Telo se kroz istoriju pokazuje kao materijal sa kojim se i na kome se uvek ne\u0161to \u201eradi\u201c. Telo je bilo i ostaje prostor na kome i sa kojim, dru\u0161tvene norme, ugovori, pravo, medicina, nauka operi\u0161u i u koje upisuju zna\u010denja. Oblikuju ga ideologije, diskursi, rodni re\u017eimi, ekonomski sistemi. Instrumentalizovano je, mu\u010deno, negovano, rasijalizirano, orodnjeno, eksploatisano i opresovano. Dru\u0161tvene norme uti\u010du na to kako mislimo i prezentujemo svoje telo. Dru\u0161tvene norme istovremeno kreiraju i otpor pojedinaca i pojedinki koje \u201eotimaju\u201c sopstveno telo iz dominantnog diskursa.\u00a0\u00a0<\/p>\n\n\n
![\"\"](\"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-content\/uploads\/2023\/11\/loren-cameron-4.png\")
<\/figure>\n<\/div>\n\n\nElizabet Gros (Elizabeth Grosz) <\/strong>\u0107e u knjizi Promenjiva tela: ka telesnom feminizmu<\/em> pokazati da je telo u zapadnoj filozofiji uvek bilo sporno mesto i da je ostalo konceptualna slepa mrlja u zapadnom filozofskom mi\u0161ljenju. Sa pojavom antihumanizma i poststrukturalizma devedesetih godina queer i feministi\u010dke teorije uvode nove narative o telu. Nove debate \u0107e pokazati na koje sve na\u010dine su tela sa margine, kao \u0161to su tela siroma\u0161nih, trans osoba, \u017eena, queer, gej i lezbejska tela, ne-bela tela itd., bivala kontrolisana i disciplinovana. Ukaza\u0107e na istorijske i savremene narative i dru\u0161tvene mehanizme koji su ova tela tretirali i tretiraju kao nepredvidiva, sekundarna, iracionalna, strana, prljava ili ona koja ugro\u017eavaju dru\u0161tvo. Tela sa margine su svedena na biolo\u0161ko uz pretpostavku da su zbog biolo\u0161kih, psiholo\u0161kih i endokrinolo\u0161kih transformacija na koje ih se svodi, vi\u0161e<\/em> biolo\u0161ka, vi\u0161e<\/em> telesna i vi\u0161e<\/em> prirodna. <\/p>\n\n\n\n Gros pi\u0161e da su prvi feministi\u010dki teorijski pristup telu imale feministkinje koje su pisale krajem devetnaestog i po\u010detkom dvadesetog veka, kao \u0161to su Meri Vulstonkraft (Mary Wollstonecraft) i Simon de Bovoar (Simone de Beauvoir). One su feministkinje humanisti\u010dke i liberalne struje koje su pisale o menstruaciji, materinstvu i specifi\u010dnosti \u017eenskog tela. Ove teoreti\u010darke su, pi\u0161e Gros, preuzele tada\u0161nji dominantan odnos prema \u201e\u017eenskom\u201c telu smatraju\u0107i da su procesi u \u017eenskim telima ograni\u010davaju\u0107i za intelektualni razvoj \u017eena. Ne\u0161to druga\u010dije interpretacije tela daju teoreti\u010darke sedamdesetih i osamdesetih godina XX veka koje imaju psihoanaliti\u010dki i marksisti\u010dki pristup. Telo i u ovom slu\u010daju ostaje u domenu univerzalnog\/prirodnog, a subjekat je onaj koji mo\u017ee biti konstruisan. Smatra se da nije biologija ono \u0161to pot\u010dinjava \u017eene, ve\u0107 dru\u0161tveni sistem. Teoreti\u010darke prve i druge grupe ne podrivaju dualizam duh\/telo. Tela ostaju u domenu prirodnog, dok je duh dru\u0161tveni, kulturni i istorijski objekt. Tre\u0107a grupa feministkinja koja uklju\u010duje Lis Irigaraj (Luce Irigaray), Helen Siksu (H\u00e9l\u00e8ne Cixous), D\u017eudit Batler (Judith Butler) i druge, na sasvim druga\u010diji na\u010din po\u010dinje da tematizuje telo. Podrivaju\u0107i dihotomiju duh\/telo, smatraju\u0107i da je i telo dru\u0161tveni, kulturni i istorijski objekat \u2013 one pi\u0161u da je telo kroz istoriju predstavljalo mesto koje je interpretirano, ispunjavano zna\u010denjima, u koje su upisivale dru\u0161tvene i ekonomske norme i zakoni. Telo je bilo prostor u kome su se odre\u0111ene ideologije nadmetale. Gros zaklju\u010duje da telo nikada nije