Solidarnost je mo\u017eda i najskuplja aktivisti\u010dka rije\u010d. Rije\u010d koja je neophodna, ali u koju svi u\u010ditavamo ne\u0161to druga\u010dije. Kada postane prazni ozna\u010ditelj onda gubi svaki smisao postaju\u0107i simbol iznevjerene nade, uzaludno potro\u0161enog vremena i demotivisanosti. Razmi\u0161ljaju\u0107i o tome kako pristupiti praksi solidarnosti, bez zapadanja u op\u0161temjesta\u0161enje, u\u010dinilo mi se kako jedan od na\u010dina mo\u017ee biti prosto izokretanje perspektive. Dakle, ako smo zapali u to da solidarnost postaje termin za sve i ni za \u0161ta, mo\u017eda bi nam pomoglo da promi\u0161ljamo o tome \u0161to solidarnost nije.<\/p>\n\n\n\n
Misaoni eksperiment izokretanja teme pomogao mi je u prevladavanju po\u010detne nelagode pred komplikovanim zadatkom pisanja o solidarnosti. Ako mi se kreativno promi\u0161ljanje doslovce zamrzlo pred pitanjem kako opisati solidarnost na na\u010din koji je ako ne potpuno inovativan, ono barem iole podsticajan za zajedni\u010dko promi\u0161ljanje i debatu, odgovora na pitanje \u0161ta nije solidarnost bilo je mnogo. <\/p>\n\n\n\n
Sada je problem bio posve druga\u010diji, lista nesolidarnih praksi se nekontrolisano \u0161irila. Kako da bude pregledna, i da li mo\u017ee biti iscrpna, tj. \u0161ta ako ne\u0161to va\u017eno presko\u010dim?<\/p>\n\n\n\n
Tu neure\u0111enu masu teza o praksama koje nisu solidarne za potrebe ovog teksta uredila sam dijele\u0107i je u dva op\u0161ta tipa, koje sam nakon analiziranja prve verzije teza manje ili vi\u0161e eksplicitno mogla uo\u010diti kao dominantne tendencije. Uslovno re\u010deno, nesolidarnost sam naj\u010de\u0161\u0107e notirala na dva nivoa \u2013 1) u odnosu na djelovanje svakog od nas kao pojedinaca i pojedinki u aktivisti\u010dkom pokretu; 2) \u0161ire gledano u mre\u017ei odnosa na internacionalnom nivou.<\/p>\n\n\n\n
Vrlo vjerovatno da je mogu\u0107e \u010dak i iste ideje prerasporediti prema nekim drugim kriterijumima, ali \u010dini mi se da je ovo zasad dovoljno da uvede barem okvir za razumijevanje nesolidarnih praksi. Tako\u0111e, listu ne treba \u010ditati u osu\u0111uju\u0107em klju\u010du, ve\u0107 kao alat kritike i samokritike. Svi smo podlo\u017ei nesolidarnim praksama, stoga ideja teksta jeste da ih zajedni\u010dki pro\u010de\u0161ljamo, kako bismo se trudili da ih zajedno i prevazi\u0111emo u narednim koracima.<\/p>\n\n\n\n
Drugi dio pitanja sam odlu\u010dila da ostavim otvorenim. Kako nam ovaj tip aktivisti\u010dkih tekstova dopu\u0161ta slobodu da teme otvaramo \u010dak i kada nemamo sve odgovore, da podsti\u010demo zajednicu na debatu, iznijete ideje\/teze su podlo\u017ene mijenjanju, dopunjavanju, variranju, pa i opovrgavanju. Ono \u0161to im je namjera prije svega jeste da ponude alate za razdrmavanje ustaljenih pojmova, za zajedni\u010dka pretresanja koncepata koji su nam neophodni u aktivisti\u010dkom radu, a osje\u0107amo da nas ponekad manje ili vi\u0161e \u017euljaju u praksi. Dakle, ovaj tip misaonog eksperimenta pona\u0161a se kao kamen\u010di\u0107 u cipeli \u2013 namjera mu je da nam poremeti udobnost i natjera na razmi\u0161ljanje.<\/p>\n\n\n\n
