{"id":571,"date":"2023-02-11T14:02:03","date_gmt":"2023-02-11T14:02:03","guid":{"rendered":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/?p=571"},"modified":"2023-03-29T08:51:07","modified_gmt":"2023-03-29T08:51:07","slug":"o-gestalt-terapiji-i-radu-sa-lgbtiq-osobama","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/o-gestalt-terapiji-i-radu-sa-lgbtiq-osobama\/","title":{"rendered":"O ge\u0161talt terapiji i radu sa LGBTIQ osobama"},"content":{"rendered":"\n

Pi\u0161e: Marija Radoman<\/strong><\/h4>\n\n\n\n

Ge\u0161talt je egzistencijalisti\u010dki i fenomenolo\u0161ki pravac u psihoterapiji koji razvijaju od 1940-ih i 1950-ih godina Fritz Perls, Laura Perls, Paul Goodman i Ralph Hefferline. Teorijski koreni ovog pristupa su raznorodni, od psihoanalize, ge\u0161talt psihologije, egzistencijalizma, fenomenologije, ameri\u010dkog pragmatizma pa sve do teorije polja, zen budizma i anarhizma. Sve je to imalo uticaja na \u0161irinu i bogatstvo ovog modaliteta, koji se kriti\u010dki odnosio prema klasi\u010dnoj psihoanalizi, integri\u0161u\u0107i razli\u010dite koncepte i tehnike u radu sa klijentima. Za one koji se do sada nisu sretali\/e sa ovim pristupom izdvoji\u0107u neke od vrednosti i principa u ge\u0161talt terapiji (iako individualni stilovi terapeuta\/kinja mogu dosta da se razlikuju) : <\/p>\n\n\n\n

– Pristup li\u010dnosti u ge\u0161taltu je holisti\u010dki, obuhvataju\u0107i emotivni, kognitivni i telesni aspekt kao i odnos sa sredinom. <\/p>\n\n\n\n

– Cilj ge\u0161talt terapije nije direktno usmeren ka promeni ve\u0107 ka pove\u0107anju svesnosti o na\u0161im ose\u0107anjima i potrebama, kako bi mogli da budemo vi\u0161e autenti\u010dni i spontani u svom \u017eivotu. Promena dolazi kao posledica osve\u0161\u0107ivanja i novih izbora koje osoba pravi.<\/p>\n\n\n\n

– U ge\u0161taltu posebno se neguje dijalog i relaciona dimenzija u radu sa ljudima \u2013 autenti\u010dan susret dve osobe koji zna\u010di uzajamnost, ugledavanje obe strane u odnosu kroz ono \u0161to one zaista jesu, bez svakodnevnih maski. Odnos klijent-terapeut zauzima centralno mesto u terapiji. Tako\u0111e, terapeut je aktivno prisutan u terapiji, on nije neutralan i distanciran, ve\u0107 na empati\u010dan i otvoren na\u010din poku\u0161ava da razume kako se klijenti ose\u0107aju, sa kojim zna\u010denjima dolaze i kako kreiraju svoj svet. Primarni zadatak terapeuta\/kinje je da istra\u017euje (Gary Yontef). <\/p>\n\n\n\n

– Jedan od osnovnih pojmova je kontakt \u2013 ono \u0161to se pojavljuje na granici izme\u0111u organizma i sredine, nas i drugih. Ge\u0161talt terapija istra\u017euje na\u010dine na koji se kontakt prekida i kako to uti\u010de na kvalitet ne\u010dijeg \u017eivota. <\/p>\n\n\n\n

– U ge\u0161taltu koristimo koncepte kao \u0161to su \u201enezavr\u0161eni posao\u201c ili \u201efiksirani ge\u0161talti\u201c \u0161to se odnosi na situacije iz pro\u0161losti, posebno traumatske i problemati\u010dne, koje su ostale na neki na\u010din nerazre\u0161ene (Joyce & Sills, 2014). \u010cesto osoba nije svesna da je energija ostala \u201ezako\u010dena\u201c u pro\u0161losti, a ono \u010dega je mo\u017eda svesna su simptomi u sada\u0161njosti \u201ekoji se \u010dine nepovezani ili misteriozni\u201c (Ibid.). Cilj terapije jeste da se ceo ovaj proces osvesti i da se napravi razlika izme\u0111u pro\u0161losti i sada\u0161njosti, kako bi klijent\/kinja mogla da svoju energiju usmeri na nove procese, umesto \u0161to se investira ponovo u staru \u0161emu. Zadatak terapeuta je da klijentima pru\u017ee podr\u0161ku, da im obezbede da se emotivno izraze, da osveste svoj unutra\u0161nji proces \u0161to \u0107e im omogu\u0107iti da budu vi\u0161e spontani i fleksibilni u na\u010dinu na koji reaguju. <\/p>\n\n\n\n

