Istorija \u017eena isceliteljki \u2013 Ve\u0161tice, babice i bolni\u010darke \u2013 je prevod naslova i pamfleta koji \u0107e uskoro ugledati svetlo dana i kod nas. To je pri\u010da o politi\u010dkim borbama koje su po svom karakteru bile klasne borbe. Borbama vo\u0111enim na polju medicine i medicinske nauke, nau\u010dne discipline koja je u nastajanju bila jednako opresivna kao i ideologija vladaju\u0107e klase \u010dije interese je zastupala. Iz tog razloga ovaj pamfelt iz \u201970ih ima relevantnost danas. Prati dve faze preobra\u017eavanja zdravstvene nege na kojima po\u010diva dana\u0161nji zdravstveni sistem:<\/p>\n\n\n\n
Pomama za ve\u0161ticama javlja se u doba feudalizma i zalazi daleko u doba kapitalizma. Nije bila spontana pojava pokrenuta masovnom neurozom i psihozom selja\u010dkog stanovni\u0161tva kao \u0161to su tvrdili neki od konzervativnih istori\u010dara medicine, ve\u0107 je bila koordinisana kampanja terora i indoktrinacije od strane plemstva i crkvenih vlasti, i pratila je dobro organizovane zakonske procedure. U sprovo\u0111enju lova na ve\u0161tice i pokretanju su\u0111enja nepobitan autoritet bila je sadisti\u010dka knjiga dvojice inkvizitora, Malleus Maleficarum<\/em> ili Ve\u0161ti\u010dji \u010deki\u0107<\/em> objavljena 1484. godine.<\/p>\n\n\n\n \u201cSame razmere lova na ve\u0161tice ukazuju na to da se radi o \u010dvrsto ustoli\u010denom dru\u0161tvenom fenomenu koji daleko prevazilazi istoriju medicine. Prema mestu i vremenu, najvirulentniji pohodi na ve\u0161tice povezani su sa periodima velikih dru\u0161tvenih preokreta koji su tresli temelje feudalizma, masovnim selja\u010dkim pobunama i zaverama, za\u010decima kapitalizma i usponom Protestantizma.\u201c (Ehrenreich, English, Ve\u0161tice, babice i bolni\u010darke<\/em>)<\/p>\n\n\n\n Pri istra\u017eivanju i pisanju istorije \u017eena kao predstavnica narodne medicine, lekarki koje su svojim uslugama bile na raspolaganju selja\u0161tvu i novonastaju\u0107em proletarijatu te\u0161ko pogo\u0111enom siroma\u0161tvom i bolestima, jedan od kamena spoticanja jeste \u010dinjenica da su autorke ovog pamfleta ve\u0161ticu<\/em> morale posmatrati o\u010dima njenih progonitelja koji su zabele\u017eili celu pri\u010du kao predstavnici obrazovane elite, dok je ve\u0161tica sama bila neobrazovana ili nepismena. Ipak, kre\u0107u\u0107i se kroz istorijsku gra\u0111u, kako i Silvia Federi\u010di pi\u0161e (Kaliban i ve\u0161tica<\/em>): \u201cfeministkinje su brzo shvatile da stotine hiljada \u017eena nisu mogle biti masakrirane i podvrgnute najokrutnijim mu\u010denjima osim ako nisu predstavljale pretnju za strukture mo\u0107i\u201d. Iako napisan pre 50 godina, ovaj pamflet predstavlja zna\u010dajan doprinos osvetljavanju dru\u0161tvenog fenomena koji je doprineo formiranju dubokog \u201cjaz(a) izme\u0111u \u017eena i mu\u0161karaca, podu\u010dio mu\u0161karce da strahuju od mo\u0107i \u017eena i uni\u0161tio univerzum praksi, verovanja i dru\u0161tvenih subjekata \u010dije se postojanje nije moglo uskladiti s kapitalisti\u010dkom radnom disciplinom, \u010dime je bio redefinisan glavni element dru\u0161tvene reprodukcije\u201d. (S. Federi\u010di, Kaliban i ve\u0161tica<\/em>)<\/p>\n\n\n\n Zlo\u010dini za koje su ve\u0161tice bile optu\u017eivane su pokrivali mno\u0161tvo grehova<\/em> polaze\u0107i od seksualnih zlo\u010dina nad mu\u0161karcima, neprokreativne seksualnosti, homoseksualnosti, seksualne vitalnosti, seksualnog rada, poznavanja kontracepcije, praktikovanja abortusa, organizovanog delovanja unutar tajnih dru\u0161tava i obo\u017eavanja \u0111avola, zatim posedovanja mo\u0107i kojima \u0161tetno ili lekovito uti\u010du na zdravlje ljudi, za bavljenje aku\u0161erstvom itd. U lovu na ve\u0161tice mo\u017eemo prona\u0107i korene dominantnih dru\u0161tveno-kulturolo\u0161kih tabua dana\u0161njice i respektivne kriminalizacije.