{"id":704,"date":"2023-11-27T13:12:56","date_gmt":"2023-11-27T13:12:56","guid":{"rendered":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/?p=704"},"modified":"2023-11-27T13:14:00","modified_gmt":"2023-11-27T13:14:00","slug":"sta-biti-kvir-na-internetu-danas-donosi-i-oduzima-mentalnom-zdravlju","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/sta-biti-kvir-na-internetu-danas-donosi-i-oduzima-mentalnom-zdravlju\/","title":{"rendered":"\u0160ta biti kvir na internetu danas donosi (i oduzima) mentalnom zdravlju"},"content":{"rendered":"\n

Pi\u0161e: Isidora Spasi\u0107<\/strong><\/h4>\n\n\n\n

Internet i stvarni svet – dva prostora koja su nam kako u svakodnevnom govoru, tako i u nau\u010dnim krugovima \u010desto predstavljeni kao dihotomija. Povezani su, imaju uticaja jedan na drugi, prepli\u0107u se na sijaset na\u010dina, ali su, na kraju, ipak dve razli\u010dite dimenzije. Nau\u010dili smo da ih posmatramo kao takve, i taj princip ve\u0107ina nas po automatizmu prihvata.<\/p>\n\n\n\n

Ali, da li su zaista u pitanju svetovi na suprotnim krajevima kontinuuma?<\/p>\n\n\n\n

Nekada, na po\u010detku postojanja interneta, mo\u017eda su mogli da budu – kada je internet bio vi\u0161e dodatak na\u0161oj svakodnevici, bilo koristan ili zabavan, ali u najve\u0107em broju slu\u010dajeva, ne ne\u0161to dublje od toga. Me\u0111utim, kada je u pitanju dana\u0161njica, predstavljati stvari tako bilo bi u najmanju ruku neistinito.<\/p>\n\n\n\n

To je, zapravo, jedna od prvih stvari koje nau\u010di\u0161 na predmetu \u201cUvod u psihologiju interneta\u201d. \u010cinjenica da je danas internet mnogo vi\u0161e od samo pomo\u0107ne alatke, jeste \u010dinjenica koje je mnogo nas svesno, ali je bitno naglasiti da ni nauka zapravo ne kaska za nama, \u010dak to i potvr\u0111uje. Bilo da ste \u201cdigital natives\u201d ili \u201cdigital immigrants\u201d, velika je mogu\u0107nost da internet predstavlja jako bitan deo va\u0161eg \u017eivota – priznali to ili ne, hteli to ili ne. To je medijum kroz koji ne samo da odr\u017eavamo prijateljstva stvorena van njega, ve\u0107 i sklapamo nova. Neretko, tu se i zaljubljujemo, a nepotrebno je dodatno opisivati koliki deo na\u0161eg poslovnog \u017eivota internet mo\u017ee biti, nakon \u0161to smo pro\u0161li pandemiju i vanredna stanja. Sa ovih par banalnih primera, lako je prikazati kako postaje sve besmislenije stavljati sajber svet kao ne\u0161to suprotno od ne\u010dega \u0161to je \u201cstvarno\u201d. <\/p>\n\n\n\n

Sajber svet je sigurni svet<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Samim tim \u0161to je tako sveprisutan i stvaran, sajber prostor i sve \u0161to se u njemu odvija mo\u017ee na raznorazne na\u010dine uticati na psihofizi\u010dku dobrobit pojedinaca. Glavni faktori tu mogu biti direktne interakcije sa drugim ljudima, ali i situacije gde vidimo ili \u010dujemo mi\u0161ljenja koja se ti\u010du nekih nama bitnih stvari, ljudi sli\u010dnih nama, ili nekad i nas samih. Ba\u0161 kao u \u201cstvarnom\u201d svetu, zar ne?<\/p>\n\n\n\n

