Sex education<\/em> prati pustolovine Otisa u njegovoj srednjoj \u0161koli koja se nalazi na periferiji Cardiffa u Wales-u. Nakon \u0161to je promatrao svoju majku, seksualnu terapeutkinju, po\u010dinje da radi kao seksualni savjetnik za svoje kolege u srednjoj \u0161koli, koji mu dolaze sa svakakvim problemima vezanim za seks i odnose vezane za njega. U tome mu poma\u017ee prijateljica, Maeve, u koju se, iako ulazi u veze sa Olom i Ruby \u2013 zaljubljuje. Ola \u0107e kasnije shvatiti da je zapravo lezbijka te \u0107e biti u vezi sa ekscentri\u010dnom queer curom Lily.<\/p>\n\n\n\n Njegov najbolji drug je Erik, i on je predstavljen kao gay lik sa veoma otvorenom, pozitivnom i egzoti\u010dnom li\u010dno\u0161\u0107u \u010dija \u0107e se pri\u010da razvijati oko Rahima i Adama, koji su mu ljubavni interesi. Tako\u0111e, kroz njegov lik \u0107e biti reprezentovana homofobija, pogotovo kroz napad koji do\u017eivljava na svom ro\u0111endanu, zbog toga \u0161to je bio obu\u010den \u201ckao \u017eena\u201d. On i Anwar su jedini likovi za koje znamo da su gay od samog po\u010detka serije. <\/p>\n\n\n\n Svaka epizoda fokusira se na neko pitanje vezano uz adolescentnu seksualnost, predstavljaju\u0107i brojne rodne identitete i seksualne orijentacije. Iako je ve\u0107a vidljivost LGBTIQ+ zajednice u medijima razlog za slavlje, Guidotto (2006., str.3) upozorava LGBTIQ+ publiku na potrebu da se \u201cpostupi s oprezom pri probavljanju ove rastu\u0107e vidljivosti u medijima i potro\u0161a\u010dkoj kulturi\u201d, budu\u0107i da nisu svi stereotipi i slike koje se \u0161ire o seksualno-afektivnoj raznolikosti nu\u017eno pluralni ili doprinose razvoju identiteta koji se provodi u pozitivnom smislu.<\/p>\n\n\n\n Nakon objavljivanja na Netflixu 2019., serija je vi\u0111ena u vi\u0161e od \u010detrdeset milijuna domova diljem svijeta (Porter, 2019.). Brojka koja \u010dini vidljivim potencijal za globaliziranu kulturnu homogenizaciju ove vrste platforme, \u010diji sadr\u017eaji imaju tendenciju \u0161irenja vrijednosti povezanih sa Zapadnom kulturom, poput rodne ravnopravnosti ili uklju\u010divanja seksualno-afektivne raznolikosti. Kako Teresa de Lauretis (1991.) navodi, mediji su rodna tehnologija koja ne samo da obja\u0161njava kako se na\u0161a dru\u0161tva predstavljaju, ve\u0107 tako\u0111er \u010dine dio dru\u0161tvene konstrukcije zajedni\u010dke stvarnosti, koju karakteriziraju odnosi dominacije.<\/p>\n\n\n\n Teorijski okvir i hipoteze <\/strong><\/p>\n\n\n\n Reprezentacija seksualnosti i identiteta iz queer, dekolonijalne i rodne perspektive podrazumijeva uzimanje u obzir kontrastereotipnih diskursa koje ova serija poku\u0161ava \u0161iriti, ali uvijek pod pokroviteljstvom komercijalne logike koja uzima u obzir \u010dimbenike kao \u0161to je umno\u017eavanje LGBTIQ+ i adolescentne publike. Tako\u0111e, jo\u0161 jedan \u010dimbenik je televizijsko doba u 21. vijeku koje je vo\u0111eno ekonomskom logikom profita, prema kojoj se raznolikost prodaje (Farr, 2016., str. 155.). Ono \u0161to je kontradiktorno u svemu ovome jeste da se raznolikost prodaje amerikanizacijom. Dakle, sem toga \u0161to je serija uklopljena u niz standardnih shema prikazivanja tinejd\u017e fikcije, ona je i amerikanizovana. Taj aspekat amerikanizacije mo\u017eemo vidjeti u prikazu srednje \u0161kole, koja po svemu ne sli\u010di britanskoj ve\u0107 \u2013 ameri\u010dkoj. To se odra\u017eava u nekoliko elemenata mizanscena: \u0161kola nema uniforme (u Britaniji je to praksa), sporta\u0161i su nosili sveu\u010dili\u0161ne jakne i igrali ameri\u010dki fudbal, \u0161areni ormari\u0107i su bili ukra\u0161eni slikama i personalizovani (\u0161to je uglavnom u ameri\u010dkom duhu), a kampus je izgledao kao ne\u0161to iz Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava.<\/p>\n\n\n\n Kako navode Davis i Needham (2008, str. 6), \u201etelevizija je op\u0107enito konfigurirana kao doma\u0107i medij, tako da je povezana s domom, obitelji i svakodnevnim \u017eivotom; drugim rije\u010dima, heteronormativnom\u201c. Oni shva\u0107aju heteronormativnost kao vjeru u prirodnu jednakost izme\u0111u biolo\u0161kog spola, rodnog identiteta, rodnog izra\u017eavanja i seksualne \u017eelje. Heteronormativnost implicira da je uskla\u0111ivanje s rodnim konvencijama i heteroseksualnost prirodno, te stoga superiorno u odnosu na druge alternativne identitete koji odstupaju od norme. Ona uspostavlja proizvodnju diskretnih (skrivenih) i asimetri\u010dnih opozicija izme\u0111u \u201e\u017eenskog\u201c i \u201emu\u0161koga\u201c, shva\u0107aju\u0107i ove koncepte kao atribute koji ozna\u010davaju \u201emu\u0161karac\u201c i \u201e\u017eena\u201c. Budu\u0107i da je heteronormativnost bio hegemonisti\u010dki diskurs do 1990-ih, tada seksualna raznolikost, de facto, nije postojala za kulturne i kreativne industrije. <\/p>\n\n\n\n Bitan pojam kada do\u0111e do analiziranja ove serije je gaystreaming<\/em>. Gaystreaming <\/strong>(Ng, 2013.), problematizira tip LGBTIQ+ likova na televiziji, isti\u010du\u0107i tendenciju njihovog predstavljanja prema rodnim normama, deseksualiziranim i apoliti\u010dnim, reafirmiraju\u0107i rasne, klasne i cis-seksisti\u010dke hijerarhije. Za Joyricha (2014.), \u201egaystreaming\u201c poni\u0161tava remetila\u010dku silu i antinormativnu negativnost koji su sastavni dio queernessa i sugerira da homofobija i \u201eoutovanje\u201c nisu strukturalni problem, nego odgovaraju individualnoj logici u skladu s neoliberalnom ideologijom. <\/p>\n\n\n\n Ovaj tekst ima za cilj podi\u0107i pitanja kao \u0161to su vidljivost ili izgradnja pozitivnih\/negativnih stereotipa kako bi se analizirala konstrukcija adolescentskih likova i njihove seksualnosti, u prve dvije sezone serije. U tom pravcu, hipoteze su:<\/p>\n\n\n\n Hipoteza 1: \u201eSex education\u201c je pozicioniran kao primjer queer teksta koji op\u0107enito doprinosi \u0161irenju diskursa queernessa me\u0111u svojim gledateljima;<\/p>\n\n\n\n Hipoteza 2: \u201eSex education\u201c gradi neku vrstu neoliberalne queer utopije u kojoj se homofobija i transfobija predstavljaju vi\u0161e kao iznimka nego kao strukturni dru\u0161tveni problem.<\/p>\n\n\n\n Metodologija<\/strong><\/p>\n\n\n\n Polaze\u0107i od pozornog pregleda audiovizualnog teksta, odabrat \u0107e se kvalitativna metodologija koja heuristi\u010dki pristupa diskurzivnoj analizi serije i mehanizama izgradnje rodnog identiteta i seksualne orijentacije adolescentnih likova serije. U ovom radu, uze\u0107emo da su queer likovi oni:<\/p>\n\n\n\n a) \u010diji rodni izraz ne odgovara hegemonisti\u010dkim konvencijama oko mu\u0161kosti ili \u017eenstvenosti; <\/p>\n\n\n\n b) likovi \u010dija seksualna orijentacija na neki na\u010din nadilazi postavljene granice po cis-hetero normi;<\/p>\n\n\n\n c) likovi koji izra\u017eavaju \u017eelje (heterokoincidiraju\u0107e ili ne) koje se ne uklapaju u ono \u0161to Zapadna dru\u0161tva shva\u0107aju kao ne\u0161to \u201enormalno\u201c, moralno prihvatljivo ili dru\u0161tveno uklopljeno u ono \u0161to se o\u010dekuje i \u0161to je po\u017eeljno. <\/p>\n\n\n\n Dakle, imaju\u0107i na umu da su queer teorija i s njom kulturni proizvodi \u201e\u010dudni\u201c, oni nastoje u\u010diniti \u010dudnim \u201eistine\u201c ili norme koje strukturiraju suvremene na\u010dine spoznavanja i postojanja (Sullivan, 2003., str. 56), ovdje \u0107e se \u201equeerity\u201c shvatiti kao bilo koji oblik razli\u010ditosti koji osporava hegemonisti\u010dku normu i remeti normativnu uskla\u0111enost izme\u0111u spola i seksualnosti. Ono \u0161to je bitno jeste da ova koncepcija queer-a nadilazi i ide korak dalje od gay i lezbijskih etiketa kako bi uhvatila fluidno i promjenjivo razumijevanje sebstva koje odbacuje krute, esencijalisti\u010dke i stati\u010dne strukture identiteta, suo\u010davaju\u0107i se u brojnim prilikama s intersekcijskim oblicima identiteta. <\/p>\n\n\n\n Warner (1993) \u0107e formulirati queer kao sve \u0161to se definira u suprotnosti s normalnim ili umjesto heteroseksualnog, nagla\u0161avaju\u0107i moralni imperativ normalnosti kao cilj queer kritike kulturnih proizvoda. Ako te ideje primijenimo na televizijske studije, queer perspektiva uklju\u010divala bi kritiziranje na\u010dina na koje televizija nastoji normalizirati LGBTIQ+ identitete (Joyrich, 2014.), identificiranje te strategije predstavljanja s potencijalom potkopavanja seksualne i rodne normalnosti, posebno u izgradnji LGBTIQ+ likova (u ovom slu\u010daju u seriji ‘sex education’).<\/p>\n\n\n\n Analiza diskursa prve dvije sezone serije<\/strong><\/p>\n\n\n\n Ono \u0161to prvo upada u o\u010di kada do\u0111e do analize likova jeste to da u prve dvije sezone serije nema odraslog lika koji eksplicitno ka\u017ee da je pripadnik LGBTIQ+ zajednice. \u0160tovi\u0161e, imamo samo jedan odrasli par koje se deklari\u0161u kao lezbijke, a to su Jacksonove mame. One, usput, odgovaraju tipi\u010dnim stereotipima koji se name\u0107u lezbijskim narativom, a koji su vezani za njihov izgled \u2013 jedna od njih je predstavljena kao \u017eenstvena verzija (sa kratkom kosom), dok je druga sportski tip, krute gra\u0111e i, samim tim, vi\u0161e mu\u0161ka verzija. Osim sporadi\u010dne prisutnosti sredovje\u010dnog lika koji na ulici pita Erica za upute, ne\u0107e biti odraslih likova s \u200b\u200bizrazito nebinarnim profilom. Ovo mo\u017ee zna\u010diti da je autorka serije potencirala seksualnu razli\u010ditost samo kod mladih, predla\u017eu\u0107i tako da je to mo\u017eda samo jedna faza u adolescenciji, i stavljaju\u0107i akcenat na krivicu mladih, ludih, ekscentri\u010dnih \u2013 pa odatle, \u017eeljnih pa\u017enje i eksperimenata?<\/p>\n\n\n\n Ono \u0161to je zanimljivo jeste autoritet koji je predstavljen u seriji, a to su \u0161kola kao ustanova i seksualna terapeutkinja Jean. Dakle, seksualnost je u ovoj seriji obra\u0111ena kroz prizmu nauke (zdravstva) i obrazovanja. Tu mo\u017eemo vidjeti problematiku o kojoj je govorio Foucault. On obja\u0161njava pojam ars erotice<\/em> gdje je cilj znanja o seksu isklju\u010divo u slu\u017ebi pove\u0107anje u\u017eitka, i suprotstavlja ga Zapadu koji je stvorio ono \u0161to Foucault naziva scientia sexualis<\/em>. \u201eNjezin cilj nije pove\u0107avanje u\u017eitka, ve\u0107 stroga analiza svake misli i svakog \u010dina vezanih za u\u017eitak. Pomo\u0107u medicine, pedagogije, psihijatrije po\u017euda je uvedena u znanstveni diskurs i seksualnost se na\u0161la u obzorju korisnosti, morala i istine. Znanstveni diskurs o seksualnosti postaje oblikotvornom snagom po\u017eude i subjekta po\u017eude. I to je jedan od osnovnih diskurzivnih oblika ispreplitanja znanja i mo\u0107i\u201c (Foucault, 1978). Dakle, Foucault smatra da je seksualnost na Zapadu dru\u0161tveni konstrukt kojeg su kreirale institucije dru\u0161tvene mo\u0107i koje putem diskurzivnog znanja ostvaruju mo\u0107.