bilo neutralno polje ve\u0107 telo kodiraju zna\u010denja koja su na njega projektovana. Ono reprezentuje klasne, rasne, rodne i druge dru\u0161tvene i politi\u010de razlike. Istorija je ispunjena doga\u0111ajima i praksama uz pomo\u0107 kojih su vladaju\u0107e ideologije demonstrirale disciplinu i kontrolu nad marginalizovanim telima: eksploatacija, genitalno saka\u0107enje, spaljivanje \u201eve\u0161tica\u201c, silovanje \u017eena \u2013 u miru i ratu, trgovina telima i robovlasni\u0161tvo, vojna mobilizacija siroma\u0161nih i ne-belih, nasilje u privatnom i javnom prostoru, prebijanje i ubijanje svih onih koji nisu heteroseksualni, cisrodni i koji na bilo koji na\u010din odstupaju od dominantnih normi. <\/p>\n\n\n\n Telo u umetnosti <\/strong><\/p>\n\n\n\n Zna\u010denja pripisana telu i utiskivana na telo su svakako vidljiva u umetni\u010dkim praksama. Reprezentacije tela u umetni\u010dkim radovima, s obzirom na kontekst u kome nastaju, nisu samo umetni\u010dka dela, ve\u0107 i dru\u0161tveno-istorijska dokumenta i svedo\u010danstva o naracijama tela. Ovi prikazi tela nam govore o stavovima koje su dru\u0161tva kroz istoriju imala prema rodu\/polu, seksualnosti, boji ko\u017ee, te diskursima i paradigmama mi\u0161ljenja koje se ti\u010du tela.<\/p>\n\n\n\n Avangardni i neoavangardni pokreti XX veka su radikalno promenili stvaranje i shvatanje umetni\u010dkog dela. U prvi plan umetnici\/e su po\u010deli da stavljaju telo, pokret, prostor. Upotrebljava se vlastito telo kao materijal, a pa\u017enja se usmerava na umetnika\/cu, koji\/a je u ovom slu\u010daju i subjekat i objekat svoga dela. Umetnost vi\u0161e nije odvojena od dru\u0161tvenih, ekonomskih i politi\u010dkih dinamika u kojima nastaje. <\/p>\n\n\n\n Telo prestaje da se posmatra kao sama po sebi datost ve\u0107 je uklju\u010deno u proces preispitivanja du\u0161evnog, psiholo\u0161kog i emotivnog. Ne tretira se kao skrajnuto ve\u0107 se postavlja u centar dru\u0161tvenih, politi\u010dkih i ekonomskih determinanti. Pojmovi telo i identitet u umetni\u010dkom procesu bivaju redefinisani, preispitivani, interpretirani, a umetnici se bave realnim telom posebno u kontekstu rata, neoliberalnog kapitalizma, nacionalisti\u010dkih sistema vrednosti, klerikalizacije dru\u0161tva i marginalizacije svega \u0161to je druga\u010dije. U takvom kontekstu rod postaje klju\u010dna tema savremene i anga\u017eovane umetnosti, uporedo sa preispitivanjem koncepta autorstva te subjekta i objekta prikazivanja. Performans i body art postaju novi vid \u201episanja\u201c i preispitivanja tela, identiteta i roda. Umetnici telu ne\u0161to rade, ili pokazuju kako je telu ne\u0161to ura\u0111eno, ili sme\u0161taju telo u odre\u0111ene kontekste i situacije kako bi preispitali norme koje postoje vezane za telo i\/ili otelovljeni identitet. <\/p>\n\n\n\n Helen Siksu, uzimaju\u0107i u obzir rodne re\u017eime i patrijarhalne strukture, pi\u0161e slede\u0107e: \u201ePoznato je da je broj \u017eena spisateljica (koji se jedva primetno pove\u0107ao od 19. veka naovamo) uvek bio sme\u0161no mali.\u201c Ona postavlja pitanje da li su one u pro\u0161losti samo reprodukovale klasi\u010dnu reprezentaciju \u017eene? Siksu pi\u0161e da je za \u017eene u simboli\u010dkom poretku rezervisano mesto ti\u0161ine. Smatra da \u017eene, do onog momenta kada pi\u0161e \u201eSmeh meduze\u201c, nisu do\u0161le na red da govore i pi\u0161u. Nisu imale taj prostor koji mo\u017ee da slu\u017ei kao mesto subverzije, mesto za transformaciju socijalnih i kulturnih struktura. Istorija pisanja je istorija falocentri\u010dne tradicije. \u017dena mora da napi\u0161e sebe, mora da pi\u0161e o \u017eenama i da podstakne druge \u017eene