Jedna od verovatno klju\u010dnih pozitivnih posledica koje internet mo\u017ee da ima na ne\u010dije psiholo\u0161ko blagostanje, jeste upravo to \u0161to je to prostor koji daje slobodu da u njemu bude\u0161 ono \u0161to ti \u017eeli\u0161, da potpuno sam_a oblikuje\u0161 sebe, postavlja\u0161 granice svog identiteta – ili ih bri\u0161e\u0161. Postoji mogu\u0107nost da do\u0111e\u0161 u krugove gde te niko ne zna, predstavi\u0161 ko si i \u0161ta si, ba\u0161 onako kako ti sebe vidi\u0161. To je glavna prednost anonimnosti koju nam internet daje. Iako je pojava \u201canonimnih ljudi bez pravog imena i profilne slike\u201d ljudima \u010desto asocijacija na trolove, a u pojedinim krugova Tvitera \u201cla\u017eno ime i anime profilna slika zna\u010di da mi\u0161ljenje nije legitimno\u201d, upravo te anime profilne slike i la\u017ena imena su nekim ljudima iz zajednice bili karta ka autenti\u010dnosti.<\/p>\n\n\n\n

Mogu\u0107nost samoreprezentacije iznova se pokazuje kao bitan faktor koji vodi ka pobolj\u0161anju mentalnog zdravlja, ili jednostavno ka odr\u017eavanju postoje\u0107eg blagostanja. Kako internet daje naj\u0161iri prostor za to, ne \u010dude rezultati nekih istra\u017eivanja koji pokazuju da kod ljudi koji dru\u0161tvene mre\u017ee primarno koriste upravo u svrhu samoreprezentacije, izve\u0161tavaju o pove\u0107anju samopouzdanja i vere u sebe. Aktivnosti koje to podrazumeva jesu a\u017euriranje svojih profila na dru\u0161tvenim mre\u017eama i fokus na interakcije sa bliskim prijateljima. (Vogel, E. A. & Rose, J. P.; 2016) Naravno, stanje nije tako crno-belo, i postoje rezultati koji ukazuju i na neke negativne posledice, ali o tome \u0107e biti vi\u0161e re\u010di u nastavku teksta.<\/p>\n\n\n\n

\u017diveti svoju kvir istinu na internetu – \u0161ta ka\u017ee nauka?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Tokom poslednje decenije, a posebno u periodu od poslednjih par godina, istra\u017eivanja na temu kvir iskustava su se zna\u010dajno pove\u0107ala. Iako smo iz raznih ranijih teorija i istra\u017eivanja bili upoznati s tim da \u017eiveti autenti\u010dno predstavlja jedan od klju\u010dnih faktora koji uti\u010du na psihi\u010dko blagostanje pojedinca, kako god ta autenti\u010dnost za njih izgledala, kada su u pitanju marginalizovani identiteti, jako je bitno da sem te generalne ideje, znamo i specifi\u010dnosti.
Prva upe\u010datljiva specifi\u010dnost na koju se nailazi me\u0111u istra\u017eivanjima koja se bave samoreprezentacijom na internetu jeste vezana za do\u017eivljaje adolescentne populacije. Narativ da prekomerno kori\u0161\u0107enje dru\u0161venih mre\u017ea ima negativne posledice po mentalno zdravlje i samopozdanje adolescenata generalno apsolutno nije neta\u010dan, me\u0111utim slika postaje dosta kompleksnija kada je obojimo duginim bojama. Dakle, odgovori na ova ista pitanja su druga\u010diji kada su ona usmerena direktno ka LGBTQIA+ zajednici.<\/p>\n\n\n\n

Naime, kvir adolescentima je onlajn prisustvo izuzetno bitno i to u smislu da pru\u017ea pristup razli\u010ditim resursima, daje prostor da istra\u017euju svoj identitet, prona\u0111u druge sli\u010dne sebi, autuju se prema svom naho\u0111enju, i kona\u010dno, da se osete podr\u017eano u tome da taj identitet prenesu i u situacije koje su oflajn. (Craig, S. L. & McInroy, L.; 2014) Poslednju stavku bih posebno istakla, s obzirom na to da mnogi u onlajn prostore i u\u0111u upravo jer se u ovim koji su oflajn ne ose\u0107aju dovoljno bezbedno da i\u0161ta od navedenog istra\u017euju i poku\u0161aju. A pored bezbednosti, tako\u0111e stoji \u010dinjenica da mnogi i nemaju pristup potrebnim sadr\u017eajima, sebi sli\u010dnim ljudima i podr\u0161ci u svojoj fizi\u010dkoj okolini. Zbog toga je i va\u017ena i sna\u017ena \u010dinjenica da se u tu primarno nepodr\u017eavaju\u0107u okolinu vra\u0107amo ohrabreni upravo zahvaljuju\u0107i resursima i iskustvima koje smo na\u0161li u sajber svetu. <\/p>\n\n\n\n

