Decentralizacija aktivizma je tema o kojoj se u Srbiji gotovo i ne govori. \u010cak i kada se pomene re\u010d \u201edecentralizacija\u201c ona se uglavnom odnosi na politi\u010dku i ekonomsku, a u zna\u010dajnoj meri manje ili gotovo uop\u0161te ne na civilnu sferu dru\u0161tva.<\/p>\n\n\n\n
Decentralizacija je jedan od temeljnih reformskih procesa u savremenim politi\u010dko-upravlja\u010dkim sistemima i odlika je demokratizovanih i razvijenih dr\u017eava. Upravo zbog toga \u0161to se na\u0161a dr\u017eava nalazi na po\u010decima i tek gradi temelje fiskalne decentralizacije i drugih oblika decentralizacije, o istoj u aktivizmu, kao i njegovoj decentralizaciji, ne postoji mnogo tekstova. S druge strane, kada se uzme u obzir definisanje samog aktivizma, prema Me\u0111unarodnom institutu dru\u0161tvenih studija aktivizam se odnosi na: \u201edru\u0161tvene norme, organizacije i prakse koje olak\u0161avaju ve\u0107e u\u010de\u0161\u0107e gra\u0111ana u javnim politikama i odlukama\u201c ; zato se postavlja pitanje da li uop\u0161te treba govoriti o decentralizaciji aktivizma kad bi aktivizam po sebi trebao biti decentralizovan? <\/p>\n\n\n\n
Iako sama definicija aktivizma ukazuje na postojanje temelja decentralizacije, prakse u na\u0161oj dru\u0161tvenoj stvarnosti pokazuju suprotno. Sve je vi\u0161e nevladinih organizacija u Srbiji koje svoj rad fokusiraju na mlade ljude dok one same nisu vo\u0111ene od strane mladih ljudi, organizacije \u010diji se aktivisti\u010dki rad i aktivisti\u010dke aktivnosti odnose na sve gra\u0111ane i gra\u0111anke, a rade se samo sa gra\u0111anima u glavnom gradu, organizacije koji se bave ljudskim pravima jedne ugro\u017eene manjinske grupe ljudi a otvoreno imaju negativan stav o drugoj ugro\u017eenoj grupi. Sve ovo je indikator da definicija aktivizma ne odgovara dru\u0161tvenim praksama i zato \u0107emo se u ovom radu pozabaviti time kakav je aktivizam u Srbiji, sa posebnim fokusom na trans aktivizam. U nastavku rada govori\u0107emo o decentralizaciji kao op\u0161tem pojmu, o va\u017enosti decentralizacije aktivizma, i o tome kako bi zapravo decentralizacija istog uticala na to da se vi\u0161e gra\u0111ana i gra\u0111anki aktivisti\u010dki anga\u017euje, kako bi to dovelo do \u0161ireg opsega obuhvatanja prioriteta ve\u0107ih broja ljudi uzimaju\u0107i odre\u0111ene specifi\u010dne kontekste u obzir. <\/p>\n\n\n\n
Decentralizacija<\/strong><\/p>\n\n\n\n Decentralizacija kao termin i proces se naj\u010de\u0161\u0107e povezuje sa politi\u010dkom i ekonomskom sferom. Neki teoreti\u010dari (Burdot, Sadikovi\u0107 i dr.) smatraju da je decentralizacija prate\u0107i proces u demokratskim dru\u0161tvima. \u201eDecentralizacija vlasti u savremenom gra\u0111anskom dru\u0161tvu zaista se, u osnovi, poklapa sa njenom demokratizacijom, ona te\u010de paralelno sa demokratizacijom dr\u017eave, pa je stoga u pravu Burdot kada isti\u010de da decentralizacija produ\u017eava, precizira i o\u017eivljava demokratiju<\/em>\u201c. Azfar Omar (Azfar Omar) i Brinekrhof Derek (Brinkerhoff Derick) navode da naj\u010de\u0161\u0107e definicije decentralizacije razlikuju varijante du\u017e kontinuuma gde se na jednom kraju nalazi velika kontrola sa ograni\u010denom mo\u0107i dok se na drugom kraju nalazi opadaju\u0107a centralna kontrola. Litvak D\u017eeni (Litvack Jenny) defini\u0161e decentralizaciju kao: \u201etransfer autoriteta i odgovornosti za javne funkcije sa centralne Vlade podre\u0111enim ili kvazi nezavisnim organizacijama i\/li privatnom sektoru \u2013 \u0161to predstavlja kompleksan vi\u0161estruki koncept\u201c. Ista autorka navodi da postoji nekoliko vrsta decentralizacije: politi\u010dka, administrativna, fiskalna i ekonomska. Prema Ivanu Kopri\u0107u postoji samo jedna prava decentralizacija \u2013 politi\u010dka decentralizacija.