Pod telesnom autonomijom podrazumeva se pravo svake osobe na to da kontroli\u0161e sopstveno telo i da samostalno donosi odluke o svom telu i o svemu \u0161to se ti\u010de njenog tela. Na\u017ealost, to pravo nisu oduvek imale, a ni danasga nemaju sve osobe. Odsustsvo telesne autonomije javlja se kao posledica sna\u017enog uticaja rodno binarnih i heteropatrijarhalnih ideologija na kreiranje zakona i pravnih regulativa, ali i na legitimizovanje odre\u0111enih kulturalnih praksi i obi\u010daja. Oduzimanje prava da samostalno odlu\u010dujemo o sopstvenom telu predstavlja akt diskriminacije, pri \u010demu se putem sile i prinude negativno uti\u010de na na\u0161u dobrobit i na na\u0161e dostojanstvo. Tako\u0111e, ne samo da kvalitet na\u0161eg \u017eivota zavisi od toga da li imamo ili nemamo telesnu autonomiju, ve\u0107 \u010desto i na\u0161i \u017eivoti zavise od ovog fundamentalnog ljudskog prava. <\/p>\n\n\n\n
Imati telesnu autonomiju zna\u010di da mo\u017eete samostalno da odlu\u010dite o tome da li \u017eelite da imate seksualni odnos sa nekim ili ne, da li \u017eelite da zatrudnite ili ne. Pravo na telesnu autonomiju zna\u010di da imate slobodu da odete na lekarski pregled ako to \u017eelite i pravo da pristupite medicinskim intervencijama koje su neophodne radi o\u010duvanja va\u0161eg zdravlja, te je na taj na\u010din isprepletano sa pravom na zdravlje. Pravo na telesnu autonomiju isprepletano je i sa pravom na telesni integritet koji podrazumeva nepovredivost tela i pravo da ne budemo izlo\u017eeni bilo kakvim fizi\u010dkim radnjama za koje nismo dali pristanak. Pravo na telesnu autonomiju podrazumeva i pravo na \u017eivot bez nasilja. Sva navedena prava i mnoga druga su \u0161irom sveta u najve\u0107oj meri uskra\u0107ena devoj\u010dicama, \u017eenama, transrodnim i rodno nebinarnim osobama. Povreda telesne autonomije i telesnog integriteta se \u0161irom sveta praktikuje na razli\u010dite na\u010dine koji su u svojoj osnovi na kraju ipak veoma sli\u010dni jer po\u010divaju na mizoginim, seksisti\u010dkim, transfobi\u010dnim i homofobi\u010dnim stavovima i zakonima. \u010cak i u dr\u017eavama u kojima je rodna ravnopravnost zakonski zagarantovana \u017eene su u praksi izlo\u017eene rodno zasnovanoj diskriminaciji i nasilju koje se ne sankcioni\u0161e na adekvatan na\u010din. Prema izve\u0161taju Ujedinjenih nacija iz 2020. godine \u0161irom sveta u proseku \u017eene u\u017eivaju samo 75% zakonski regulisanih prava koja imaju mu\u0161karci. <\/p>\n\n\n\n
Brojni su primeri zakona i pravnih akata koji kr\u0161e pravo na telesnu autonomiju i ve\u0107ina dr\u017eava ne samo da ne radi na njihovim izmenama i ukidanju ve\u0107 ih u poslednje vreme ponovo uvodi i vra\u0107a na snagu. Radi ilustracije problema da\u0107u dva primera: zakon o abortusu i zakon o promeni oznake pola u li\u010dnim dokumentima.<\/p>\n\n\n\n
Zakoni koji ograni\u010davaju pravo na pristup adekvatnoj seksualnoj i reproduktivnoj zdravstvenoj za\u0161titi ugro\u017eavaju \u017eene i osobe kojima je pristup toj vrsti zdravstvene nege potreban.Takvi zakoni ne samo da direktno ugro\u017eavaju \u017eivot i zdravlje, ve\u0107 negativno uti\u010du i na potencijal ostvarivanja kvalitetnog \u017eivota na koji svaka osoba treba da ima pravo. Kriminalizacija abortusa direktno uti\u010de na pove\u0107anje smrtnosti \u017eena i osoba koje pristupaju ilegalnim klinikama ili pak direktno uti\u010de na pove\u0107anje stepena siroma\u0161tva \u017eena i osoba koje su zabranom abortusa osu\u0111ene na ne\u017eeljenu trudno\u0107u. Sve ove negativne posledice kao i mnoge druge umno\u017eavaju se i imaju ve\u0107i efekat na \u017eene i osobe koje su vi\u0161estruko diskriminisane. Ukidanje prava na abortus je ukidanje prava na odlu\u010divanje o sopstvenom telu, a istovremeno i ukidanje prava na adekvatnu zdravstvenu za\u0161titu.<\/p>\n\n\n\n