Dru\u0161tvena mre\u017ea koja je me\u0111u prvima postala ovakvo uto\u010di\u0161te, a koju i danas mnogi vide kao glavnu sigurnu bazu kvir ljudi, jeste Tumblr. Upravo se kroz popularnost Tumblr-a vidi kako takvi prostori u sajber univerzumu \u010desto predstavljaju okosnicu koliko-toliko pozitivnog psihi\u010dkog stanja individua, ako ne u svakom aspektu, onda barem u pogledu ose\u0107anja pripadnosti, koje nije ni malo zanemarljiv faktor. Ono \u0161to takav prostor karakteri\u0161e nije samo ta sloboda za samoreprezentaciju sama po sebi, ve\u0107 \u010dinjenica da zbog nje, taj prostor postaje ispunjen pozitivnom reprezentacijom, koja onda kreira jo\u0161 ve\u0107u slobodu, i tim cirkularnim procesom nastaje ne\u0161to neprocenjivo. Nastaje upravo ono na \u0161ta mislimo, o \u010demu pri\u010damo i \u0161ta dr\u017eimo kao svoj ideal kada koristimo re\u010d \u201czajednica\u201d. Jedno istra\u017eivanje iz 2018. godine koje se bavilo iskustvima LGBTQ korisnicima Tumblr-a, taj prostor naziva \u201ckvir utopijom\u201d – mislim da je jedan tako slikovit izraz dovoljan da ilustruje kako su ispitanici u tom istra\u017eivanju percipirali svoj sajber kutak. (Cavalcante, A.; 2018)<\/p>\n\n\n\n

Potreba za seobom u sajber svet nastala je, izme\u0111u ostalog, zbog manjka bezbednosti van njega koje smo svi svesni, \u010dak i u slu\u010dajevima kada sami ne \u017eivimo u okolini gde direktne pretnje postoje. Gej klubovi i kafi\u0107i, i razli\u010diti centri i organizacije su mesta koja bi u fizi\u010dkom svetu trebalo da predstavljaju te sigurne baze, ali svedoci smo toga da ona bivaju stalna meta razli\u010ditih napada iz mr\u017enje, koji nekada imaju i fatalne posledice. A kada potreba za fizi\u010dkom bezbedno\u0161\u0107u nije ispunjena, mnogo je te\u017ee – maltene i nemogu\u0107e – ispunjavati neke druge, poput potrebe za pripadanjem i ljubavlju. To je ne\u0161to \u0161to nam je u psihologiji odavno poznato iz Maslovljeve teorije, to jest njegove hijerarhije potreba koja je postala poznata i u mejnstrim krugovima. I ba\u0161 kao \u0161to ta fizi\u010dka uto\u010di\u0161ta bivaju ugro\u017eavana, posledi\u010dno ugro\u017eavaju\u0107i i fizi\u010dku i psihi\u010dku dobrobit onih ljudi za \u010diju bezbednost su i napravljena, to se mo\u017ee desiti i u sajber prostoru.<\/p>\n\n\n\n

Negativna reprezentacija LGBTIQ zajednice i \u0161ta se de\u0161ava kada na\u0111e ulaz u sigurne prostore<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Do ovog trenutka, opisano je koliko je slobodan prostor za samoreprezentaciju bitan, kao i pozitivna reprezentacija koja se u njemu paralelno odvija. To do\u010darava i koliko je bitno da taj prostor o\u010duvamo takvim, i time ga i \u010diniti boljim.<\/p>\n\n\n\n

\u0160ta gubimo kada taj prostor nije o\u010duvan? \u0160ta se dobija, i kako izgleda kada je on napadnut?<\/p>\n\n\n\n