LGBTIQ osobe na terapiji<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Stigmatizacija, odbacivanje od stane porodice ili dru\u0161tva, te\u0161ko\u0107e u procesu autovanja i generalno diskriminacija samo su neka od iskustava koja mogu negativno uticati na fizi\u010dko i mentalno zdravlje LGBTIQ osoba. Prema izve\u0161taju Ameri\u010dke psihijatrijske asocijacije, LGBTQ osobe imaju dvostruko ve\u0107u verovatno\u0107u da u toku \u017eivota iskuse probleme u vezi sa mentalnim zdravljem u odnosu na heteroseksualne osobe, dok istra\u017eivanja pokazuju da je manjinski stres u vezi sa ve\u0107im stopama anksioznosti, depresije, upotrebe alkohola i psihoaktivnih supstanci i poku\u0161ajima suicida kod LGBTIQ osoba u odnosu na op\u0161tu populaciju (Substance Abuse Report, 2015; Semlyen et al.,2016; Herman et al., 2019; Trevor Project, 2022). Me\u0111utim, to ne zna\u010di da biti LGBTIQ automatski zna\u010di i imati probleme, jer postoje i pozitivni aspekti u LGBTIQ egzistenciji koji mogu uticati na mentalno zdravlje, kao na primer ose\u0107aj pripadnosti kvir zajednicama, kvalitetni odnosi sa prijateljima, samopouzdanje usled prihvatanja sopstvenog identiteta, itd.<\/p>\n\n\n\n

Kada se radi o psihoterapiji, LGBTIQ osobe \u010desto svedo\u010de o razli\u010ditim oblicima diskriminacije ili nerazumevanja. U Srbiji, terapeuti\/kinje koji se obu\u010davaju za rad sa ljudima razli\u010ditih seksualnih orijentacija i rodnog identiteta, uglavnom na svojim edukacijama ili nemaju uop\u0161te pokriven deo rada sa lezbejskim, gej i trans temama ili toga nema u dovoljnoj meri. Oblasti koje se ti\u010du seksualnosti i identiteta su ostavljene njihovoj samoedukaciji. To je razlog zbog koga \u010desto savetujem LGBTIQ osobe koje su u potrazi za terapijom, da ne podrazumevaju senzibilisanost terapeuta\/kinja ve\u0107 da biraju osobe po preporuci. <\/p>\n\n\n\n

Zna\u010denje seksualnosti i roda je u radu sa LGBTIQ osobama va\u017ena tema, iako to naj\u010de\u0161\u0107e nije glavni motiv zbog koga klijenti\/kinje dolaze na terapiju. Ove teme postaju centralne u terapiji kada se oko toga formira neka vrsta zastoja, kada se svakodnevni problemi prepli\u0107u sa temom seksualnosti ili rodnog identiteta, odnosno kada postoji nemogu\u0107nost da se taj identitet slobodno ispolji i razvija. Nekada osoba nema problem samoprihvatanja ali to mo\u017ee da se pojavi kao tema u partnerskim odnosima kada npr. partneri\/ke nisu autovani, ili kada nai\u0111u na brojne zakonske i institucionalne prepreke, koje su realne u kontekstu u kome \u017eivimo. Tako\u0111e, i \u010dlanovi porodice LGBTIQ osoba mogu da se suo\u010davaju sa homofobijom i transfobijom, bilo da se bore sa sopstvenim negativnim uverenjima ili da iskuse diskriminaciju okoline.  <\/p>\n\n\n\n