Zakoni koji uslovljavaju transrodne i rodno nebinarne osobe da radi promene li\u010dnih dokumenata pristupe medicinskom procesu tranzicije predstavljaju grubo kr\u0161enje telesne autonomije i telesnog integriteta i negiraju pravo na samoodre\u0111enje. U ve\u0107ini dr\u017eava da bi transrodna osoba promenila li\u010dno ime i\/ili oznaku pola u dokumentima ona mora da pro\u0111e psihijatrijsku evaluaciju, nakon toga mora da uzima prepisanu hormonsku terapiju i kona\u010dno mora da pristupi odre\u0111enim hirur\u0161kim zahvatima. U Srbiji psihijatrijska evaluacija nema jasno definisano trajanje i osoba mo\u017ee provesti na psihijatrijskoj proceni i nekoliko godina pre no \u0161to uop\u0161te dobije dozvolu da pristupi hormonskoj terapiji. Da bi u Srbiji transrodna osoba mogla da promeni ime i oznaku pola u li\u010dnim dokumentima ona mora uzimati hormonsku terapiju najmanje godinu dana. Taj proces \u010desto vodi ka sterilizaciji. U Crnoj Gori oznaku pola i mati\u010dni broj u li\u010dnim dokumentima jo\u0161 uvek nije mogu\u0107e promeniti bez obavljenih hirur\u0161kih zahvata \u010dime se pravno priznanje roda uslovljava invazivnim medicinskim intervencijama \u010diji rezultat je sterilizacija.<\/p>\n\n\n\n
Ovakvim zakonskim re\u0161enjima ukida se pravo na telesnu autonomiju transrodnim osobama i ote\u017eava im se proces promene li\u010dnih dokumenta \u0161to posledi\u010dno uti\u010de i na njihovo osnovno funkcionisanje u dru\u0161tvu. Bez odgovaraju\u0107ih dokumenata osoba \u0107e imati pote\u0161ko\u0107e da na\u0111e posao, da podigne paket u po\u0161ti ili novac u banci, da pre\u0111e dr\u017eavnu granicu, a u najmanju ruku \u0107e do\u017eivljavati neprijatnosti prilikom svakog pokazivanja li\u010dne karte ili drugih identifikacionih dokumenata slu\u017ebenim licima.<\/p>\n\n\n\n
Osim zakona na povredu prava na telesnu autonomiju u velikoj meri uti\u010du i ustaljene i prihva\u0107ene dru\u0161tvene norme, koje su naravno uticale i na formiranje zakona, ali pored toga uti\u010du i na pona\u0161anje ljudi i odnos dru\u0161tva prema \u017eenama, transrodnim i rodno nebinarnim osobama. Promovisanje mizoginih, seksisti\u010dkih i transfobi\u010dnih stavova u obrazovnom sistemu, zdravstvenom sistemu, kao i u bilo kom radnom okru\u017eenju i u medijima u ogromnoj meri doprinosi kreiranju dru\u0161tvene atmosfere u kojoj se normalizuje ukidanje telesne autonomije \u017eenama i trans osobama. Rasprostranjeno uverenje da je \u017eena u obavezi da preuzme svu odgovornost za nastalu neplaniranu trudno\u0107u ili stav da je \u201esama kriva\u201c za to \u0161to je zatrudnela posledica su ukorenjenih rodnih stereotipa koje proizvodi heteropatrijarhalno dru\u0161tvo. Istovremeno u takvom dru\u0161tvu \u017eena se obeshrabruje da koristi kontracepciju ili se pak prisiljava da je ne koristi odnosno nije joj dozvoljeno da samostalno donese odluku o tome. U takvom dru\u0161tvu \u017eena nije slobodna ni da se obu\u010de kako \u017eeli, jer ukoliko do\u017eivi seksualno nasilje bi\u0107e okrivljena zbog toga \u0161to je nosila ba\u0161 takvu garderobu. U dru\u0161tvu koje neguje takva uverenja i u kome su takve prakse uobi\u010dajene olako se uvode restriktivni zakoni o abortusu, dok se istovremeno silovanje i drugi oblici nasilja nad \u017eenama ne sankcioni\u0161u na adekvatan na\u010din.<\/p>\n\n\n\n