1) Nesolidarnost u individualnom djelovanju<\/strong><\/p>\n\n\n\n Kada je u pitanju djelovanje nas kao pojedinki i pojedinaca u aktivizmu, nesolidarna pona\u0161anja je unekoliko te\u017ee mapirati, jer njihovo tuma\u010denje zavisi od konkretnih okolnosti, od konkretnih mogu\u0107nosti i potreba, izra\u017eeno klasi\u010dnim marksisti\u010dkim rje\u010dnikom.<\/p>\n\n\n\n \u0160ta nije solidarno na ovom nivou? Odgovori se mogu tra\u017eiti u procjepu izme\u0111u prava individue i dobrobiti zajednice. Ono \u0161to nije dobro za obije strane treba izbjegavati ili barem aktivno poku\u0161ati prevazilaziti. Po\u010detak mapiranja ovih praksi mogu\u0107 je ili sa vremenske distance u odnosu na sopstvena iskustva, ili komparativno posmatraju\u0107i djelovanje drugih koji nas okru\u017euju. Stoga, i ova lista koju predla\u017eem ograni\u010dena je time da je zasnovana na osnovu pro\u0161lih li\u010dnih iskustava, ali i na tom nivou mo\u017ee koristiti za po\u010detak mapiranja nesolidarnih praksi u individualnom djelovanju.<\/p>\n\n\n\n 0.1.<\/strong> Solidarnost nije odbijanje da se posveti vrijeme u\u010denju, odnosno, odbijanje da se znanje razmjenjuje sa drugima.<\/em><\/strong><\/p>\n\n\n\n \u010cini se potpuno razumnim da se bavimo onim stvarima o kojima ne\u0161to znamo, o kojima \u017eelimo da stalno u\u010dimo, kriti\u010dki ih preispituju\u0107i kako bismo doprinijeli zajednici. Me\u0111utim, pod krinkom autenti\u010dnog aktivizma s jedne strane, a nau\u010dnog kulturelitizma sa druge, svako malo se stvara vje\u0161ta\u010dka podjela izme\u0111u tzv. teorije i tzv. prakse. Tako pojednostavljeno izgleda kao da nas svako pro\u017eivljeno iskustvo automatski predodre\u0111uje na \u201eautenti\u010dni\u201c aktivizam. Druga strana iste te medalje jeste pristup prema kome samo teorijsko, odnosno akademsko, kapitalisti\u010dko znanje, ima alate da objasni \u0161ire dru\u0161tvene procese. U oba slu\u010daja znanje nije tretirano kao ne\u0161to \u0161to pripada zajednici, koje se prenosi sa jedne grupe na drugu (bilo generacijski, bilo iskustveno), nego kao dodatni ukras koji se \u010dak posmatra kao privilegija pojedinih. Umjesto da se zahtijeva pravo na znanje i obrazovanje za sve, kao \u0161to je u tim borbama pro\u0161la cijela prva polovina dvadesetog vijeka u na\u0161im krajevima, znanje se ili sebi\u010dno \u010duva od strane jednih, ili se prokazuje kao nepotrebno od strane drugih.<\/p>\n\n\n\n Za to vrijeme kapitalizam ja\u010da, za to vrijeme fa\u0161izam se hrani kao crna rupa koja prekraja istoriju. U na\u0161em regionalnom kontekstu nakon ratova iz devedesetih oduzeto nam je znanje o tome da je ovdje nekada bio mogu\u0107 druga\u010diji sistem, da su za samo \u010detiri godine \u017eene pre\u0161le put od siroma\u0161tva i bezpravnosti do dru\u0161tvene emancipacije. Kao aktivisti\u010dkim zajednicama povratak ovakvog znanja nije samo istorijska obaveza, ve\u0107 i nu\u017ena inspiracija za savremeno djelovanje.<\/p>\n\n\n\n Znanje pritom nije samo jedno, nije samo \u0161kolsko znanje. Znanje se sti\u010de na ulici, u svakodnevnom aktivizmu na terenu, u razmjeni izme\u0111u aktivistkinja:a. Koji kog oblik znanja da je u pitanju kako bi se prenosila i pro\u0161irivala zahtijevaju brigu o kolektivnom pam\u0107enju, dijeljenje resursa (u formi knjiga, audio-vizuelnih i drugih materijala), formalno i neformalno organizovane programe. Zahtijevaju razbijanje konzervativne granice izme\u0111u onih koji u\u010de i onih koji su u\u010deni, u pravcu kolektivne razmjene.