Najkra\u0107i odgovor jeste da gubimo \u010dlanove zajednice. U najbla\u017eem slu\u010daju, ljudi odlu\u010duju da se povuku, da prestanu da izra\u017eavaju i pokazuju svetu ono \u0161to jesu, prestaju da interaguju sa drugim \u010dlanovima zajednice i bilo kojim drugim sadr\u017eajem koji bi izazvao ikakvu sumnju da su njeni pripadnici. Znaju\u0107i koliko je za psihi\u010dko blagostanje lekovito da se \u017eivi autenti\u010dno, jasno je kako i ovakva \u201cmala\u201d promena mo\u017ee imati negativne efekte na ne\u010dije mentalno zdravlje. U najekstremnijim slu\u010dajevima, gubimo ih zbog zlo\u010dina iz mr\u017enje koji se mogu zavr\u0161iti ubistvom, ili zbog suicida. Iako u javnosti \u010desto \u010dujemo pri\u010de o suicidima koje su dramati\u010dne i senzacionalisti\u010dke, gde je osoba \u201csamo odjednom i niotkuda\u201d izvr\u0161ila samoubistvo, u realnosti se to jako retko ba\u0161 tako de\u0161ava. Suicidalnost se mo\u017ee javiti kao simptom razli\u010ditih psihi\u010dkih poreme\u0107aja, ali je naj\u010de\u0161\u0107e povezana sa depresivnim poreme\u0107ajima, kao jedan od ekstremnih simptoma koji se javlja kada depresija do\u0111e do te\u017eeg oblika. U najve\u0107em broju slu\u010dajeva, suicidalnost se javlja nakon duge borbe sa depresijom kada osoba u potpunosti prestane da veruje da \u0107e ikada mo\u0107i da joj bude bolje. Iako se poreme\u0107aji iz grupe poreme\u0107aja raspolo\u017eenja, u koje spada i depresija sa suicidalno\u0161\u0107u, mogu javiti iz razli\u010ditih razloga, gde neki mogu da budu i hemijske prirode, ono \u0161to je za nas ovde mnogo vi\u0161e relevantno, je da se mogu javiti i kao posledica okolnosti u kojima se osoba nalazi. Pod okolnostima mo\u017eemo podrazumevati dosta toga, uklju\u010duju\u0107i porodi\u010dno ili poslovno okru\u017eenje. Me\u0111utim, okolnosti mogu biti i dru\u0161tveno-ekonomsko stanje u kom se trudimo da (pre)\u017eivimo, ali i ono \u0161to zateknemo kada se ulogujemo na dru\u0161tvene mre\u017ee.<\/p>\n\n\n\n

Kada govorimo o internet nasilju kao razlogu za ne\u010dije samoubistvo (ali i lo\u0161e mentalno zdravlje generalno), neretko nailazimo na o\u0161tru osudu okoline i izjave koje zvu\u010de ne\u0161to poput \u201cDa se ubije\u0161 jer ti neko napisao ne\u0161to na TikToku! E sva\u0161ta!\u201d, jer u o\u010dima mnogih ljudi internet i dalje jeste poput neke igrice koja slu\u017ei za razonodu, i upravo zato je bilo izuzetno bitno na samom po\u010detku objasniti koliki deo internet zauzima u svakodnevnici dana\u0161njice. S jedne strane, mo\u017eda bi imalo smisla re\u0107i da jedan lo\u0161 komentar koji neko dobije nije isto \u0161to i konstantno zlostavljanje, i od spolja gledano nije. Me\u0111utim, sa druge strane, ako uzmemo u obzir unutra\u0161nji svet svakog pojedinca zasebno, mi nikada ne mo\u017eemo da znamo da li je on takav da \u201csamo\u201d jedan komentar bude dovoljan, ili je u pitanju neko ko ima \u010deli\u010dni oklop koji \u0107e sa hiljadu i prvim komentarom ipak biti probijen. Dakle, sadr\u017eaji koji se javljaju u najrazli\u010ditijim oblicima, a \u010dija su su\u0161tina uvek mr\u017enja i neznanje, mogu imati razne negativne posledice na kvir ljude koji su njima izlo\u017eeni. <\/p>\n\n\n\n