U smernicama Ameri\u010dke psiholo\u0161ke asocijacije koje se odnose na psihoterapiju sa lezbejkama, gejevima i biseksualnim osobama, navodi se da psiholozi treba da nastoje da osveste svoja uverenja, vrednosti potrebe i ograni\u010denja kada rade sa ovom populacijom. Naime, procena i tretman klijenata mogu biti pod uticajem eksplicitnih ili implicitnih stavova koji mogu uticati na efikasnost terapije: \u201eKada heteroseksualne norme vezane za identitet, pona\u0161anje i odnose, primenjujemo na lezbejke, gejeve i biseksualne klijente, njihove misli, ose\u0107anja i pona\u0161anja mogu biti pogre\u0161no protuma\u010deni kao ne\u0161to nenormalno, devijantno ili nepo\u017eeljno\u201c (APA, 2000). U smernicama APA koje se odnose na trans osobe, navodi se da je rod nebinarni konstrukt koji je istra\u017eivan tokom vi\u0161e decenija i da neosu\u0111uju\u0107i stav od strane psihologa mo\u017ee pomo\u0107i trans osobama da se suo\u010de sa sveprisutnom stigmom i da im osigura bezbedno okru\u017eenje u kome mogu da istra\u017euju svoj rodni identitet (APA, 2015). Tako\u0111e, ne treba me\u0161ati konstrukte rodnog identiteta i seksualne orijentacije koji se teorijski razlikuju (rod se za ve\u0107inu ljudi formira pre seksualne orijentacije) iako trans osobe mogu da imaju privla\u010dnost prema \u201eistom\u201c polu.<\/p>\n\n\n\n

Kao terapeuti, mi ne znamo unapred da li na terapiju dolazi strejt, cisrodna ili LGBTQ osoba. Neki primeri govore za\u0161to je va\u017eno osvestiti predrasude: ako na terapiju dolazi osoba koja nije autovana, koja je u nekom procesu samootkrivanja seksualnog ili rodnog identiteta i mo\u017ee imati ima brojne strahove, terapeuti\/kinje bi trebalo da vode ra\u010duna da ne podrazumevaju unapred heteroseksualnost osobe, ve\u0107 da budu otvoreni i da prate jedinstven razvoj osobe. Tako\u0111e, pritisak da se osoba prebrzo \u201eodredi\u201c ili autuje, mo\u017ee dodatno da upla\u0161i ili zbuni klijente. Iskustva internalizovane homo\/bi\/transfobije uti\u010du na ove procese, u smislu da LGBTIQ osobe mogu da usvoje negativne stavove i uverenja dru\u0161tva i da ih primenjuju u odnosu na sebe, \u0161to dovodi do ose\u0107aja krivice prema drugima, obezvre\u0111ivanja sebe, negiranja sopstvene seksualnosti i roda, nelagode u prisustvu drugih LGBTIQ osoba, besa koji imaju prema sebi ili prema drugim LGBTIQ osobama, itd. (Herek et al.,2009; Verbeek et al., 2020)<\/p>\n\n\n\n

Svest o tome kako dru\u0161tvo reguli\u0161e na\u0161u seksualnost, koja vrsta seksualnosti je privilegovana a koja marginalizovana, posebno je potrebna je za rad sa temom seksualnosti i rodnog identiteta. Naime, razli\u010dite seksualne prakse, kori\u0161\u0107enja dating aplikacija, eksperimentisanje sa rodnim ulogama i izra\u017eavanjem, samo su neka iskustva LGBTIQ osoba koja mogu biti nevi\u0111ena, dovedena u pitanje ili patologizovana, \u010desto i od strane psihijatara i\/ili psihoterapeuta. Mnogi slojevi homofobije i transfobije koji ve\u0107 postoje u dru\u0161tvu mogu se lako prelivati i u terapijsku seansu. Zbog toga treba imati u vidu da LGBTIQ osobe imaju odre\u0111en stil \u017eivota i nemogu\u0107nost da razumemo te izbore mo\u017ee imati uticaja na njihovo mentalno i fizi\u010dko zdravlje. \u010cak i onda kada su teme povezane sa seksualnom orijentacijom i rodnim identitetom u pozadini (jer su razni drugi problemi u fokusu) i tada su senzibilisanost i informisanost potrebni kako bismo razumeli na koji na\u010din su oblikovani \u017eivoti na\u0161ih klijenata\/kinja. Ovo se generalno odnosi na problem razlike u terapiji i na razli\u010dite projekcije i introjekte vezane za razli\u010ditost \u2013 u tom smislu, nisu u pitanju samo projekcije terapeuta, ve\u0107 i klijenata jer i LGBTIQ osobe mogu imati stereotipe.<\/p>\n\n\n\n