<\/p>\n\n\n\n Pored razli\u010ditih vrsta decentralizacije mo\u017eemo govoriti i o razli\u010ditim strategijama primene decentralizacije kao procesa. Me\u0111unarodni monetarni fond navodi da se decentralizacija druga\u010dije primenjivala u razli\u010ditim dr\u017eava ali da postoje neke zajednice odrednice kao iskustvo u poslednjih 15 godina. Najva\u017enije je da se sistem decentralizacije zasniva na koherentnim i stabilnim pravilima i to u tri sfere: podela nacionalne politi\u010dke mo\u0107i, funkcije i resursi, i izborna pravila i druge politi\u010dke institucije. <\/p>\n\n\n\n Antipod decentralizaciji predstavlja centralizacija gde se podrazumeva postojanje jednog centra koji kontroli\u0161e i koordini\u0161e drugima, primer toga bi bila piramida za vrhom koji odlu\u010duje o ostalim delovima. Istorijski je pokazano da centralizovani sistemi ne odgovaraju na potrebe svih grupa gra\u0111ana i gra\u0111anki i da je to \u010desto dovodilo do sukoba u dr\u017eavi ili van dr\u017eave. Centralizacija je u tom kontekstu predstavljala koncentraciju mo\u0107i i pristup izvoru sredstava. Uglavnom su autoritarna dru\u0161tva centralizovana tako da mo\u017eemo zaklju\u010diti da od karaktera vlasti zavisi i nivo decentralizacije. <\/p>\n\n\n\n Na osnovu gore navedenih definicija mo\u017eemo zaklju\u010diti da je decentralizacija tesno povezana sa demokratijom i ure\u0111enjem dru\u0161tva gde ve\u0107ina odlu\u010duje i ima mo\u0107. Prema D\u017eeni Litvak postoje tri vrste decentralizacije: devolucija, delegacija, dekoncentracija. Devolucija se odnosi na transfer mo\u0107i, resursa, kompetencija sa centralnog autoriteta na lokalni autoritet. Delegacija transfer odgovornosti, resursa sa centralnog na lokalni autoritet uz zadr\u017eavanje odre\u0111ene vrste kontrole, dok dekoncentracija predstavlja sadr\u017eavanje mo\u0107i centralnog autoriteta kroz odre\u0111eni sektor i implementiranje svoje mo\u0107i kroz drugi sektor. Oblici u kojima se mo\u017ee pojaviti decentralizacija a koji su relevantni za na\u0161 rad je: teritorijalna i neteritorijalna. \u0160to se teritorijalne decentralizacije ti\u010de ona se odnosi na dva tipa posla: \u201eprvi iz sopstvenog autonomnog delokruga, naj\u010de\u0161\u0107e zasnovanog na ustavu i zakonu, i drugi iz prenesenog okvira, koji im poveravaju dr\u017eavni organi da ih vr\u0161e umesto njih\u201c.<\/p>\n\n\n\n (Trans) aktivizam<\/strong><\/p>\n\n\n\n Nejednakost, revolucije, pot\u010dinjavanje i ugnjetavanje odre\u0111ene grupe ljudi su pojave su koje su obele\u017eile istoriju sveta. O nastanku aktivizma te\u0161ko se mo\u017ee govori iz ugla vremenskog odre\u0111enja jer brojne revolucije i bune naroda ukazuju na to da aktivizam oduvek postoji. Ustanak u Sparti, Bostonska \u010dajanka, Revolucija na Haitiju, protesti povodom rata u Vijetnamu, Feministi\u010dke borbe za pravo glasa, sve su to vrste aktivizma koje potvr\u0111uju ljudsku te\u017enju ka boljem ure\u0111enju