<\/p>\n\n\n\n Prema Foucaultovu mi\u0161ljenju, moderna kontrola seksualnosti paralelna je suvremenoj kontroli kriminaliteta \u010dine\u0107i seks (poput zlo\u010dina) objektom navodno znanstvenih disciplina, koje istovremeno nude znanje i dominaciju nad svojim objektima. Ne samo da se kontrola provodi preko znanja drugih ljudi o pojedincima kao \u0161to je, na primjer, znanje lije\u010dnika; postoji i kontrola putem znanja pojedinaca o sebi. U vezi sa tim, specifi\u010dno je \u0161to nam se u ovoj seriji uglavnom nudi samo znanje koje pru\u017ea lije\u010dnik, kao da je ono jedino relevantno u pitanjima identiteta i seksualne orjentacije. Dakle, gledaju\u0107i ovako, serija je doslovno, kao \u0161to joj naziv i sugeri\u0161e, nametnula percepciju i narativ da sve \u0161to treba da znamo vezano za seks i seksualne identitete \u2013 dolazi iz struke, a ne iz li\u010dnih iskustava ljudi. <\/p>\n\n\n\n Foucault govori kako su na\u0161e koncepcije i iskustva seksualnosti zapravo uvijek rezultat specifi\u010dnih kulturnih konvencija i mehanizama mo\u0107i i ne mogu postojati neovisno o njima. Osloboditi se jednog skupa normi zna\u010dilo je samo usvajanje razli\u010ditih normi umjesto njih, a to bi se moglo pokazati jednako kontroliraju\u0107im i normaliziraju\u0107im. Njegova glavna tvrdnja je da mo\u0107 nije u biti represivna ve\u0107 produktivna. Ne djeluje tako \u0161to potiskuje i zabranjuje istinske i autenti\u010dne izraze prirodne seksualnosti. Umjesto toga, kroz kulturne normativne prakse i znanstvene diskurse proizvodi na\u010dine na koje do\u017eivljavamo i poimamo svoju seksualnost.<\/p>\n\n\n\n Tako\u0111e, u seriji nema eksplicitne prisutnosti poliamorije ili grupnog seksa, \u0161to smanjuje opseg \u201enormalnog\u201c pona\u0161anja. Generalno, kolektivizacija tijela i njegovih teku\u0107ina (trojke i orgije) u obje sezone bit \u0107e verbalno osu\u0111ena od strane samih adolescenata, povezuju\u0107i to s prijenosom u\u0161iju i spolno prenosivih bolesti poput klamidije. Me\u0111utim, voajerizam, koji se (po Oxfordskom rije\u010dniku) definira kao pasivno posmatranje, seksualna perverzija u kojoj je uobi\u010dajena seksualna aktivnost potpuno ili djelimi\u010dno zamijenjena posmatranjem spolnih organa ili akata drugih osoba, \u0107e Lily kratko spominjati kao uobi\u010dajenu praksu kada pri\u010da o \u201eChatroulette\u201c (S2E7) tj. online sajtu za upoznavanje. Tako\u0111e, na neki na\u010din je spomenuta ekoseksualnost (Stephens i Sprinkle, 2011.), i to u tri navrata kroz reprezentaciju seksualnih praksi s vo\u0107em (masturbacija sa tikvicom, felacio sa bananom i stavljanje prsta u naran\u010di). Na BDSM (akronim za sadomazohizam) prakse aludira se kada se tuma\u010di Olivijino pona\u0161anje u krevetu kao erotsko gu\u0161enje i fantazija o ropstvu, a dolazi do pomena feti\u0161izama poput spektrofilije \u2013 \u017eelje za vo\u0111enjem ljubavi sa duhovima (S2E3). <\/p>\n\n\n\n S druge strane, 100% veza \u2013 kod odraslih i adolescenata \u2013 smatra se monogamnim, smatraju\u0107i nevjeru, \u010dak i poljubac s nekim izvan para (u dva navrata), izdajom koja bi mogla uzrokovati prekid. Kao \u0161to smo i ranije naveli, me\u0111u svim parovima odraslih likova s \u200b\u200bnajve\u0107im protagonizmom jedan \u0107e \u010diniti osobe istog spola, Jacksonove mame. Me\u0111utim, za razliku od onoga \u0161to se doga\u0111a izme\u0111u adolescentica, serija ne nudi nikakvu seksualnu scenu ili poljubac izme\u0111u njih i njihova \u0107e naklonost biti predstavljena samo kroz zagrljaje. <\/p>\n\n\n\n