Ako govorimo o trans osobama na terapiji, posebno je va\u017ena podr\u0161ka u smislu verovanja u iskustva i emocije koje trans osobe imaju u vezi sa telom i svojim identitetom. Na primer, trans osobe su \u010desto u situaciji da moraju da potvr\u0111uju svoj identitet ili da se drugima dosta obja\u0161njavaju, \u0161to je sve naporno i iscrplju\u0107e. Treba imati u vidu da postoji ceo spektar razlika unutar \u201ctrans\u201d odnosno da iskustvo rodnog identiteta koje odstupa od cis, mo\u017ee biti vrlo raznoliko, pa osoba mo\u017ee da se odre\u0111uje kao trans mu\u0161karac, trans \u017eena, rodno-fluidna, ne-binarna, genderqueer, itd. Ovo su va\u017ena znanja za terapijski rad sa LGBTIQ osobama, jer neko ko je u fazi preispitivanja mo\u017ee imati dosta konfuzije u vezi toga kako sebe odre\u0111uje. U tom smislu, klju\u010dno je poverenje u okviru terapije i savez sa terapeutom, kako bi se klijenti\/kinje ose\u0107ali sigurno da istra\u017euju slobodno ove teme. <\/p>\n\n\n\n

Ako seksualnost shvatimo kao kontinuum, isto kao i rod, potrebno je biti otvoren za razli\u010dita obja\u0161njenja i imenovanje sopstvenog identiteta. Ne koristimo svi istu terminologiju, pa zna\u010denje i pona\u0161anje koje le\u017ei iza svakog termina mo\u017ee biti druga\u010dije od osobe do osobe. Za neke osobe, iako su deklarativno strejt, to ne isklju\u010duje mogu\u0107nost eksperimentisanja, fantazije u vezi sa istim polom, dok neki ljudi osveste svoju homoseksualnost ili biseksualnost kasnije u \u017eivotu. Trans, interpolne i rodno varijantne osobe u terapiji mogu unapred o\u010dekivati neprepoznavanje svog iskustva, preispitavanje nekih izbora i skepsu zato \u0161to to dru\u0161tvo ve\u0107 radi. Me\u0111utim, terapeuti\/kinje ne bi trebalo da barataju gotovim kategorijama jer ni sama seksualnost ili rod nisu fiksirani, dok je \u201ekategorisanje\u201c odraz dru\u0161tvene homofobije i transfobije koja defini\u0161e identitet kroz binarne podele (heteroseksualno\/homoseksualno, mu\u0161ko\/\u017eensko, ve\u0107inski\/manjinski,  itd.) <\/p>\n\n\n\n

Tako\u0111e, ostavljanjem prostora klijentima\/kinjama da oni sami objasne emocije i razloge svog pona\u0161anja, mi pratimo jedinstven proces razvoja osobe, uz otkrivanje gde ona mo\u017eda \u010dini ne\u0161to \u0161to nije funkcionalno za njen ili njegov razvoj. Naj\u010de\u0161\u0107e, sami klijenti\/kinje do\u0111u do onih odluka i strategija koje su najbolje za njih, pa uloga terapeuta nije da usmerava i bira umesto klijenta\/kinje, ve\u0107 da pove\u0107a svesnost osobe kroz rad na njihovim temama i kroz podr\u0161ku. <\/p>\n\n\n\n

O terapijskoj seansi<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Kada ste u potrazi za terapeutom, mo\u017eda je bolje birati osobu koja vam odgovara, pre nego terapijski modalitet. Tako\u0111e, preporuka je birati izme\u0111u vi\u0161e terapeuta jer vas prvi razgovor ne obavezuje da nastavite sa terapijom, posebno ako niste sigurni nakon prvog susreta da li ste na pravom mestu. Ako se odlu\u010dite za online terapiju, dobro bi bilo ako ste u prilici da bar prvi susret ili neki kasniji imate u\u017eivo, jer to stvara druga\u010diji ose\u0107aj povezanosti koji je koristan u daljem radu. Ponekad postoji odlaganje da se zapo\u010dne terapija, iz razli\u010ditih razloga. Doga\u0111a se i da klijenti zapo\u010dnu terapiju i nakon prvih 4 ili 5 razgovora stignu do mesta koje je njihova su\u0161tinska tema i onda odustaju jer ne mogu da nastave (previ\u0161e je bolno, osete da ne mogu da se suo\u010de sa tim). I to je Ok, jer svako uzima onoliko koliko mu je dovoljno za taj momenat. <\/p>\n\n\n\n