dru\u0161tva. Isto tako postoje brojna odre\u0111enja aktivizma \u2013 od onih da je aktivizam podizanje svesti oko postojanja i neophodnosti re\u0161avanje nekog problema, do definicija da se aktivizam odnosi na dru\u0161tvene norme, organizacije i prakse u kojima gra\u0111ani u\u010destvuju sa donosiocima odluka i kreiranju mere socijalne politike. Za aktivizam se ka\u017ee da je iznad konvencionalnih politika i da se koristi razli\u010ditim mehanizmima kako bi se problemi oko kojih su okupljeni ljudi re\u0161ili. Sama re\u010d aktivizam ukazuje na stanje kretanja i borbu protiv stanja pasivnosti, statusa quo<\/em>. <\/p>\n\n\n\n Na aktivizam se sa jedne strane mo\u017ee gledati kao na protivnika trenutnog politi\u010dkog stanja, a sa druge strane kao na pomo\u0107nika politike time \u0161to \u0107e gra\u0111ani i gra\u0111anke podse\u0107ati dr\u017eavu o postojanju odre\u0111enih problema ali i pomo\u0107i dr\u017eavi oko predlaganja re\u0161enja za iste. U prvom slu\u010daju su to uglavnom protesti i pobune protiv dr\u017eavnog sistema koji je korumpiran i koji ne odgovara potrebama gra\u0111ana niti je demokratski po sebi. Ovo se uglavnom odnosi na dr\u017eave koje su autoritarne i gde ne postoji sloboda govora ni pluralizma mi\u0161ljenja, gde se javna sredstva rasipaju i zloupotrebljavaju za ostvarivanje li\u010dnih interesa, gde su prava manjina nepostoje\u0107a i gde je borba za ista sistemski ignorisana jer dr\u017eava to ne prepoznaje kao popularno politi\u010dko pitanje \u010dijim bi re\u0161avanjem trebalo da se pozabavi. \u0160to se druge \u201ebla\u017ee\u201c vrste aktivizma ti\u010de, on se uglavnom odnosi na peticije, inicijative i sli\u010dno. Gra\u0111ani su okupljeni oko nekog problema \u010dije re\u0161enje ima upori\u0161te u zakonu i kroz peticiju ili druge metode aktivizma se obezbe\u0111uje re\u0161enje istih. Ovde spada i gra\u0111anska neposlu\u0161nost i ova vrsta aktivizma je vezana za demokratska dru\u0161tva ili demokratska dru\u0161tva u razvoju.<\/p>\n\n\n\n Bil Mojer (Bill Moyer) navodi da aktivista ima \u010detiri uloge: gra\u0111anin_ka, buntovnik_ca, agenti promene i reformatori_ke. Aktivisti se pre svega moraju posmatrati kao gra\u0111ani odre\u0111ene dr\u017eave koji su odgovorni prema dr\u017eavi i njenim institucijama, ali i prema sebi. Isto tako aktivisti i aktivistkinje moraju re\u0107i NE odre\u0111enim normama, vrednostima, institucijama koje kr\u0161e ljudska prava i slobodu svih. Kao agenti reformi oni se edukuju, informi\u0161u svoju zajednicu i gra\u0111ane i gra\u0111anke dr\u017eave, tako\u0111e predla\u017eu re\u0161enja za problem koji navode. U dr\u017eavi koja ima sluha za svoje gra\u0111ane, isti bivaju pozvani i uva\u017eavani da zajedno sa donosiocima odluka rade na kreiranju i implementaciji re\u0161enja. Ovakvim vi\u0111enjem Mojer je ukazao da aktivista ima veliku ulogu u menjanju dru\u0161tvenog sistema i da u sebi ima vi\u0161e komplementarnih uloga bez kojih dr\u017eava ne bi napredovala. <\/p>\n\n\n\n Vrste aktivizma zavise od problema koji se stavlja u fokus. O aktivizmu se mo\u017ee govoriti kao krovnom terminu za sve inicijative koje pokre\u0107u odre\u0111eni problem, a od problema zavisi kako \u0107emo tu vrstu aktivizma nazvati. Ukoliko se govori i problemima sa kojima se susre\u0107u \u017eene onda je to feminizam kao aktivizam, ako je fokus problema