Uvod u anatomiju<\/em>, Dobri doktor, Urgentni centar<\/em>. Svedoci smo uspona i pada popularnosti \u017eanra dobro poznatog kao \u201emedicinska drama\u201c (eng. medical dramas<\/em>) koji je u poslednjih petnaest i vi\u0161e godina, pridru\u017een i pra\u0107en policijskim serijama, potpuno ovladao kablovskom televizijom, streaming<\/em> sajtovima, pa i dru\u0161tvenim mre\u017eama. U osnovi ovih serija, koje se \u010desto prote\u017eu kroz vi\u0161e sezona, jeste element drame, neizvesnosti, neo\u010dekivanog \u2013 situacije su naj\u010de\u0161\u0107e epizodnog karaktera a radnja brza, bez mesta za pauzu i dublje razmi\u0161ljanje o onome \u0161to se na ekranu de\u0161ava. Serije koje su sme\u0161tene u stvarnom \u017eivotu i koje na ovakav na\u010din obra\u0111uju teme iz istog, naj\u010de\u0161\u0107e ne ostavljaju gledaocu dovoljno prostora da o prikazanim temama dublje razmi\u0161lja, te mnoga pitanja ostaju bez odgovora. <\/p>\n\n\n\n Tu nastaje problem: ove vi\u0161egodi\u0161nje serije epizodnog karaktera naj\u010de\u0161\u0107e se oslanjaju na faktor iznena\u0111enja i napetosti kako bi svoj sadr\u017eaj u\u010dinile zanimljivijim za obi\u010dnog \u010doveka. Njihova gledljivost se meri u broju neo\u010dekivanih obrta i slu\u010dajeva koji se u \u017eivotu gledaoca ne vi\u0111aju \u010desto. Prevo\u0111enje ovakvog na\u010dina pripovedanja u kontekst medicinske drame nam daje ono \u0161to su mnogi na ovim prostorima, u toku svog odrastanja, gledali kroz serije kao \u0161to je Dr. Haus<\/em>: lekar koji nije kao ostali, obi\u010dni lekari koje vi\u0111amo u svakodnevici; te pacijenti, \u010dija su oboljenja izvor neizvesnosti, a \u010dije se \u017eivotne pri\u010de u oku prose\u010dnog gledaoca grani\u010de sa fikcijom. Donekle, ovakav izbor pripovedanja ima smisla sa marketin\u0161ke strane \u2013 retko koja osoba \u0107e nakon napornog dana \u017eeleti da gleda seriju u kojoj ljudi odlaze u dom zdravlja zbog bola u grlu, i retko kome \u0107e biti gledljiva ona serija koja medicinsku struku kritikuje zbog stvarnih propusta koji se de\u0161avaju u svakodnevnoj praksi. Serije o hrabrim lekarima koji kr\u0161e zakone i kriterijume, te rizikuju svoje karijere, reputaciju, pa i \u017eivote da bi spasili pacijente iz bezizlaznih situacija, obi\u010dnog \u010doveka podse\u0107aju vi\u0161e na film kompanije Marvel<\/em> nego na dodir sa realno\u0161\u0107u. <\/p>\n\n\n\n Jednostavno re\u010deno: komplikovane i nesvakida\u0161nje pri\u010de bolje se prodaju, a naj\u010de\u0161\u0107e \u017ertve konstantne potrage pisaca i kompanija za ovakvim pri\u010dama su manjinske dru\u0161tvene grupe. <\/p>\n\n\n\n Sam pojam manjine, kao grupe ljudi sa kojom se ve\u0107ina stanovni\u0161tva mo\u017eda i ne\u0107e susresti, a \u010diji specifi\u010dni problemi ne doti\u010du ve\u0107inu njihovih sugra\u0111ana, predstavlja plodno zemlji\u0161te za eksploataciju tih problema kako bi se ve\u0107insko stanovni\u0161tvo, u odsustvu bolje re\u010di, zabavilo. Medicinske serije ovaj koncept koriste u punom smislu: rasne, etni\u010dke, verske manjine i LGBTIQ+ populacija se u ovim serijama smatraju \u201eizazovnim slu\u010dajevima\u201c, \u010desto i medicinskim fenomenima koji slu\u017ee da na\u0161e protagoniste nau\u010de kako stru\u010dnosti, tako i empatiji prema \u010doveku u nevolji koji je druga\u010diji od njih. Nepisano je pravilo da se transrodne osobe, njihove pri\u010de, njihove traume i identitet pojave u jednoj ili, re\u0111e, nekoliko epizoda sva\u010dije omiljene medicinske serije. Njihova oboljenja su, po \u010desto ponavljanom