0107i, psihijatar treba da se pobrine da Vanja razume da bi i bez operacije, makar objektivno gledano, moglo da \u017eivi autenti\u010dno. Ovo se ipak ne sme zavr\u0161iti ube\u0111ivanjem Vanje da njihov subjektivni do\u017eivljaj nije onakav kako ga Vanja tuma\u010di, i da zbog toga mogu bez gornje operacije.<\/p>\n\n\n\n Poverenje u vrednosti na kojima zasnivamo svoje odluke \u2013 uz sve gore navedeno, moramo verovati dovoljno u sebe i svoje vrednosti da odlu\u010dimo u sopstvenu korist. Ako je osoba iole svesna da su joj neke vrednosti nametnute, tj. ako ih na nekom nivou direktno povezuje sa ose\u0107ajem ni\u017ee vrednosti i\/ili patnje, manje su \u0161anse da \u0107e verovati u njih. Naravno, disforija sama po sebi naru\u0161ava na\u0161u pozitivnu sliku o sebi, ali to ne zna\u010di da psihijatar mo\u017ee sam da proceni \u0161ta je njen koren (jer ne mo\u017eemo Vanju svesti na prosti zbir autenti\u010dnih potreba i uticaja dru\u0161tva). On samo treba da popri\u010da sa Vanjom o tome da li Vanja veruje da gornju operaciju bira samo zbog sebe, a ne zato \u0161to na primer veruje da osoba sa grudima ne mo\u017ee biti nebinarna ili na neki na\u010din manje vredi.<\/p>\n\n\n\n Autonomija nikad ne mo\u017ee biti potpuna \u2013 jer sam termin relaciona autonomija podrazumeva da je dru\u0161tveni uticaj uvek prisutan. Zato je na nju bolje gledati kao na dru\u0161tvenu praksu sa ciljem maksimalnog osna\u017eivanja individue. Psihijatar stoga nema opravdanje da zadr\u017eava Vanju dok ne bude 100% siguran da Vanja potpuno nezavisno odlu\u010duje \u2013 to je prosto nemogu\u0107e.<\/p>\n\n\n\n Autonomija se ve\u017eba \u2013 \u0161to vi\u0161e prilika nam dru\u0161tvo daje da samostalno odlu\u010dujemo, to \u0107emo biti sigurniji u svoje odluke. Na primer ako su nas roditelji podr\u017eavali u eksperimentisanju sa rodnim ulogama, mnogo je verovatnije da \u0107emo ispravno odlu\u010divati i o ve\u0107im promenama. Zato je va\u017ena socijalna podr\u0161ka, pored same medicine. Ovo ipak ne zna\u010di da psihijatri treba da nas teraju da pre hormona \u017eivimo u skladu sa svojim identitetom \u2013 to bi bila samo opasna ve\u017eba poslu\u0161nosti.<\/p>\n\n\n\n Problemi su brojni, nijanse te\u0161ko uo\u010dljive, a o\u010dekivanja i od zdravstvenog sistema i od nas samih dosta velika. Pa ipak, pre\u0161li smo ve\u0107 dug put od vremena kada je biti rodno-nekomformiraju\u0107a trans osoba bilo nezamislivo, ili od kada se na \u017eenski pol gledalo kao na degeneraciju mu\u0161kog. Odu\u010davanje od \u201ezdravorazumskih\u201c pretpostavki \u0161ta zna\u010di biti mu\u0161karac, \u017eena, trans, gej, crnac, itd. je dug put koji zahteva neprekidno preispitivanje, a posebno kada su u pitanju institucije sa ingerencijom da odlu\u010de ko je zdrav i po\u017eeljan \u010dlan dru\u0161tva. Zato se nadam da \u0107e ovaj tekst, bar neko vreme, biti dobra smernica na putu ka dru\u0161tvu u kome smo svi_e zaista slobodni_e da istra\u017eujemo, razvijamo i ispoljavamo svoj rodni identiet, seksualnost, i sve ostalo \u0161to nas \u010dini tako jedinstvenima.