nejednak polo\u017eaj romske ili bilo koje druge nacionalne manjine onda govorimo o romskom aktivizmu. Poseban fokus u ovom radu \u0107emo staviti na problematiku sa kojom se susre\u0107u trans osobe u Srbiji odnosno na trans aktivizam. <\/p>\n\n\n\n Trans aktivizam predstavlja zagovaranje i zalaganje za sveukupni dru\u0161tveni polo\u017eaj transrodnih osoba unutar neke dr\u017eave. Trans aktivizam treba da promovi\u0161e prava koja su od zna\u010daja za \u017eivote transrodnih osoba i rad na re\u0161avanje prepreka koje uti\u010du na onemogu\u0107avanje ostvarivanja tih prava. Osnova ove vrste aktivizma je neprihvatanje binarne podele rodnih identiteta koja je duboko ukorenjena u svakom dru\u0161tvu. Trans aktivisti i aktivistkinje kroz svoje inicijative ukazuju na njihovo postojanje u svakom dru\u0161tvu, na to da nemaju jednak tretman i jednaka prava kao i ostali gra\u0111ani i gra\u0111anke zemlje, kao i na to da imaju specifi\u010dnosti koje se ne smeju ignorisati doveka. U biti te vrste aktivizma je svesnost razlike izme\u0111u pola i roda kao i va\u017enosti postojanja i negovanja razli\u010ditih identiteta. Trans osobe nisu adekvatno i potpuno zakonski prepoznate i priznate, iako su deo svih dr\u017eava i to od nastanka istih, te se u gotovo svim dr\u017eavama transrodne osobe nalaze na margini.<\/p>\n\n\n\n Trans aktivizam je mladi pokret koji je nastao iz LGBT+ pokreta stavljaju\u0107i fokus samo na trans osobe zbog specifi\u010dno te\u017eeg polo\u017eaja u odnosu na druge identitete iz ovog akronima. \u010cesto se trans osobe stavljaju u isti kontekst i problematiku LGBT+ osobama, me\u0111utim prva razlika je u tome \u0161to je LGB pitanje seksualne orijentacije a T \u2013 trans pitanje pre svega rodnog identiteta. O trans aktivizmu u Srbiji skoro da nema nikakvih podataka, na ovu temu su se uglavnom ogla\u0161avale organizacije koje imaju pozitivan stav prema trans osobama ali im nisu primaran cilj. Trans osobe se veoma \u010desto ne pitaju o svojim prioritetima i do sada je za njih odlu\u010divao uvek neko drugi.<\/p>\n\n\n\n U neke od najve\u0107ih problema trans zajednice i trans osoba u Srbiji ubrajaju se: <\/p>\n\n\n\n Nevidljivost \u2013 trans zajednica u Srbiji je u velikoj meri fragmentirana, neosna\u017eena i nesigurna u svoju mo\u0107 da mo\u017ee uticati na pobolj\u0161anje vlastitog polo\u017eaja u dru\u0161tvu. Zauzeti se za sebe, predstavljati kolektivne interese sopstvene zajednice i podi\u0107i svoj glas na svaku nepravdu sa kojom se suo\u010davamo je prvi korak ka istinskoj vidljivosti trans zajednice, koja bi sa sobom ukazala na jednu veoma va\u017enu poruku a to je da smo oduvek postojali, da postojimo i da \u0107emo postojati i da ne \u017eelimo biti osobe drugog reda u dr\u017eavi koja bi trebalo da omogu\u0107i ravnopravnost svih gra\u0111ana i gra\u0111anki. Problem nevidljivosti je daleko ve\u0107i u manjim sredinama. Pritisak sredine je mnogo ve\u0107i u manjim mestima gde je te\u017ee bezbedno iskazati svoj rodni identitet i \u017eiveti ga. U manjim sredinama \u201egde se svako sa svakim zna\u201c ili gde se \u201esve o svima zna\u201c postoji ve\u0107a opasnost od nasilja motivisanim transfobijom koje gotovo niko ne prijavljuje nadle\u017enim institucijama zbog nepoverenja u iste. Vrlo \u010desto u malim sredinama transrodnim osobama je te\u017ee da prona\u0111u druge transrodne