i dobro razra\u0111enom receptu, tek sekundarni problem u odnosu na pitanje njihovog identiteta a njihova ose\u0107anja, iako ve\u0107inom s razlogom negativna i vrlo opravdana, ipak manje va\u017ena od pouke koju protagonista mora poneti u slede\u0107u epizodu i sezone koje slede. Transrodna osoba je, kao pacijent, gotovo uvek diskriminisana od strane jednog ili vi\u0161e drugih likova. Gotovo uvek radnja epizode po\u010dinje da se zahuktava u onom momentu kada se pomene transrodni identitet osobe. Na\u0161 protagonista, kao kakav detektiv koji razotkriva zlo\u010dinca, u dramati\u010dnom momentu otkriva identitet pacijenta na isti na\u010din na koji se, u dobro poznatim policijskim serijama, otkriva klimavi alibi ili osumnji\u010deni koji je pao poligraf test. Od tog momenta slede ili uvredljive opaske, ukoliko se lekar prvi put susre\u0107e sa ranjivim pacijentom, ili razumevanje pacijenta, koje lekara stavlja u ulogu sveca te drugi likovi, ostali lekari ili porodica, preuzimaju ulogu izvora transfobije. <\/p>\n\n\n\n Bez obzira na to iz \u010dijih usta izlazi, transfobija mora da postoji i neophodna je za stvaranje dodatne napetosti i drame.<\/p>\n\n\n\n Traganje za najboljim na\u010dinom izle\u010denja na\u0161eg pacijenta konstantno se prepli\u0107e sa debatama oko njihovog postojanja, identiteta, pa i \u017eivotnih trauma. Neprimereni komentari nisu retkost, vre\u0111anje nije retkost, te se bilo kakva \u017eelja transrodnog pacijenta za sopstvenom autonomijom spremno odbacuje. Na kraju, ukoliko epizoda nije fokusirana na \u010din tranzicije, ipak \u0107e njihova bolest biti posledica njihovog biolo\u0161kog pola: pacijenti, transrodni mu\u0161karci sa karcinomom dojke ili pacijentkinje, transrodne \u017eene sa oboljenjima testisa. \u0160alje se poruka da su transrodne osobe, htele to ili ne, zarobljene u kand\u017eama svog pola bez izlaza i sa malo utehe, bez autonomije i bez dostojanstva, prepu\u0161tene na milost i nemilost lekarima i njihovim razli\u010ditim stavovima o tretiranju LGBTIQ+ pacijenata. Transrodne likove prati radoznali lekar, postavljaju\u0107i pitanja koja nisu u skladu sa profesijom, dobacuju\u0107i poneku neprimerenu opasku, pa i uvredu. Ovakvu dehumanizaciju trans pacijenti u serijama obi\u010dno \u0107utke prihvataju, konstantno i sa puno strpljenja ispravljaju\u0107i na\u0161e protagoniste; jer ukoliko pacijent izrazi neprijatnost, pobunu ili nesaradljivost, to \u0107e biti izvor konflikta sa nevinim lekarima i njihovom nevinom \u017eeljom da u\u010de o drugima. S obzirom na to da su serije epizodnog karaktera, ne postoji ni vreme ni prostor da se problemi i izazovi transrodnog pacijenta obrade na empati\u010dan i adekvatan na\u010din: gledalac zavr\u0161etkom epizode zavr\u0161ava i svoj kontakt sa prikazom manjinskog stanovni\u0161tva, \u010desto sa nepromenjenom koli\u010dinom empatije prema stvarnim osobama koje se, zbog svog identiteta, svakodnevno sre\u0107u sa ru\u017enom stranom lekarske struke i predrasudama koje se, bez obzira na Hipokratovu zakletvu, \u010desto javljaju u lekarskoj zajednici.