Na prvoj seansi od vas se ne o\u010dekuje da imate definisanu temu. Dosta problema sa kojima se suo\u010davamo nekada nemaju ime ili imamo samo nejasne telesne simptome koji se ogledaju kroz  umor ili nesanice, zatim te\u0161ko\u0107e u svakodnevnom funkcionisanju, ose\u0107aj da nismo isti kao ranije, imamo ni\u017ee samopouzdanje, konfliktne odnose sa drugima, itd. Prva seansa slu\u017ei upoznavanju i naj\u010de\u0161\u0107e se ne otvaraju duboke teme. Nekada klijenti i imaju potrebu da ispri\u010daju detaljno zbog \u010dega su do\u0161li i to je tako\u0111e Ok. Tako\u0111e, ne morate da date sve informacije o sebi, svojoj porodici ili partnerskim odnosima. <\/p>\n\n\n\n

Tako\u0111e, prva seansa slu\u017ei tome i da terapeut\/kinja objasni svoj na\u010din rada eti\u010dka pravila koja se ti\u010du za\u0161tite privatnosti klijenata, uspostavlja se dogovor oko dolazaka i na\u010dina zakazivanja i otkazivanja, pla\u0107anja, itd. Seanse traju u proseku 50min (trajanje seanse mo\u017ee da varira kod razli\u010ditih terapeuta). <\/p>\n\n\n\n

Pitanje koje se \u010desto postavlja jeste koliko \u010desto treba dolaziti na terapiju. Ne postoji pravilo \u2013 neko dolazi i po dva puta u toku sedmice ako ima potrebu u odre\u0111enom periodu, a neko tri puta u toku meseca. Treba uzeti u obzir da vi\u0161e dolazaka mese\u010dno ne mora da zna\u010di i br\u017ee re\u0161avanje problema jer terapija generalno zahteva vreme i ona svakako \u201cdeluje\u201d i u tom vremenu izme\u0111u seansi, dok promi\u0161ljate o sebi, svojim temama ili delite ne\u0161to od toga sa bliskim osobama,<\/p>\n\n\n\n

Ge\u0161talt pravac psihoterapije, iako prvenstveno funkcioni\u0161e kroz dijalog izme\u0111u klijenta i terapeuta,  ima svoje specifi\u010dnosti u odnosu na druge pravce, odnosno ima posebne tehnike (kao \u0161to su istra\u017eivanje polarnosti u pona\u0161anju, zavr\u0161avanje \u201cnezavr\u0161enih poslova\u201d, rad na unutra\u0161njim nesvesnim uverenjima, itd.) i razli\u010dite eksperimente, ali se dosta prilago\u0111ava potrebama osobe koja dolazi na terapiju. U tom smislu, seanse sa razli\u010ditim klijentima mogu dosta da se razlikuju, a terapijski proces zavisi i od samih klijenata jer su oni glavni kreatori promene. Mnogi klijenti\/kinje nakon nekog vremena u terapiji, shvataju ne samo da terapija ima smisla i da \u201cdeluje\u201d, ve\u0107 da uvidi do kojih su do\u0161li postaju sada njihove unutra\u0161nje terapijske tehnike koje nose sa sobom. Terapija je samo po\u010detak rasta i rada na sebi. <\/p>\n\n\n\n