osobe, te zbog tog ose\u0107aja izolovanosti, nedostaka podr\u0161ke, zajednice i sigurnog prostora nemaju mogu\u0107nost osna\u017eivanja kako bi autenti\u010dno \u017eivele svoj rodni identitet. <\/p>\n\n\n\n Nedostatak adekvatne pravne regulative \u2013 u Srbiji je jedan od najve\u0107ih problema neadekvatna pravna regulativa koja uti\u010de na dru\u0161tveni polo\u017eaj transrodnih osobe i ona se odnosi na to \u0161to medicinska tranzicija nije u potpunosti odvojena od pravnog priznanja rodnog identiteta. Drugim re\u010dima dobijanje odgovaraju\u0107ih li\u010dnih dokumenata koja su u skladu sa vlastitim rodnim identitetom nije nezavisno od pristupa medicinskoj tranziciji. Iako vi\u0161e nije potrebno pro\u0107i kroz sve tri faze (psiholo\u0161ku, endokrinolo\u0161ku i hirur\u0161ku), ve\u0107 samo kroz prve dve, to je i dalje daleko od re\u0161enja koje je odgovaraju\u0107e za transrodne osobe. Jedino prihvatljivo re\u0161enje, koja \u0107e obuhvatiti i uva\u017eiti razli\u010ditost identiteta me\u0111u samim transrodnim osobama, jeste zakon o rodnom identitetu koji bi se bazirao na principu samoidentifikacije i koji bi samo u tom slu\u010daju mogao doprineti tome da se transrodni identitetu u potpunosti depatologiziju kako u medicini tako i vremenom u samom javnom diskursu i dru\u0161tvenoj stvarnosti.<\/p>\n\n\n\n Zdravstvo \u2013 transrodne osobe, prilikom pristupanja op\u0161tim zdravstvenim uslugama \u010desto se sre\u0107u sa nerazumevanjem pa i diskriminacijom od strane zdravstvenih radnika i radnica. U Srbiji, dr\u017eava do sada nije preduzela nikakve konkretne korake za senzibilisanje zdravstvenih radnika prilikom pru\u017eanja zdravstvenih usluga transrodnim osobama. Pored toga, sve zdravstvene ustanove koje pru\u017eaju trans-specifi\u010dnu zdravstvenu za\u0161titu su strogo centralizovane i nalaze se u glavnom gradu Beogradu, dok je broj stru\u010dnjaka i stru\u010dnjakinja koje mogu pru\u017eati potrebnu zdravstvenu za\u0161titu transrodnim osobama vrlo mali. Ovo predstavlja veliki problem za osobe koje ne \u017eive u Beogradu jer su prinu\u0111ene da same plate dolazak na preglede \u0161to sa sobom dalje povla\u010di pitanje ekonomskog i radnog statusa osoba koje dolaze na iste. Za osobe koje \u017eive sa roditeljima to \u010desto zahteva obja\u0161njenje gde i za\u0161to putuju \u0161to predstavlja dodatni pritisak i jo\u0161 jedan izazov u nizu sa kojima se transrodne osobe susre\u0107u. <\/p>\n\n\n\n Diskriminacija \u2013 transrodne osobe suo\u010davaju se sa razli\u010ditim vidovima diskriminacije, bila ona formalnog ili neformalnog karaktera sre\u0107u se sa njom gotovo u svim \u017eivotnim segmentima. Koren diskriminacije je transfobija kojom se transrodne osobe dehumanizuju, patologizaciju i stigmatizuju. Nasilje, eksplicitni govor mr\u017enje ali i neadekvatno medijsko izve\u0161tavanje predstavljaju samo neki od na\u010dina ugnjetavanja, dehumanizacije i socijalnog isklju\u010divanja transrodnih osoba koje direktno vode diskriminaciji transrodnih osoba na svakodnevnom nivou. U manjim sredinama gde se ljudi uglavnom poznaju \u0161anse za poja\u010danu diskriminaciju su ve\u0107e nego u velikim gradovima u kojima transrodne osobe imaju ve\u0107u kontrolu nad sopstvenim procesom autovanja i slobodu \u017eivljenja svog rodnog identiteta. Autovanje predstavlja prvi i ujedno najte\u017ei korak svakoj