Isticanjem uverenja da sa trans osobama ne\u0161to nije u redu i da svoja tela moraju da prilagode binarnom rodnom normativu kako bi bile dru\u0161tveno prihva\u0107ene vr\u0161i se pritisak na sve trans osobe da u\u0111u u medicinsku tranziciju i modifikuju svoja tela prema zadatom modelu \u201enormalnosti\u201c.Op\u0161ta dru\u0161tvena transfobija prisutna je i u okviru zdravstvenog sistema te su trans osobe koje ulaze u medicinsku tranziciju veoma \u010desto izlo\u017eene uvredama i poni\u017eenjima, a \u010desto i veoma direktnom naru\u0161avanju telesnog integriteta. Trans specifi\u010dna nega je u ve\u0107ini dr\u017eava centralizovana i svedena na svega nekoliko stru\u010dnjakinja i stru\u010dnjaka iz specifi\u010dnih oblasti. Zbog toga trans osobe ne samo da nemaju priliku da zatra\u017ee drugo mi\u0161ljenje i promene lekara ve\u0107 \u010desto moraju da pre\u0107ute uvrede i\/ili nasilje koje do\u017eivljavaju u ordinacijama kako ne bi do\u0161le u situaciju da ostanu bez lekarske pomo\u0107i ili do\u0161le u situaciju da ne mogu da zavr\u0161e zapo\u010deti proces tranzicije. Preuzimanje stereotipnih rodnih pona\u0161anja i uloga od strane trans osoba je veoma \u010desto i to posebno u sredinama u kojima je stepen op\u0161te dru\u0161tvene transfobije izrazito visok. Prilago\u0111avanje binarnom rodnom modelu nekada predstavlja jedini bezbedni na\u010din \u017eivljenja u dru\u0161tvima koja ne odobravaju rodno prestupanje bilo koje vrste. Strah od verbalnih i fizi\u010dkih napada kao i drugih vidova nasilja uti\u010de na rodnu ekspresiju, a tako\u0111e veoma \u010desto izoluje trans osobe i ograni\u010dava im kretanje u javnom prostoru.<\/p>\n\n\n\n
Izostanak dru\u0161tvene osude pona\u0161anja ili izjava koje su motivisane negativnim stavovima prema pravima \u017eena ili rodnih manjina uti\u010de na porast rodno zasnovanog nasilja i zlo\u010dina iz mr\u017enje. U takvom dru\u0161tvu naru\u0161avanje telesnog integriteta i telesne autonomije prisutno je u svim njegovim segmentima i naj\u010de\u0161\u0107e je i zakonski podr\u017eano.<\/p>\n\n\n\n
Kako da se izborimo za telesnu autonomiju<\/strong><\/p>\n\n\n\n Borba za telesnu autonomiju kao i borba za bilo koje ljudsko pravo mora da sadr\u017ei edukativnu dimenziju koja podrazumeva kako samoedukaciju tako i edukaciju ljudi iz na\u0161eg okru\u017eenja, zatim predstavnica i predstavnika institucija, medija i svih subjekata koji uti\u010du na predlaganje i dono\u0161enje zakona koji se ti\u010du za\u0161tite telesne autonomije svih osoba. U skladu sa tim najpre je neophodno dekonstruisati mitove koji se vezuju za sam pojam telesne autonomije. Dru\u0161tva koja neguju mizoginiju, seksizam i transfobiju po pravilu uvek razviju mehanizme kritike i osude svih poku\u0161aja za\u0161tite \u017eena i rodnih manjina. Jedan od poku\u0161aja za\u0161tite je i prepoznavanje i uvo\u0111enje prava na telesnu autonomiju u zakone i razli\u010dite institucionalne prakse. U skladu sa tim, telesna autonomija je \u010desto u na\u0161em dru\u0161tvu okarakterisana kao \u201ekoncept nametnut sa Zapada\u201c, ili kao \u201eideja koja \u0161teti tradicionalnim vrednostima\u201c i koja je kao takva predstavljena kao \u0161tetna za na\u0161e dru\u0161tvo. Kao \u0161to je na po\u010detku ovog teksta ve\u0107 re\u010deno telesna autonomija ti\u010de se prava svake osobe na to da kontroli\u0161e sopstveno telo i da samostalno donosi odluke o svom telu te u skladu sa tim praktikovanje telesne autonomije podrazumeva osna\u017eivanje osobe da sama donosi informisane odluke o svom telu. To nisu vrednosti koje bi trebalo vezivati za odre\u0111eni deo sveta ve\u0107 bi ih trebalo posmatrati kao univerzalne vrednosti koje \u0161tite \u017eivot i dostojanstvo svake osobe. Jedno od osnovnih na\u010dela me\u0111unarodne medicinske etike je upravo po\u0161tovanje telesne autonomije i ukoliko se to kosi sa tradicionalnim vrednostima odre\u0111ene grupe ljudi onda je potrebno preispitati te tradicionalne vrednosti i njihov uticaj na \u017eivote i dobrobit svih ljudi.