<\/p>\n\n\n\n Knji\u017eica nas vodi kroz postepeni proces uvo\u0111enja zakonskih zabrana medicinske prakse svima bez univerzitetskog obrazovanja, a koje su doprinele uspostavljanju medicine kao profesije. Univerziteti su ve\u0107inom bili zatvoreni za \u017eene, \u0161to je \u017eenama onemogu\u0107ilo \u0161kolovanje i sticanje dozvola za rad. Time je bio otvoren put \u201cmu\u0161koj\u201d medicinskoj profesiji i novom statusu mu\u0161kih lekara koji su razvijali unosan biznis slu\u017ee\u0107i Crkvi i Dr\u017eavi.<\/p>\n\n\n\n Drugi deo pamfleta je preorjentisan na Ameriku i posmatra stvaranje mu\u0161ke medicinske profesije u svetlu uni\u0161tavanja narodne medicine i progona \u017eena iz oblasti le\u010denja kroz podelu uloga i stvaranje novih normativnih stereotipa pozivaju\u0107i se na biolo\u0161ki determinizam. U ovom delu upoznajemo Narodni zdravstveni pokret<\/em>, koji predstavlja primer i klasne i feministi\u010dke borbe. Ro\u0111en u radikalnoj konfrontaciji sa medicinskim elitizmom i licenciranim doktorima kao predstvanicima \u201cparazitske, neproduktivne klase\u201d, kroz tekst pratimo kako se iz Narodnog zdravstvenog pokreta izrodilo mno\u0161tvo razli\u010ditih pristupa le\u010denju u vidu novootvorenih medicinskih \u0161kola koje su mogle poha\u0111ati \u017eene, kao i nebela\u010dko stanovni\u0161tvo. Istovremeni razvoj feministi\u010dkog pokreta adresiranjem pitanja zdravlja i pristupa\u010dnosti medicinskog obrazovanja za \u017eene u\u010dinio ga je srodnim Narodnom zdravstvenom pokretu.<\/p>\n\n\n\n Ovaj deo prati monopolizaciju medicine u rukama mu\u0161kih lekara, uprkos nerazvijenosti tada\u0161nje medicine kao nauke, oslanjaju\u0107i se isklju\u010divo na zakonske regulative i pokroviteljstvo vladaju\u0107e klase uz samo-proklamovanu stru\u010dnost doktora, bez upori\u0161ta u istinskoj zdravstvenoj nezi. Autorke nas upoznaju i sa \u017eenama koje su izmislile bolni\u010dku negu u vidu slabo pla\u0107enog ku\u0107nog rada, kao posledicom progona koji je obavila vi\u0161a klasa Viktorijanskih \u017eena. Profil \u017eene kao zdravstvene radnice sveo se na primernost damskog karaktera i nametanje kluturnih vrednosti vi\u0161e klase, \u017eenama radni\u010dke klase. Najtingejlska<\/em>, odnosno nova, bolni\u010darka otelovljavala je duh \u017eenstvenosti definisan seksisti\u010dkim Viktorijanskim dru\u0161tvom i pozivala se na prirodnost<\/em> svog poziva porede\u0107i ga sa maj\u010dinstvom<\/em>.<\/p>\n\n\n\n \u201cDoktorska i bolni\u010darska funkcija su se formirale kao komplementarne, a dru\u0161tvo kojim je bolni\u010darstvo definisano kao feminino, bilo je spremno doktorsku funkciju videti kao su\u0161tinski \u2019maskulinu.\u2019… Ovi stereotipi su se pokazali kao gotovo nesalomivi. Dana\u0161nji predvodnici Ameri\u010dke bolni\u010darske asocijacije insistiraju da bolni\u010darstvo vi\u0161e nije feminino zanimanje, nego rodno neutralna \u2019profesija\u2019. Mogu zahtevati vi\u0161e mu\u0161kih bolni\u010dara kako bi promenili \u2019sliku\u2019, mogu insistirati da bolni\u010darstvo zahteva gotovo jednako akademsko obrazovanje kao i medicina itd. Me\u0111utim poriv za \u2019profesionalizacijom\u2019 bolni\u010darstva je u najboljem slu\u010daju beg od seksisti\u010dke realnosti zdravstvenog sistema. A u najgorem slu\u010daju je to sam seksizam koji produbljuje podelu izme\u0111u \u017eena zdravstvenih radnica i podupire hijerarhiju koju kontroli\u0161u mu\u0161karci.\u201c(Ehrenreich, English)<\/p>\n\n\n\n