Savremeni homo- i transfobi\u010dni diskurs i mentalno zdravlje kvir ljudi<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Sadr\u017eaj na koji svakodnevno nailazimo, a koji nosi negativnu konotaciju, ne moraju biti samo komentari koji su direktno upu\u0107eni nekoj kvir osobi. Na\u017ealost, realnost jeste da diskursom o LGBTIQ zajednici ne upravljaju samo njeni \u010dlanovi, ve\u0107 i oni koji je izuzetno preziru. Dakle, mo\u017eemo videti video eseje, tekstove eminentnih medijskih ku\u0107a, generalna mi\u0161ljenja ljudi sa velikim ekonomskim i socijalnim uticajem, komentare prose\u010dnih ljudi na ovakve stvari koji ove ljude podr\u017eavaju. Nekad izjave na koje se mo\u017ee naleteti prostim otvaranjem jedne aplikacije ne moraju biti ni ekstremne ni upu\u0107ene direktno nama, a svakako mogu imati podjednak uticaj. Upravo na taj na\u010din, dolazi do negativne reprezentacije svuda, pa tako i na dru\u0161tvenim mre\u017eama. I to i jeste ono \u0161to ru\u0161i onu utopiju koja je krenula da se gradi, i jedan od glavnih razloga za\u0161to ona ostaje samo prividna. Odgovor na iznad postavljeno pitanje \u201c\u0160ta dobijamo kada je takav prostor napadnut?\u201d jeste da mi ne dobijamo ni\u0161ta, mi \u010dak gubimo mnogo toga va\u017enog, dobijaju samo oni \u010dija zamisao i jeste da deo zajednice, ili u su\u0161tini cela zajednica, nestane. <\/p>\n\n\n\n

Ovde bih se osvrnula na \u010dinjenicu da ube\u0111enja kako neki delovi zajednice mogu biti okej, a drugi ne, uvek dovodi do toga da cela zajednica i njeni \u010dlanovi ne budu okej. Mnogim ljudima poseban vid frustracije predstavlja upravo to \u0161to sem borbe izme\u0111u \u201cnas\u201d i \u201cnjih\u201d, moraju da vode interne borbe sa drugim \u010dlanovima zajdnice. Naravno, ovde govorim o TERF pokretu koji je poslednjih godina izuzetno uzeo maha. Ako obratimo pa\u017enju na sada\u0161nji trenutak u istoriji i na internetu, ne mo\u017ee se negirati da negativnoj reprezentaciji kvir ljudi, a na prvom mestu transrodnih ljudi, najvi\u0161e doprinosi upravo ovaj pokret. <\/p>\n\n\n\n

Psihologija kao nauka, i mi kao psiholozi, \u010desto \u010dujemo (opravdane) kritike na na\u0161 ra\u010dun kako kada su u pitanju psihi\u010dke te\u0161ko\u0107e, \u010desto zanemarujemo sociolo\u0161ke i sistemske faktore. To generalno mo\u017ee dosvesti do pogre\u0161ne slike koju ljudi imaju o svom problemu i o drugim ljudima koji ga tako\u0111e imaju. Iako se u poslednjim godinama vidi zna\u010dajno pobolj\u0161anje, kada pri\u010damo o marginalizovanim identitetima, smatratm da bi zanemarivanje ovakvih diskurzivnih trendova i njihovih realnih posledica bilo posebno lo\u0161e. U procesu rada na svom mentalnom zdravlju \u010desto se do\u0111e do zaklju\u010dka da su mama i\/ili tata za ne\u0161to \u201ckrivi\u201d, me\u0111utim bitno je zapitati se i gde su oni \u010duli poruke koje su kasnije uputili svom detetu. Mo\u017eda neki de\u010dak iz budu\u0107nosti ne\u0107e videti \u0161ta se trenutno pi\u0161e na Tviteru, ali njegova mama \u0107e zasigurno biti upu\u0107ena na obja\u0161njenje da je on ne\u010dija \u201cizgubljena sestra lezbejka\u201d. Ovim primerom postaje sasvim jasno kako negativna reprezentacija transrodnih ljudi mo\u017ee imati negativne posledice ne samo na mentalno zdravlje onih koji to u ovom trenutku \u010ditaju, ve\u0107 i na one koji se jo\u0161 nisu ni rodili.<\/p>\n\n\n\n

Stanje na terenu \u2013 \u0161ta su pokazala istra\u017eivanja<\/strong><\/p>\n\n\n\n