<\/p>\n\n\n\n 1<\/a> https:\/\/publikacije.stat.gov.rs\/G2021\/pdf\/G20216003.pdf<\/p>\n\n\n\n 2<\/a> https:\/\/www.statista.com\/statistics\/1066288\/trust-in-doctors-and-nurses-in-europe\/<\/p>\n\n\n\n 3<\/a> https:\/\/www.dw.com\/sr\/srbija-zadovoljstvo-zdravstvom-sko%C4%8Dilo-ali-i-dalje-nisko\/a-57946987<\/p>\n\n\n\n 4<\/a> http:\/\/biopolis.rs\/portfolio_page\/iskustva-zena-u-srbiji\/<\/a>; https:\/\/biopolis.rs\/portfolio_page\/rec-struke-poverenje-i-pasivno-ponasanje\/<\/p>\n\n\n\n 5<\/a> https:\/\/psycnet.apa.org\/doiLanding?doi=10.1037%2Fpspa0000293<\/p>\n\n\n\n 6<\/a> https:\/\/www.pnas.org\/doi\/10.1073\/pnas.1909367116<\/p>\n\n\n\n 7<\/a> \u201cBinder\u201d (Eng.) – Steznik u vidu potko\u0161ulje koji slu\u017ei za smanjivanje izbo\u010dine grudi tj. njihov maskuliniji izgled<\/p>\n\n\n\n 8<\/a> https:\/\/www.paragraf.rs\/propisi\/kodeks_medicinske_etike_lekarske_komore_srbije.html<\/p>\n\n\n\n 9<\/a> https:\/\/tgeu.org\/wp-content\/uploads\/2017\/10\/Overdiagnosed_Underserved-TransHealthSurvey.pdf<\/p>\n\n\n\n 10<\/a> https:\/\/www.youtube.com\/watch?v=1uqGQDIsMNc<\/p>\n\n\n\n 11<\/a> https:\/\/www.ourbodiesourselves.org\/book-excerpts\/health-article\/history-of-midwifery\/<\/p>\n\n\n\n 12<\/a> https:\/\/www.healthline.com\/health-news\/this-med-student-wrote-the-book-on-diagnosing-disease-on-darker-skin<\/p>\n\n\n\n 13<\/a> https:\/\/thebristolcable.org\/2020\/11\/trans-broken-arm-syndrome-healthcare-nightmare-for-trans-people-is-about-more-than-hormones\/<\/p>\n\n\n\n 14<\/a> https:\/\/www.youtube.com\/watch?v=IKqU1IxEDxk&t=450s<\/p>\n\n\n\n 15<\/a> Operacija koja je o\u0161te\u0107eni penis de\u010daka preoblikovala u (neo)vaginu<\/p>\n\n\n\n 16<\/a> https:\/\/en.wikipedia.org\/wiki\/David_Reimer<\/p>\n\n\n\n 17<\/a> \u201cUvod u medicinsku genetiku s klini\u010dkom citogenetikom\u201c \u2013 Zagreb 1977.<\/p>\n\n\n\n 18<\/a> \u0160to ranija dijagnostika i terapija su i dalje jako va\u017eni, ali su terapijske metode usmerene ka br\u017eem osposobljavanju i osna\u017eivanju deteta za \u017eivot u dana\u0161njem dru\u0161tvu, a ne ka njegovom uklapanju u tu\u0111e definicije normalnosti.<\/p>\n\n\n\n 19<\/a> https:\/\/www.health.harvard.edu\/diseases-and-conditions\/the-gut-brain-connection<\/p>\n\n\n\n 20<\/a> https:\/\/tgeu.org\/wpath-2017-identity-recognition-statement\/<\/p>\n\n\n\n 21<\/a> https:\/\/transequality.org\/sites\/default\/files\/docs\/usts\/USTS-Full-Report-Dec17.pdf<\/p>\n\n\n\n 22<\/a> https:\/\/www.jsm.jsexmed.org\/article\/S1743-6095(15)32484-X\/fulltext<\/p>\n\n\n\n 23<\/a> Agonist \u2013 supstanca koja uti\u010de na receptore odre\u0111enih \u0107elija, u ovom slu\u010daju imitiraju\u0107i signal telu da je proizvelo dovoljno GnRH iako on ostaje nizak<\/p>\n\n\n\n 24<\/a> https:\/\/publications.aap.org\/pediatrics\/article\/145\/2\/e20191725\/68259\/Pubertal-Suppression-for-Transgender-Youth-and<\/p>\n\n\n\n