<\/p>\n\n\n\n Primera je puno, ali one najpoznatije znaju i ljudi koji ove serije ne gledaju: inserti iz serije Dobri doktor <\/em>postali su viralni na dru\u0161tvenim mre\u017eama kao \u0161to je Tik Tok. Pri\u010da o dr. \u0160onu Marfiju, autisti\u010dnom lekaru koji se suo\u010dava sa izazovima u karijeri i kontaktu sa drugim ljudima mnoge gledaoce je u\u010dinila radoznalim. Serija je pretrpela kako pohvale, tako i kritike gledalaca zbog na\u010dina na koji se autizam glavnog lika predstavlja, a ubrzo potom usledile su kritike LGBTIQ+ zajednice. Naime, u epizodi Ona, <\/em>protagonista se prvi put susre\u0107e sa transrodnim pacijentom, devoj\u010dicom po imenu Kvin. Odmah nakon saznanja da je devoj\u010dica trans, dr. Marfi po\u010dinje da je naziva de\u010dakom, insistiraju\u0107i da je Kvin \u201ebiolo\u0161ki mu\u0161karac\u201c i sugeri\u0161u\u0107i da ima mentalno oboljenje. Devoj\u010dica, iako u strahu i bolovima, sve ove neumesne i uvredljive komentare prihvata stalo\u017eeno. Ostali lekari tokom trajanja epizode poku\u0161avaju da protagonisti daju do znanja da diskrimini\u0161e pacijentkinju, te gledaoci mogu videti kako njegovu inicijalnu reakciju zamenjuje radoznalost. Sledi gomila pitanja koja ne prili\u010de lekaru \u2013 \u201eda li voli\u0161 roze boju?\u201c<\/em>, \u201ekako zna\u0161 da si devoj\u010dica?\u201c<\/em>, dok roditelji pacijentkinje poku\u0161avaju da se izbore sa bakom male Kvin, koja ima \u010dvrste transfobi\u010dne stavove. Ispostavlja se da devoj\u010dica boluje od karcinoma testisa, ve\u0107 pomenute \u010deste sudbine transrodnih pacijenata u medicinskim serijama. I ovde se vidi tendencija da se transrodni ljudi svedu isklju\u010divo na njihovu tranziciju i na njihov pol: njihovo oboljenje je nekako uvek vezano ili za njihov pol, ili za bilo koju vrstu hormonske terapije koju primaju. Tranzicija se demonizuje i predstavlja kao nezdravi \u010din, umesto kao jedan od najefektivnijih modaliteta le\u010denja, \u0161to praksa pokazuje. Trans pacijent sme biti bolestan samo na onaj na\u010din koji \u0107e u prvi plan staviti njegovu traumu, a \u010dak i u najve\u0107im bolovima mora imati beskrajnog strpljenja da ispravlja ljude oko sebe, da toleri\u0161e njihove uvrede i diskriminaciju. Na kraju epizode protagonista izlazi sa poukom, a ranjivom pacijentu je zadatak da ga tu pouku i nau\u010di. <\/p>\n\n\n\n Ponekad, dodu\u0161e, mo\u017eemo re\u0107i da pisci u\u010de iz svojih gre\u0161aka. Serija Uvod u anatomiju <\/em>je, kao pionir \u017eanra medicinskih serija po du\u017eini i popularnosti, jedna od retkih koja je pitanje reprezentacije transrodnih i nebinarnih osoba sagledala iz dva ugla, te gledaoci mogu videti kako transrodne pacijente, tako i transrodne lekare. Me\u0111utim, \u010dak ni ova inkluzija transrodnih ljudi nije bez svojih mana, jer Uvod u anatomiju<\/em>, kao i prethodni primer, su\u017eava postojanje svojih malobrojnih transrodnih likova isklju\u010divo na njihov biolo\u0161ki pol i probleme sa kojima se suo\u010davaju zbog istog. Uzmimo za primer epizodu, neukusno nazvanu Veliki prevarant<\/em>, gde je transrodna \u017eena isprva predstavljena kao pacijent mu\u0161kog pola primljen na kliniku sa ozbiljnim zdravstvenim komplikacijama, evidentno u strahu. Ostatak epizode svodi se na rasprave lekara i njihova naga\u0111anja o tome \u0161ta se sa njihovim \u201epacijentom\u201c de\u0161ava, od sumnje \u010dlanova porodice na psihijatrijska oboljenja do sumnje da se radi o zloupotrebi psihoaktivnih supstanci. Saznanje da je \u201epacijent\u201c zapravo \u017eena u procesu tranzicije dolazi kao \u0161okantni obrt. Na samom kraju pri\u010de transrodna \u017eena je svedena isklju\u010divo na njen rodni identitet i \u010din njene tranzicije sa svrhom da zaintrigira gledaoca, a bez davanja prostora da se njen lik humanizuje. Od ove epizode serija je, \u010dini se, nau\u010dila mnogo i ispravila odre\u0111eni broj inicijalnih gre\u0161aka, te tako imamo priliku da u daljim sezonama gledamo transrodnog lekara, Kejsija Parkera, kao i doktora nauka, nebinarnu lezbejku