transrodnoj osobi i ono nikada ne sme biti prisilno i iznu\u0111eno. U manjim sredinama transrodna osoba \u010desto dolazi u situaciju da bude prisilno autovana od strane drugih i na taj na\u010din gubi kontrolu nad ne\u010dim li\u010dnim, kao \u0161to je pravo na svojevoljno iskazivanje rodnog identiteta. To mo\u017ee zna\u010dajno uticati na odnose sa porodicom, prijateljima, okolinom, \u0161to dalje povla\u010di niz negativnih posledica kao \u0161to je strahovanje za sopstvenu bezbednost, ve\u0107a izlo\u017eenost diskriminaciji i transfobiji u razli\u010ditim socijalnim sferama, razvijanje ozbiljnih destruktivnih ose\u0107anja poput sramote, poni\u017eenja, anksioznosti, suicidalnih misli ili tendencija.<\/p>\n\n\n\n Zaposlenje \u2013 transrodne osobe koje ne skrivaju svoj rodni identitet ili se nalaze u medicinskom procesu tranzicije tokom koga su im se desile vidljive telesne i fizi\u010dke promene u izgledu, a pritom nemaju odgovaraju\u0107a pravna dokumenta, veoma te\u0161ko dolaze do bilo kakvog posla. Ukoliko pak uspeju da se zaposle, zbog transfobije koja je strukturalno veoma duboko ukorenjena u na\u0161em dru\u0161tvu, transrodne osobe su primorane da trpe veoma razli\u010dite forme nepo\u0161tovanje svoje li\u010dnosti i svog rodnog identiteta od strane drugih kako ne bi ostale bez posla. Neprijatnosti sa kojima se transrodne osobe sre\u0107u na radnom mestu su brojne, svakodnevne i \u010dini se beskrajne. Gotovo nikada se takvo pona\u0161anje ne sankcioni\u0161e niti se percipira se kao ne\u0161to \u0161to treba sankcionisati. Vrlo se retko u Srbiji nailazi na dovoljno osve\u0161\u0107ena i senzibilisana radna okru\u017eenja koja uva\u017eavaju i po\u0161tuju transrodne osobe i njihov identitet.<\/p>\n\n\n\n Decentralizacija aktivizma<\/strong><\/p>\n\n\n\n Decentralizacija aktivizma u ovom radu se pre svega odnosi na decentralizaciju u slu\u010daju trans aktivizma i generalno LGBT+ aktivizma koja je nepostoje\u0107a u Srbiji. Iako se, kao i za demokratiju, podrazumeva da je aktivizam po sebi decentralizovan i da svaki gra\u0111anin i gra\u0111anka imaju preduslove da u\u010destvuju u istom, realnost nam pokazuje druga\u010dije. Ako teritorijalno gledamo nevladine organizacije koje se bave LGBT+ aktivizmom su skoncentrisane u glavnom gradu, dok u ostalim gradovima Srbije se tema LGBT+ aktivizma provla\u010di kroz razli\u010dite teme i neke projektne aktivnosti bez sistemskog pristupa problemima koji su prioritet za te zajednice. U Beogradu to su organizacije poput Beograd Prajd, Labris, Da se zna, Gej lezbejski info centar. U \u0160apcu postoji Asocijacija Duga, a u Novom Sadu je Grupa Iza\u0111i.<\/p>\n\n\n\n O LGBT+ aktivizmu se na jugu Srbije jedva mo\u017ee govoriti. Ove teme provla\u010de se ponekad kroz rad drugih organizacija koje se bave ljudskim pravima, ali ne postoji specifi\u010dno organizacija sa fokusom na LGBT+ aktivizam. O trans aktivizmu pak je jo\u0161 te\u017ee govoriti upravo zbog nepoznavanja problema sa kojima se trans zajednica suo\u010dava a i zbog nepostojanja adekvatnog odgovora dr\u017eave na probleme trans zajednice. Zahvaljuju\u0107i tome trans osobe na jugu Srbije nemaju priliku da zatra\u017ee podr\u0161ku i pomo\u0107 u mestu u kome \u017eive, te su \u010dak i u slu\u010dajevima kada do\u017eive brutalno nasilje prepu\u0161teni sami sebi. Jedini na\u010din da saznaju vi\u0161e o svojim