da pi\u0161u. <\/p>\n\n\n\n Posebno va\u017eno za reprezentaciju razli\u010ditih tela o kojima \u0107e kasnije biti re\u010di je pitanje mno\u0161tva glasova tj. vi\u0161eglasja o kojima Siksu pi\u0161e. Siksu smatra da nema jedne tipi\u010dne \u017eene, ne mo\u017ee se govoriti o uniformnoj i homogenoj \u017eenskoj seksualnosti klasifikovanoj u kodove. Na lepezu razli\u010ditih pristupa kod autorki pre se mo\u017ee gledati kao na otvaranje pitanja mno\u0161tva i kako to mno\u0161tvo mo\u017ee da koegzistira. Ovaj pristup je na tragu kritike politike identiteta karakteristi\u010dne za queer teoriju i praksu, a koja omogu\u0107ava vidljivost mno\u0161tva rodova krajem XX veka. Dalje, Siksu u domen teorije uvodi telo. Ona smatra da \u0107e pisanje omogu\u0107iti \u017eenama da povrate kontrolu nad svojim telima i da se izmestite sa mesta krivice koje je za \u201e\u017eenu\u201c rezervisano u patrijarhalnom sistemu. <\/p>\n\n\n\n Queer i transrodne osobe tako\u0111e poslednje dolaze na red da govore o sebi, da pi\u0161u o sebi, da upi\u0161u sebe u istoriju, umetnost, politiku itd. U umetnosti se ovaj prostor otvara tek se sa promenom paradigme autorstva, sa pojavom vi\u0161eglasja i mno\u0161tva i sa pojavom dru\u0161tveno anga\u017eovane umetnosti, krajem XX veka. <\/p>\n\n\n\n Queer i transrodna tela se pojavljuju u umetnosti na afirmativan na\u010din tek krajem XX veka. Queer umetnost prati nastanak queer pokreta i queer teorije. To je period u kome queer osobe postaju autorke\/i i subjekti umetni\u010dkih dela i intervencija kroz koje preispituju politike identiteta te problematizuju asimilaciju i normalizaciju LGBTIQ osoba u rasijalizovanom, patrijarhalnom i neoliberalnom dru\u0161tvu. Queer pokret, pa i queer umetnost, o\u0161tro kritikuje, izme\u0111u ostalog, i patologizaciju trans identiteta i omogu\u0107ava vidljivost transrodnih tela u pozitivnom kontekstu. Upravo u tom periodu pojavljuju se radovi Lorena Kamerona, jednog od prvih trans umetnika, koji afirmi\u0161e transrodna tela. <\/p>\n\n\n\n Loren Kameron<\/strong><\/p>\n\n\n\n Loren Kameron je ro\u0111en 1959. godine u Kaliforniji. Umro je u novembru 2022. godine u 63 godini \u017eivota. Okolnosti pod kojima je umro nisu sasvim objavljene u javnosti. Njegova sestra je izjavila u nekolicini medija da je patio od sr\u010danih bolesti te da se pred kraj \u017eivota povukao i osamio i na kraju izvr\u0161io samoubistvo. <\/p>\n\n\n\n U razli\u010ditim novinskim \u010dlancima i tekstovima \u010ditamo da je Kameron, nakon \u0161to mu je majka umrla, \u017eiveo sa ocem na farmi, a da se 1979. godine seli u San Francisko gde je aktivan u lezbejskoj zajednici. Tranziciju zapo\u010dinje u 26. godini \u017eivota. U to vreme po\u010dinje da se bavi fotografijom i postaje aktivan unutar transrodne zajednice. Njegov fotografski rad obuhvata portrete i autoportrete, te portrete golih i obu\u010denih transrodnih i lezbejskih tela. Svojim fotografijama afirmi\u0161e vidljivost transrodnih osoba i demistifikuje trans telo. <\/p>\n\n\n\n Kameron dokumentuje, fotografijom, svoj proces tranzicije od 1993. godine. Njegovi radovi su izlagani u San Francisku, Mineapolisu i Los An\u0111elesu. Od 1994. godine dr\u017ei predavanja o svom radu na univerzitetima i umetni\u010dkim institucijama. <\/p>\n\n\n\n Njegovi autorski radovi su objavljeni 1996. godine u monografiji pod nazivom Body Alchemy: Transsexual<\/em> Portraits<\/em>. Pored autoportreta, monografija sadr\u017ei seriju fotografija koja prati proces tranzicije trans mu\u0161karaca i fotografije iz njihove svakodnevice. Loren Kameron ovom monografijom postaje jedan od prvih umetnika koji uvodi transrodna tela u istoriju umetni\u010dke