I, kako konkretno izgleda kada se kvir sistem podr\u0161ke u sajber prostoru sru\u0161i?<\/p>\n\n\n\n

Kada krenete da istra\u017eujete nau\u010dne \u010dlanke iz oblasti mentalnog zdravlja vezane za LGBTIQ ljude, najvi\u0161e je onih koji ispituju kako sve je ono lo\u0161e. \u010cinjenica da je mentalno zdravlje sve slabije kod cele populacije nam je poznata ve\u0107 du\u017ei niz decenija. Prema Svetskoj Zdravstvenoj Organizaciji, depresija je vode\u0107i uzrok invaliditeta, i prema okvirnim procenama, preko 250 miliona ljudi ima ovaj problem. Ovo pokazuje da su ljudi generalno u velikoj meri u krizi trenutno, me\u0111utim, kao i kada se radilo o pitanju upotrebe dru\u0161tvenih mre\u017ea, postoje neke specifi\u010dnosti koje karakteri\u0161u upravo kvir ljude. Jedna od specifi\u010dnosti i jeste to da je ovde koren problema \u010desto negativna reprezentacija i manjak prostora za samoreprezentaciju. Ovo dovodi do gubljenja jako bitnog sistema podr\u0161ke – i upravo tada se javljaju zna\u010dajni padovi u kvalitetu mentalnog zdravlja <\/p>\n\n\n\n

Na primer, u jednoj longitudinalnoj studiji u okviru koje su kvir adolescenti u\u010destvovali u letnjem kampu bez dru\u0161tvenih mre\u017ea i koja je ispitivala da li \u0107e to imati nekog efekta na depresivne simptome kod njih, pokazalo se da su se simptomi javili upravo u vezi sa manjkom sistema podr\u0161ke. (Gillig, K.T.; 2020) Iako ne govorimo uvek o bukvalnom li\u0161avanju pristupa internetu, ve\u0107 se nekad radi i o tome da ljudi sami odlu\u010de da ne ulaze na dru\u0161tvene mre\u017ee zbog onoga \u0161to do\u017eivljavaju, \u010dinjenica je da se kvir pojedinci, a pogotovo omladina, ose\u0107aju lo\u0161e kada tog sistema podr\u0161ke nema.<\/p>\n\n\n\n

Pored studije poput ove, jako je bitno da \u010dujemo i konkretne pri\u010de onih koji imaju te\u0161ko\u0107e, zato je kod obrade ove teme bilo zna\u010dajno obuhvatiti ne samo kvantitativna, ve\u0107 i kvalitativna istra\u017eivanja. Kod njihovog sprovo\u0111enja se sa ispitanicima vode intervjui, i zaklju\u010dci o istra\u017eivanim fenomenima se formiraju na osnovu celine njihovih izjava, a ne samo na osnovu popunjenih testova.<\/p>\n\n\n\n

Tako, jedno kvalitativno istra\u017eivanje koje je prou\u010davala da li kod LGBTIQ adolescenata dru\u0161tvene mre\u017ee predstavljaju sistem podr\u0161ke, upravo ovo potvr\u0111uje. Ispitanici su u svojim intervjuima izve\u0161tavali o tome kako zbog diskrimini\u0161u\u0107e fizi\u010dke okoline u kojoj se oni i njihovi kvir vr\u0161njaci i internet prijatelji nalaze, mnogima je sajber prostor i zajednica koju su izgradili jedina podr\u0161ka za mnoge stvari – pa tako i za probleme sa depresijom, samopovre\u0111ivanjem i suicidalnim mislima. Kod mnogih, ovi problemi bili su povezani ba\u0161 s time \u0161to dolaze iz okoline koja nije podr\u017eavaju\u0107a. A kada su u pitanju negativne strane kod njihovog kori\u0161\u0107enja dru\u0161tvenih mre\u017ea, navodili su upravo diskriminaciju – transfobiju, rasizam, afobiju, bifobiju, \u0161to su oblici diskriminacije koji se mogu javiti i unutar zajednice, uni\u0161tavaju\u0107i siguran prostor koji ona treba da ima. (Berger, MN et al.; 2021)<\/p>\n\n\n\n