pravima i mehanizmima za\u0161tite od diskriminacije kao i uop\u0161te o temi transrodnosti je putem internet sajtova i dru\u0161tvenih mre\u017ea. Organizacije koje se specifi\u010dno bave trans osobama u Srbiji su Kolektiv Talas TIRV i Geten, obe sa sedi\u0161tem u Beogradu. Me\u0111utim, Talas TIRV je jedina organizacija u Srbiji \u010diji se rad fokusira na prava transrodnih osoba a koju vode i same trans osobe. Nepostojanje ovakvih organizacija \u0161irom Srbije ote\u017eava borbu za bolji polo\u017eaj i jednaka prava LGBT+ zajednice i samim tim ote\u017eava i mogu\u0107nost za delovanje na nacionalnom nivou.<\/p>\n\n\n\n Idealno tipska, Veberovski re\u010deno, decentralizacija u aktivizmu bi donela pove\u0107ano u\u010de\u0161\u0107e gra\u0111ana i gra\u0111anki u borbi za svoja prava i to u vi\u0161e aspekata. Ukoliko bismo imali decentralizovane organizacije koje bi funkcionisale na teritoriji cele Srbiji to bi zna\u010dilo da \u0107e ve\u0107i broj gra\u0111ana_ki biti obuhva\u0107en u analizi problema zajednice uzimaju\u0107i obzir i specifi\u010dne kontekste svog okru\u017eenja i time bi se stekla potpunija slika raznolikosti polo\u017eaja, problema i potreba. Najja\u010de organizacije u svetu su upravo grassroots <\/em>organizacije koje svoju snagu i mo\u0107 crpe sa terena iz zajednice. Time se ostvaruje bolji uvid u prioritete zajednice i sama zajednica je onda spremna da podr\u017ei\u00a0 borbu organizovanog entiteta. Sa takvom osnovom koja podrazumeva teritorijalnu decentralizaciju zagovara\u010dki potencijal organizacije je ve\u0107i jer poznavanje problema zajednice kao i podr\u0161ka same zajednice organizaciju \u010dine najrelevantnijom me\u0111u postoje\u0107im akterima. Decentralizovanost aktivizma podrazumeva i postojanje lokalnih glasova koji ja\u010daju mre\u017eu kako na regionalnom tako i na nacionalnom nivou. To vodi ka tome da su u okviru organizacija zastupljene sve demografske, kulturne i druge razli\u010ditosti \u010dime organizacija predstavlja mikrokosmos zajednice sa kojom radimo. Aktivizam dakle predstavlja borbu gra\u0111ana i gra\u0111anki koji koriste druga\u010dije forme organizovanja kako bi ostvarili svoja prava i izborili se za ravnopravnost koja im pripada. S tim u vezi va\u017eno je da sve forme organizovanja budu dostupne svim gra\u0111anima i gra\u0111ankama jedne dr\u017eave odnosno da postoji minimum teritorijalne decentralizacije.\u00a0<\/p>\n\n\n\n O autoru: LITERATURA<\/p>\n\n\n\n Moyer, Bill. The four roles of social activism<\/em>, The MAP model for organizing social movements 2004. Dostupno na: https:\/\/commonslibrary.org\/the-four-roles-of-social-activism\/<\/a><\/p>\n\n\n\n Martin, Brian. Activism, social and political<\/em>, Encyclopedia of Activism and Social justice 2007. Dostupno na: https:\/\/www.bmartin.cc\/pubs\/07Anderson.html<\/a><\/p>\n\n\n\n Sadikovi\u0107, \u0106azim. \u201eDecentralizacija vlasti i demokratija\u201c, Politi\u010dka misao<\/em> 5 (4) 1968. Dostupno na: https:\/\/hrcak.srce.hr\/115344<\/a> <\/p>\n\n\n\n Brinkerkoff, Derick & Azfar, Omar. Decentralization and community empowerment: Does community empowerment deepen democracy and improve service delivery<\/em>, Washington DC 2006. Dostupno na: https:\/\/pdf.usaid.gov\/pdf_docs\/PNADH325.pdf<\/a> <\/p>\n\n\n\n Vu\u010deti\u0107, Dejan & Jani\u0107ijevi\u0107 Dejan. Decentralizacija kao polazi\u0161te