samoreprezentacije u SAD i \u0161ire. Kate Bornstein (Kate Bornstein), autorka i rodna teoreti\u010darka, smatra da je Body Alchemy<\/em> prva umetni\u010dka intervencija u kojoj transrodne osobe prezentuju transrodnost. Po prvi put su transrodni mu\u0161karci prikazani izvan stranica medicinskih tekstova. Na Kameronovim fotografijama vidimo D\u017eefrja u molitvenom \u0161alu i jarmulki, Brinija u zadnjem delu kombija kako navla\u010di mokro odelo i priprema se za surf, zatim Stefana, policijskog narednika koji je odlikovan za svoju hrabrost, i mnoge druge. U monografiji je prvi put prikazan jedan od najsna\u017enijih aktova trans tela, autoportret koji prikazuje Lorena Kamerona dok ubrizgava injekciju testosterona.<\/p>\n\n\n\n Kameronovoe fotografije pokazuju ravnopravne i osna\u017eene subjekte: osobe koje Kameron fotografi\u0161e imaju direktan pogled u kameru. Autorske fotografije prate svedo\u010danstva, biografije i stare fotografije osoba pre ulaska u tranziciju. Fotografije su crno bele. Pored portreta, prikazane su i genitalije u krupnom planu, bez imena i lica. Time Kameron obelodanjuje ono \u0161to se naj\u010de\u0161\u0107e skriva i ne vidi, te ru\u0161i tabue o binarnosti tela. Simultano zadovoljava radoznalost posmatra\u010dice\/posmatra\u010da i demistifikuje subjekat koji prikazuje.<\/p>\n\n\n\n Kameron po\u010dinje ovu monografiju pri\u010dom o svom \u017eivotu, detinjstvu, porodici, lezbejskom identitetu, odbacivanju od dru\u0161tva, odlasku u San Francisko i tranziciji. Ne govori o transrodnosti u okviru medicinskog diskursa, \u0161to je do tada bio naj\u010de\u0161\u0107i na\u010din kako se govorilo o ovoj temi. Ne pi\u0161e o uzrocima, definicijama, dijagnozama, ve\u0107 o dekonstrukciji i konstrukciji sopstvenih tela i identiteta. Kameron je pisao i o izazovima tranzicije, terapiji testosteronom, promenama raspolo\u017eenja i kako je to uticalo na odnose sa osobama u njegovoj okolini. Zabele\u017eio je re\u010denice koje je \u010desto dobijao: \u201eTako si egzoti\u010dan! Mogu li da te fotografi\u0161em?\u201c \u201eTi mora da si neka vrsta nakaze.\u201c \u201eTi ne pripada\u0161 ovde.\u201c Iako je \u017eiveo u gej-lezbejskom delu grada, smatraju\u0107i da je tu sigurniji nego u drugim \u010detvrtima, nailazi na neodobravanje i podsmevanja. \u010cak je i njegova prva izlo\u017eba fotografija transrodnih osoba izazvala negodovanje lezbejske i gej zajednice. <\/p>\n\n\n\n Lezbejska i gej zajednica, koja svoje borbe tada gradi na politici identiteta, ostaje netrpeljiva na tela koja se nisu uklapala u razumevanje lezbejskog\/gej identiteta. U tom smislu, rad i umetnost Lorena Kamerona doprinose queer politici, teoriji i praksama koje su se tih godina u SAD osnivale kritikuju\u0107i politike identiteta i asimilacijski pristup lezbejske i gej zajednice. U \u010dlanku objavljenom u New York Times-u, Suzan Strajker (Susan Stryker), transrodna istori\u010darka, povezala je Kameronov \u201eproboj\u201c, sa krizom u dru\u0161tvu koja je posledica AIDS-a, kada su se menjala zna\u010denja queer identiteta i zajednice koja su omogu\u0107ila ve\u0107u vidljivost trans zajednici koja je do tada bili marginalizovana u okviru feministi\u010dkog i gej aktivizma. \u201eLoren je bio na terenu dok se ta promena de\u0161avala, i dokumentovao je to iznutra\u201c, rekla je Strajker. Kao \u0161to smo ve\u0107 pomenuli, queer teorija i praksa po\u010dinju u tom periodu da preispituju dru\u0161tvene norme i rodne re\u017eime u sprezi sa drugim opresijama i eksploatacijom. U tom periodu se pojavljuju zna\u010dajne kritike rigidnosti politike identiteta i ukazuje se na fluidnost rodnog identiteta i seksualnosti. Fotografije