Kai Bartli. Parkerov lik pokupio je simpatije kako dugogodi\u0161njih gledalaca, tako i trans zajednice kao redak primer dobre reprezentacije transrodnog mu\u0161karca u medicinskoj drami. On se predstavlja kao novi lekar, dokazuju\u0107i svoju stru\u010dnost i kolegijalnost u nekoliko epizoda, pre nego \u0161to kolegama, usputno i bez pompe, otkrije da je trans. Time se izbegava tretiranje transrodnih likova isklju\u010divo u svetlu njihovog roda, ali se prikazuje i ne\u0161to jo\u0161 bitnije: autonomija transrodnih osoba i mogu\u0107nost da sami odlu\u010de kada i da li \u0107e svoj identitet otkriti drugima. <\/p>\n\n\n\n Problem lo\u0161e reprezentacije transrodnih osoba je globalna pojava, vidljiva kako na Zapadu, tako i u medijima sa na\u0161eg govornog podru\u010dja: serija Urgentni centar<\/em>, srpska adaptacija istoimene serije ER<\/em> koja je 1994. godine definisala pojam medicinske drame. Ameri\u010dki original je pretrpeo opravdane kritike LGBTIQ+ zajednice zbog nekoliko epizoda koje na uvredljiv i dehumanizuju\u0107i na\u010din prikazuju transrodne i interseks \u017eene. Srpska adaptacija je, na\u017ealost, tu gre\u0161ku samo ponovila: u epizodi Poverljivo iz UC<\/em> pojavljuje se Vera, sredove\u010dna transrodna \u017eena koja je povre\u0111ena u saobra\u0107ajnoj nesre\u0107i. Tokom pregleda prepla\u0161ene pacijentkinje doktori otkrivaju da je ona transrodna i, nakon iznena\u0111enih reakcija, sledi dobacivanje mu\u0161kih zamenica koje se, zajedno sa pogrdnim nazivom \u201etransvestita\u201c, provla\u010di kroz celu epizodu. Tokom saniranja njenih povreda, dok ona kroz suze deli detalje iz svog \u017eivota, mladi lekar Risti\u0107 ne mo\u017ee da sakrije svoje iznena\u0111enje i \u0161ok. Jedine vidljive osobine ove transrodne \u017eene jesu njena duboka nesre\u0107a, nezadovoljstvo sopstvenim izgledom i traume koje je pretrpela zbog mr\u017enje sa kojom se svakodnevno susre\u0107e. Verin ose\u0107aj odba\u010denosti od strane sveta u kom \u017eivi i dugogodi\u0161nja diskriminacija, udru\u017eena sa dehumanizacijom od strane lekara, kulminiraju njenim samoubistvom u zavr\u0161nici epizode. Ali \u010dak i nakon tragi\u010dne smrti pacijentkinje, osoblje Urgentnog centra ne prestaje da je oslovljava mu\u0161karcem, a \u010din njenog suicida koristi se kao lekcija za mladog lekara da ne mogu svi \u017eivoti biti sa\u010duvani. Ovakvo prikazivanje transrodnih \u017eena ne samo da je uvredljivo u globalnom smislu ve\u0107, u podru\u010djima punim transfobije kao \u0161to je Balkan, samo doprinosi zgra\u017eavanju op\u0161teg stanovni\u0161tva nad ionako ranjivom i vi\u0161estruko marginalizovanom grupom ljudi. <\/p>\n\n\n\n Iz svih ovih primera daje se zaklju\u010diti da inkluzivnost ne postoji u vakuumu: neophodno je transrodne osobe, kao i druge manjinske grupe, videti kao deo celine stanovni\u0161tva i u skladu sa tim ih i prikazivati u knjigama, serijama, filmovima i drugim medijima. Me\u0111utim reprezentacija sa manjkom empatije, razumevanja i tolerancije, te povr\u0161no i stereotipno sagledavanje manjina i njihovih iskustava \u010desto prave vi\u0161e \u0161tete nego koristi. <\/p>\n\n\n\n A kako mo\u017eemo pobolj\u0161ati reprezentaciju transrodnih osoba u \u017eanru medicinske drame? Pre svega, neophodno je da inkluzija bilo koje manjine bude raznolika. Prikazivanje transrodnih likova ograni\u010deno isklju\u010divo na ulogu pacijenta, prisutnih epizodno i bez ikakvog razvoja karaktera, daje prostora za eksploataciju traume transrodnih osoba radi zabave gledalaca, a na \u0161tetu same zajednice. Transrodni