O autorici:<\/strong>
Marija Radoman je ro\u0111ena 1983. godine u Nik\u0161i\u0107u. Osnovne studije sociologije zavr\u0161ila je 2007. godine na Odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu sa diplomskim radom na temu \u201ePredstava o LGBT populaciji na desno-ekstremisti\u010dkim web sajtovima u Srbiji\u201c. Pored osnovnih studija, Marija Radoman je zavr\u0161ila i dvosemestralni kurs iz rodnih studija u okviru Centra za \u017eenske studije i istra\u017eivanje roda u Beogradu, 2005\/2006 godine. Doktorirala je na istom fakultetu 2019. godine sa temom \u201eHomoseksualne zajednice u Beogradu \u2013 komparativno istra\u017eivanje stavova heteroseksualaca i homoseksualaca o fenomenu homoseksualnih zajednica\u201d. Marija Radoman od 2011. godine radi kao istra\u017eiva\u010dica u okviru Instituta za sociolo\u0161ka istra\u017eivanja Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Pored toga, bila je anga\u017eovana na brojnim projektima koji se bave temama ljudskih prava, roda i polo\u017eaja LGBT osoba u Srbiji i objavila vi\u0161e stru\u010dnih tekstova i publikacija.<\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n

Reference:<\/p>\n\n\n\n

American Psychological Association. (2000). Guidelines for psychotherapy with lesbian, gay, and bisexual clients.<\/p>\n\n\n\n

American Psychological Association. (2015). Guidelines for Psychological Practice With<\/p>\n\n\n\n

Transgender and Gender Nonconforming People. <\/p>\n\n\n\n

Herman, L.J. Brow,T. N. T, Hass, A.P. (2019). Suicide Attempts among Transgender and Gender Non-Conforming Adults.” The Williams Institute Report. https:\/\/williamsinstitute.law.ucla.edu\/wp-content\/uploads\/AFSP-Williams-Suicide-Report-Final.pdf<\/a> <\/p>\n\n\n\n

Herek, G. M., Gillis, J. R., & Cogan, J. C. (2009). Internalized stigma among sexual minority adults: Insights from a social psychological perspective. Journal of Counseling Psychology<\/em>, 56(1), 32\u201343. doi: 10.1037\/a0014672<\/p>\n\n\n\n

Joyce, P, Sills, C. (2014). Skills in Gestalt: Counseling & Psychotherapy (third edition)<\/em>. SAGE<\/p>\n\n\n\n

Semlyen J, et al. (2016). \u201cSexual Orientation and Symptoms Of Common Mental Disorder or Low Wellbeing: Combined Meta-Analysis Of 12 UK Population Health Surveys.\u201d BMC Psychiatry. 2016. 24;16:67. https:\/\/bmcpsychiatry.biomedcentral.com\/articles\/10.1186\/s12888-016-0767-z<\/a> <\/p>\n\n\n\n

Substance Abuse and Mental Health Services. (2015). \u201cSexual Orientation and Estimates of Adult Substance Use and Mental Health: Results from the 2015 National Survey on Drug Use and Health.\u201d 2016. NSDUH Data Review. https:\/\/www.samhsa.gov\/data\/report\/2015-2016-nsduh-sexual-orientation-summary-sheets<\/a> <\/p>\n\n\n\n

Trevor Project Research. (2022). 2022 National Survey on LGBTQ Youth Mental Health: https:\/\/www.thetrevorproject.org\/survey-2022\/<\/a>  <\/p>\n\n\n\n

Verbeek, M.J.A.; Hommes, M.A.; Stutterheim, S.E.; van Lankveld, J.J.D.; Bos, A.E.R. (2020). Experiences with stigmatization among transgender individuals after transition: A qualitative study in the Netherlands. Int. J. Transgender Health 21, 220\u2013233.<\/p>\n\n\n\n

Yontef, Gary. (1993).  Awareness, Dialogue & Process: Essays on Gestalt Therapy<\/em>. The Gestalt Journal Press.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: Marija Radoman Ge\u0161talt je egzistencijalisti\u010dki i fenomenolo\u0161ki pravac u psihoterapiji koji razvijaju od 1940-ih i 1950-ih godina Fritz Perls, Laura Perls, Paul Goodman i Ralph Hefferline. Teorijski koreni ovog pristupa su raznorodni, od psihoanalize, ge\u0161talt psihologije, egzistencijalizma, fenomenologije, ameri\u010dkog pragmatizma pa sve do teorije polja, zen budizma i anarhizma. Sve je to imalo uticaja […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":572,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[22],"tags":[],"class_list":["post-571","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-zdravlje"],"acf":[],"aioseo_notices":[],"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-content\/uploads\/2023\/02\/O-gestalt-terapiji.png","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/571","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=571"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/571\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":590,"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/571\/revisions\/590"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/media\/572"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=571"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=571"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=571"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}