Zajednica \u2013 najsigurniji od svih svetova<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ba\u0161 kao i oflajn svet, ono \u0161to nas okru\u017euje na internetu predstavlja kompleksan splet najrazli\u010ditijih faktora. Zbog toga, nikada ne\u0107emo imati odgovor koji nam govori da li je on apsolutno lo\u0161 ili apsolutno dobar. On nema mo\u0107 da to bude sam po sebi, ve\u0107 zavisi u celini od toga kako ga koristimo.<\/p>\n\n\n\n

LGBTIQ zajednica pre\u017eivljavala je hiljadama godina unazad sve \u0161to se na Zemlji desilo, ba\u0161 kao i svi oni koji nisu njen deo – jer ona postoji otkad i \u010dove\u010danstvo. Tako da, neosporiva je \u010dinjenica da \u0107e pre\u017eiveti i internet. Svakako, to ne zna\u010di da ne smemo da se osvrnemo i na \u010dinjenicu da to pre\u017eivljavanje mo\u017ee biti izuzetno te\u0161ko, i posebno izazovno po mentalno zdravlje. I ta reakcija je sasvim u redu, ono \u0161to nije u redu je situacija koja je do nje dovela.<\/p>\n\n\n\n

Psihoterapija, pomo\u0107 psihologa, odlazak kod psihijatra – velika su pomo\u0107 kada su u pitanju te\u0161ko\u0107e sa mentalnim zdravljem, i ovim putem bih ohrabrila svakoga ko ima mogu\u0107nosti, a ose\u0107a potrebu, da u\u010dini prvi korak i na\u0111e svoj termin. Ali pored toga, \u017eelim da odavde odnesete ohrabrenje za jo\u0161 ne\u0161to.<\/p>\n\n\n\n

Verujem da je pri\u010da o tome koliko zajednica na internetu mo\u017ee imati pozitivan uticaj na blagostanje nije ne\u0161to \u0161to niste znali. Ako ni\u0161ta drugo, verujem da veliki broj ljudi to do\u017eivljava svakodnevno. I upravo to je ono \u0161to je neprocenjivo. Tako da, nadam se da odavde odlazite sa jo\u0161 ve\u0107om voljom da radite na svojim internet prijateljstvima i da se u sajber prostoru borite za ono \u0161to nam svima pripada – zajednicu u kojoj smemo da podr\u017eavamo jedni druge, a samim tim i sebe, da budemo autenti\u010dni. <\/p>\n\n\n\n

Literatura<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Arg\u00fcello, T. M. (2020). Decriminalizing LGBTQ+: Reproducing and resisting mental health inequities. CNS Spectrums<\/em>, 25<\/em>(5), 667\u2013686. https:\/\/doi.org\/10.1017\/s1092852920001170<\/p>\n\n\n\n

Berger, M. N., Taba, M., Marino, J. L., Lim, M. S., Cooper, S. C., Lewis, L., Albury, K., Chung, K. S., Bateson, D., & Skinner, S. R. (2021). Social Media\u2019s role in support networks among LGBTQ ADOLESCENTS: A qualitative study. Sexual Health<\/em>, 18<\/em>(5), 421\u2013431. https:\/\/doi.org\/10.1071\/sh21110<\/p>\n\n\n\n

Cavalcante, A. (2018). Tumbling into queer utopias and Vortexes: Experiences of LGBTQ social media users on Tumblr. Journal of Homosexuality<\/em>, 66<\/em>(12), 1715\u20131735. https:\/\/doi.org\/10.1080\/00918369.2018.1511131<\/p>\n\n\n\n

Craig, S. L., McInroy, L., McCready, L. T., & Alaggia, R. (2015). Media: A catalyst for resilience in lesbian, gay, bisexual, transgender, and Queer Youth. Journal of LGBT Youth<\/em>, 12<\/em>(3), 254\u2013275. https:\/\/doi.org\/10.1080\/19361653.2015.1040193<\/p>\n\n\n\n

Garrison, S. A. (2022). \u201cTrans Enough\u201d for Tumblr? Gender Accountability and Identity Challenge in Online Communities for Trans and Non-Binary Youth<\/em> (dissertation).<\/p>\n\n\n\n