ljudi ne smeju biti samo pacijenti, propeler radnje i izvor drame ve\u0107 i protagonisti, dobri lekari, oni koji svoje vreme provide poma\u017eu\u0107i ljudima u nevolji. Osim problema reprezentacije, druga velika prepreka jeste reakcija lekara u seriji na postojanje transrodnih kolega i pacijenata. Iako nije pravilo da fikcija mora biti moralna lekcija za ve\u0107insko stanovni\u0161tvo, ipak je neophodno da serije, sme\u0161tene u stvarnom \u017eivotu, inspirisane stvarnim doga\u0111ajima, ne potpiruju dalju mr\u017enju i negativne stereotipe prema manjinama bilo koje vrste, te tako i transrodnim osobama. Zbog toga je va\u017eno konsultovati i u projekte uklju\u010diti ljude koji pripadaju trans zajednici. Izbegavanje reakcije gnu\u0161anja, izbegavanje tretiranja transrodnog identiteta kao primarnog izvora drame i konflikta kao i tretiranje pri\u010da ovih pacijenata na nesenzacionalisti\u010dki na\u010din pospe\u0161uju adekvatnu reprezentaciju transrodnosti u fikciji, te i prihvatanje transrodnih osoba kao dela stanovni\u0161tva u stvarnom svetu.<\/p>\n\n\n\n Razumeti manjine je va\u017eno: transrodne osobe nisu izmi\u0161ljena grupa ljudi koja medicinsku seriju \u010dini zanimljivijom. To su na\u0161a bra\u0107a i sestre, na\u0161i prijatelji, na\u0161i najmiliji; na\u0161i pacijenti, ali i na\u0161i lekari; u\u010ditelji koliko i u\u010denici, ali pre svega na\u0161i sugra\u0111ani i ljudi sa kojima delimo na\u0161e okru\u017eenje. Upravo iz ovih razloga je neophodno sagledati ugao iz kog pri\u010de koje pri\u010damo gledaju transrodne osobe, te dati sve od sebe da reprezentacija ljudi iz manjinskih grupa bude kako konstruktivna, tako i empati\u010dna i blagonaklona u onoj koli\u010dini u kojoj jeste u svom prikazu ve\u0107inskog stanovni\u0161tva. <\/p>\n\n\n\n O autorstvu:<\/strong><\/p>\n\n\n\n V. J. (ona\/on – she\/he\/they) je frilens ilustrator i student Medicinskog fakulteta u Beogradu. U slobodno vreme bavi se pisanjem i izra\u017eava \u017eelju da svojim aktivizmom doprinese smanjenju diskriminacije nad LGBTQ+ osobama u Srbiji, sa posebnim osvrtom na medicinsku struku i odnos prema gej, transrodnim i interseks pacijentima.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Pi\u0161e: V.J. Uvod u anatomiju, Dobri doktor, Urgentni centar. Svedoci smo uspona i pada popularnosti \u017eanra dobro poznatog kao \u201emedicinska drama\u201c (eng. medical dramas) koji je u poslednjih petnaest i vi\u0161e godina, pridru\u017een i pra\u0107en policijskim serijama, potpuno ovladao kablovskom televizijom, streaming sajtovima, pa i dru\u0161tvenim mre\u017eama. U osnovi ovih serija, koje se \u010desto prote\u017eu […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":710,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-707","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-novosti"],"acf":[],"aioseo_notices":[],"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-content\/uploads\/2023\/12\/eoh9ujsbzy1b1.webp","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/707","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=707"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/707\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":708,"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/707\/revisions\/708"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/media\/710"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=707"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=707"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=707"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}