Lorena Kamerona to dokumentuju, kao \u0161to reakcije na njegove fotografije dokumentuju normativni sistem dihotomija i krajnosti u kojima se dru\u0161tvo gradi. <\/p>\n\n\n\n Fotografijama prethodi duga\u010dak psiholo\u0161ki, fiziolo\u0161ki i fizi\u010dki proces menjanja tela hirur\u0161kim putem. Sama fotografija pokre\u0107e niz pitanja: koje mesto transrodne osobe zauzimaju u dru\u0161tvu? Ako \u017eeljeno telo nije ono koje je dato, ve\u0107 ono koje se stvara, \u0161ta se de\u0161ava u procesu identifikacije i kreiranja subjekta? Koje unutra\u0161nje konflikte pokre\u0107e \u017eeljeno stanje? Kako hormoni oblikuju telo? \u0160ta zna\u010di postati mu\u0161karac u zapadnom dru\u0161tvu i na \u010demu se temelji maskulinitet? <\/p>\n\n\n\n Konflikt se odigrava upravo u toj dekonstrukciji i konstrukciji subjekta kakvim ga Zapadno mi\u0161ljenje ne poznaje. Samo ozna\u010davanje i simboli\u010dki poredak bivaju uzdrmani. Ovim fotografijama obelodanjuje se postojanje do tada skrivenog trans tela. Umetnik se potpuno ogoljuje. On \u201edaje\u201c sebe pogledu i preispitivanju publike. Kameron povodom svojih radova pi\u0161e slede\u0107e: \u201eOse\u0107am se nesigurno. Ose\u0107am se ogoljeno. Samopreispitivanje stvara rupe u mom egu, i po\u010dinjem da mislim da sam sam sebe eksploatisao: stidim se svog egzibicionizma. Obe\u0107avam sebi da nikome vi\u0161e ne\u0107u re\u0107i.\u201c <\/p>\n\n\n\n Umetnik prikazuje proces promene. On dovodi u pitanje dihotomije. Dekonstrukcija i konstrukcija identiteta je proces koji se kroz umetni\u010dku fotografiju prikazuje onome ko gleda. On uzurpira binarni sistem koji deli svet na mu\u0161karce i \u017eene, kao i podvojenost duha i tela. Na Kameronovim fotografijama telo nije puki materijal na koji se upisuju zna\u010denja spolja. Svojim radovima on ponovo preuzima kontrolu nad orodnjenim telom. Fokus ne stavlja na dati i nametnuti identitet, ve\u0107 na proces realizovanja \u017eeljenog identiteta. Svojim pristupom Kameron daje mo\u0107 sebi, subjektima fotografija i onome ko gleda, da kreiraju, do\u017eivljavaju i imenuju sopstveno telo. <\/p>\n\n\n\n Zaklju\u010dak<\/strong><\/p>\n\n\n\n Telo je bilo materijal na kome se ispisivala istorija \u010dove\u010danstva preko uspostavljenih diskursa i normi za konstruisanje razli\u010ditih identiteta u dru\u0161tvenim, ekonomskim i politi\u010dkim kontekstima. Razli\u010diti diskursi oblikovali su telo a posebno tela na margini <\/em>dru\u0161tva. Devedesetih godina XX veka, queer politika, teorija i praksa omogu\u0107avaju vidljivost mno\u0161tva rodova i transrodnih tela. Queer umetnost postaje medij u kome se prikazuje ambivalencija specifi\u010dna za tela sa margine koja ih konstitui\u0161e u stalnoj \u017eelji da se pripada ve\u0107inskom, a u isto vreme da se uspostavi sopstveni politi\u010dki subjekat, koji \u010desto biva isklju\u010den. Sa tog mesta u dru\u0161tvu tela sa margine <\/em>stvaraju strategije za redefinisanje i subvertiranje sistema u skladu sa razli\u010ditostima koja u njima ve\u0107 postoje. Loren Kameron u ovom periodu objavljuje radove koji po prvi put afirmativno prikazuju transrodna tela i na taj na\u010din zapo\u010dinje (samo)reprezentaciju trans zajednice u umetnosti. Ovim tekstom namera je da podsetimo na to koliko su radovi Lorena Kamerona bili zna\u010dajni i na prostoru biv\u0161e Jugoslavije za \u010ditavu jednu generaciju u vreme kada trans i queer zajednica gotovo nije ni postojala, a veliki broj queer i trans osoba je \u017eiveo u izolaciji i strahu. Kameron, kao i malobrojni\/e trans i queer aktivisti\/kinje iz tog perioda, hrabro su utrli\/e put svemu \u0161to je izboreno do danas. <\/p>\n\n\n\n