daljeg razvoja Srbije<\/em>, Nacionalna koalicija za decentralizaciju 2006. Dostupno na: https:\/\/www.protecta.org.rs\/public_docs\/prirucnik_decentralizacija.pdf<\/a><\/p>\n\n\n\n Kopri\u0107, Ivan. Decentralizacija i dobro upravljanje gradovima<\/em>, Hrvatska javna uprava 2009. Dostupno na: https:\/\/www.academia.edu\/5403202\/Decentralizacija_i_dobro_upravljanje_gradovima<\/a> <\/p>\n\n\n\n Litvack, Jennie. What is decentralization<\/em>?, Decentralization thematic team. Dostupno na: http:\/\/www.ciesin.org\/decentralization\/English\/General\/Different_forms.html<\/a> <\/p>\n\n\n\n Litvack, Jenny, Ahmad, Junaid & Birn, Richard. Rethinking decentralization in Developing Countries, <\/em>The World Bank Washington DC 1998. Dostupno na: http:\/\/www1.worldbank.org\/publicsector\/decentralization\/Rethinking%20Decentraliza tion.pdf<\/a> <\/p>\n\n\n\n Me\u0111unarodni Institut dru\u0161tvenih studija. Civic activism<\/em>, Erasmus University Roterdam. Dostupno na: https:\/\/isd.iss.nl\/home\/civic-activism\/<\/a> <\/p>\n\n\n\n Dilinger, Willian & Fray, Marianne. From centralized to decentralized<\/em> governance<\/em>, Finance & Development 1999. Dostupno na: https:\/\/www.imf.org\/external\/pubs\/ft\/fandd\/1999\/12\/dillinge.html<\/a> <\/p>\n\n\n\n <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Pi\u0161e: Matea Stefanovi\u0107 Decentralizacija aktivizma je tema o kojoj se u Srbiji gotovo i ne govori. \u010cak i kada se pomene re\u010d \u201edecentralizacija\u201c ona se uglavnom odnosi na politi\u010dku i ekonomsku, a u zna\u010dajnoj meri manje ili gotovo uop\u0161te ne na civilnu sferu dru\u0161tva. Decentralizacija je jedan od temeljnih reformskih procesa u savremenim politi\u010dko-upravlja\u010dkim sistemima […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":576,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-575","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-novosti"],"acf":[],"aioseo_notices":[],"aioseo_head":"\n\t\t\n\t\n\t\n\t\n\t\n\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t
<\/strong>Matea Stefanovi\u0107 (1996) diplomirao je sociologiju na Filozofskom fakultetu u Ni\u0161u i od ranih studentskih dana se bavi prou\u010davanjem TIRV tematike, a tokom studija je radio na senzibilisanju akademskog okru\u017eenja o trans ljudima. Prvo nau\u010dno istra\u017eivanje mu je bilo \u201cStav profesora Filozofskog fakulteta u Ni\u0161u prema transrodnim osobama\u201d. Deo je Kolektiva Talas TIRV od 2021. godine, gotovo od samog po\u010detka osnivanja te organizacije. Autor je Istra\u017eivanja o uticaju pandemije bolesti COVID-19 na TIRV osobe u Republici Srbiji koje je nastalo kao potreba na objektivan prikaz situacije u kome su se TIRV osobe nalazile usled uticaja pandemije na celokupan socijalni \u017eivot. Koautor je publikacije Preporuke za medijsko izve\u0161tavanje o TIRV osobama u Srbiji koja nastala kao odgovor na neadekvatno medijsko izve\u0161tavanje u Srbiji i sveprisutnu transfobiju u medijskim tekstovima. Unutar organizacije Talas radi na poziciji koordinatora za istra\u017eivanja gde se bavi sociolo\u0161kim istra\u017eivanjima vezanim za stanje ljudskih prava i dru\u0161tveni polo\u017eaj TIRV osoba u Srbiji i na poziciji koordinatora za rad sa zajednicom gde radi na okupljanju i osna\u017eivanju TIRV zajednice kako bi postala aktivni deo dru\u0161tva.<\/p>\n\n\n\n