<\/p>\n\n\n\n Samoedukacija podrazumeva rad na sebi i prepoznavanje internalizovanih poruka o sopstvenom rodu i telu. Mi smo tako\u0111e deo dru\u0161tva i nismo imuni i imune na poruke kojima nas dru\u0161tvo od najranijeg detinjstva svakodnevno bombarduje. Me\u0111utim, kada osvestimo to da su takvi narativi zapravo konstruisani samo da bi na\u0161a tela stavili pod kontrolu i oblikovali ih u skladu sa normativom, mo\u017eemo im se odupreti kontranarativima. U ovom slu\u010daju kontranarativi obuhvataju razvijanje pozitivnog odnosa prema svom telu, brigu o svom telu, informisanost o pravima koja imamo i mehanizmima ostvarivanja i za\u0161tite tih prava, osna\u017eivanje drugih da samostalno donose informisane odluke o svom telu i zdravlju, uklju\u010divanje u aktivisti\u010dki rad i zajedni\u010dku borbu za pravo na telesnu autonomiju. Kada postanemo osna\u017eeni i osna\u017eene u dovoljnoj meri da mo\u017eemo edukovati druge o telesnoj autonomiji ili pru\u017eiti podr\u0161ku drugima, to je indikator toga da smo ve\u0107 odavno deo pokreta za ostvarivanje ovog zaista fundamentalnog ljudskog prava.<\/p>\n\n\n\n O autoru: Pi\u0161e: Aleksa Milanovi\u0107 Pod telesnom autonomijom podrazumeva se pravo svake osobe na to da kontroli\u0161e sopstveno telo i da samostalno donosi odluke o svom telu i o svemu \u0161to se ti\u010de njenog tela. Na\u017ealost, to pravo nisu oduvek imale, a ni danasga nemaju sve osobe. Odsustsvo telesne autonomije javlja se kao posledica sna\u017enog uticaja rodno […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":568,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[12,35],"tags":[],"class_list":["post-562","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelno","category-tema-2"],"acf":[],"aioseo_notices":[],"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-content\/uploads\/2023\/01\/Telesna-autonomija-i-rodni-identitet.png","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/562","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=562"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/562\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":563,"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/562\/revisions\/563"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/media\/568"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=562"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=562"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=562"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
<\/strong>Aleksa Milanovi\u0107 je geograf i teoreti\u010dar umetnosti i medija. Aktivizmom se bavi od 2008. godine od kada je volontirao za veliki broj aktivisti\u010dkih organizacija i neformalnih aktivisti\u010dkih grupa koje se bave unapre\u0111enjem LGBTIQ prava. U\u010destvovao je u osnivanju Trans Mre\u017ee Balkan 2014. godine i \u010dlan je koordinacionog tima ove organizacije u kojoj vodi program za umetnost i kulturu. U\u010destvovao je u osnivanju Kolektiva Talas TIRV 2020. godine i deo je koordinacionog tima. Docent je na Fakultetu za medije i komunikacije Univerziteta Singidunum u Beogradu. Bavi se nau\u010dno-istra\u017eiva\u010dkim radom u okviru koga se prete\u017eno bavi studijama tela i transrodnim studijama. Do sada je objavio dve knjige: Reprezentacije transrodnih identiteta u vizuelnim umetnostima (2015) i Medijska konstrukcija Drugog tela (2019).<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"