Gillig, T. K. (2020). Longitudinal analysis of depressive symptoms among LGBTQ youth at a social media-free camp. Journal of Gay & Lesbian Mental Health<\/em>, 24<\/em>(4), 360\u2013374. https:\/\/doi.org\/10.1080\/19359705.2020.1789018<\/p>\n\n\n\n

McInroy, L. B., & Craig, S. L. (2015). Transgender representation in offline and online media: LGBTQ Youth Perspectives. Journal of Human Behavior in the Social Environment<\/em>, 25<\/em>(6), 606\u2013617. https:\/\/doi.org\/10.1080\/10911359.2014.995392<\/p>\n\n\n\n

McInroy, L. B., & Craig, S. L. (2016). Perspectives of LGBTQ emerging adults on the depiction and impact of LGBTQ media representation. Journal of Youth Studies<\/em>, 20<\/em>(1), 32\u201346. https:\/\/doi.org\/10.1080\/13676261.2016.1184243<\/p>\n\n\n\n

Opsenica Kosti\u0107, J. (2022). PUTOVANJE KROZ DIGITALNI PROSTOR<\/em>. Filozofski fakultet u Ni\u0161u.<\/p>\n\n\n\n

Vogel, E. A., & Rose, J. P. (2016). Self-reflection and interpersonal connection: Making the most of self-presentation on social media. Translational Issues in Psychological Science<\/em>, 2<\/em>(3), 294\u2013302. https:\/\/doi.org\/10.1037\/tps0000076 <\/p>\n\n\n\n

Waggoner, E. B. (2017). Bury your gays and social media fan response: Television, LGBTQ representation, and communitarian ethics. Journal of Homosexuality<\/em>, 65<\/em>(13), 1877\u20131891. https:\/\/doi.org\/10.1080\/00918369.2017.1391015<\/p>\n\n\n\n

Williams, A. J., Jones, C., Arcelus, J., Townsend, E., Lazaridou, A., & Michail, M. (2021). A systematic review and meta-analysis of victimisation and mental health prevalence among LGBTQ+ young people with experiences of self-harm and suicide. PLOS ONE<\/em>, 16<\/em>(1). https:\/\/doi.org\/10.1371\/journal.pone.0245268 <\/p>\n\n\n\n

O autorki<\/strong>:<\/p>\n\n\n\n

Isidora Spasi\u0107 (24) je ro\u0111ena u Ni\u0161u, i tamo i dalje \u017eivi i studira. Trenutno je na zavr\u0161noj godini studija psihologije na Filozofskom fakultetu, i dugogodi\u0161nji joj je plan da se bavi psihoterapijom. Volontira u organizacijama \u201cPsiholo\u0161ko savetovali\u0161te za studente\u201d i \u201cKlub psihologa\u201d, koje se bave psiholo\u0161kom podr\u0161kom i \u0161irenjem svesti o mentalnom zdravlju, i povodom toga je posebno strastvena. U svojoj budu\u0107oj profesiji, te\u017ei ka radu sa adolescentima, i to ba\u0161 onima koji su deo LGBTIQ zajednice. Pored toga, zanimaju je sajberpsihologija, klini\u010dka i razvojna psihologija.<\/p>\n\n\n\n

Uz psihologiju, mnogo voli umetnost i knjige, kako u ulozi publike, tako i u ulozi one koja stvara.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: Isidora Spasi\u0107 Internet i stvarni svet – dva prostora koja su nam kako u svakodnevnom govoru, tako i u nau\u010dnim krugovima \u010desto predstavljeni kao dihotomija. Povezani su, imaju uticaja jedan na drugi, prepli\u0107u se na sijaset na\u010dina, ali su, na kraju, ipak dve razli\u010dite dimenzije. Nau\u010dili smo da ih posmatramo kao takve, i taj […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":705,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[37,22],"tags":[20],"class_list":["post-704","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-reprezentacija","category-zdravlje","tag-zdravlje"],"acf":[],"aioseo_notices":[],"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-content\/uploads\/2023\/11\/Sta-biti-kvir-na-interetu-donosi-mentalnom-zdravlju-e1701090825487.png","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/704","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=704"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/704\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":706,"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/704\/revisions\/706"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/media\/705"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=704"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=704"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=704"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}