<\/p>\n\n\n\n Djelovanje bez upori\u0161ta u toj razmjeni znanja vi\u0161estruko je \u0161tetno i za nas kao pojedinke:ce i za zajednicu u \u010dije ime djelujemo. Ako ne znamo da kriti\u010dki i samokriti\u010dki pristupimo problemima, ako zajedni\u010dki ne formuli\u0161emo alate za analizu kapitaliti\u010dkog sistema, iznova se pokazuje kako upadamo u zamke ponavljanja isklju\u010duju\u0107ih praksi, fa\u0161izama malih i velikih razmjera. Ulazi\u0107emo u neprincipijelne ili problemati\u010dne politi\u010dke saveze sa maglovitom idejom dobiti, koja \u0107e stalno izmicati iz ruku, upravo zato \u0161to na prvom mjestu nije fokusirano i transparentno definisana.<\/em><\/p>\n\n\n\n U odnosu na znanje, mogu\u0107nost svake i svakog od nas je da u\u010destvujemo u procesima u\u010denja \u2013 to je na\u0161a prednost. Potrebe svake i svakog od nas u tom procesu su razli\u010dite, pa ih trebamo uzeti u obzir kada osmi\u0161ljavamo modele kroz koje znanje dijelimo \u2013 to je mjesto potencijala za zajedni\u010dki rad.<\/em><\/p>\n\n\n\n 0.2.<\/strong> Solidarnost nije postavljanje sopstvenih na ra\u010dun tu\u0111ih granica<\/em><\/strong>.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Globalna pandemija, ratni sukobi, inflacije, lo\u0161i uslovi rada \u2013 notorna je \u010dinjenica da u ovom sistemu nikome osim ultra bogatima nije lako, pa je tzv. sidrom pregorijevanja ili burn-out<\/em> postao strukturni mehanizam, a ne izuzetak sa kojima se tek poneko suo\u010dava. Dakle, ako kao zajednice pregorijevamo, onda kao zajednice treba da na\u0111emo na\u010din da postavljamo fer granice.<\/p>\n\n\n\n Kako, me\u0111utim, odvagati \u0161ta je \u010dija granica? Ko mo\u017ee biti arbitar? Logi\u010dan odgovor na prvom nivou bio bi da sve mora po\u010deti i zavr\u0161iti se svakom i svakim od nas \u2013 mi moramo biti slobodni da odlu\u010dujemo o stepenu i vrsti u\u010de\u0161\u0107a u pokretu. Ali \u010dinjenica \u017eivota u kapitalizmu jeste i to da \u010desto gubimo svijest o sopstvenim granicama, jer u neoliberalizmu smo svedeni na \u0161rafove proizvodnje \u010dije potrebe sam sistem ne uzima u obzir. Razorene su institucije, dru\u0161tvo, zajednice, svedeni smo na individualizam ta\u010derovskog tipa \u2013 odnosno, na rat race<\/em> logiku. Kao aleternativa izrabljivanju nude nam se individualisti\u010dke prakse, koje tako\u0111e tra\u017ee ozbiljne resurse i novac, bilo da se radi o kozmeti\u010dkim, zdravstvenim tretmanima, o putovanjima, o odmoru. To je self-help<\/em> paket koji mogu da priu\u0161te samo neki, a sve vi\u0161e je nedostupan ne samo radni\u010dkim ve\u0107 i srednjim slojevima dru\u0161tva. S druge strane, kada na\u0161e li\u010dne potrebe idu na u\u0161trb drugih onda se stvara nesklad u odnosima, koji \u010desto za posljedicu ima to da neki daju vi\u0161e nego \u0161to su u mogu\u0107nosti, a drugi dobijaju vi\u0161e nego \u0161to su im potrebe. U stvari, dolazi do kopiranja nesolidarnih kapitalisti\u010dkih obrazaca u kontekstu koji bi trebalo da nam omogu\u0107i da te obrasce prevazilazimo i dekonstrui\u0161emo.<\/p>\n\n\n\n Uvo\u0111enjem kolektivnog nivoa ova pri\u010da se dodatno komplikuje. Na\u0161a percepcija sopstvenih granica ne samo da je distorzirana o\u010diglednom uronjeno\u0161\u0107u u sopstvo, ve\u0107 i okolnostima u kojima \u017eivimo, radimo i poku\u0161avamo da djelujemo u aktivizmu zajedno sa drugima. Zamislimo sada jednu grupu od desetak aktivistkinja i aktivista. Zamislimo da po\u010dinju od nule i da su se sve:i okupile:i sa idejom koja im je va\u017ena, da su sve:i entuzijasti\u010dki da po\u010dnu sa radom. Kada bi svaku:og od njih individualno pitali \u0161ta mo\u017ee, koliko mo\u017ee i \u0161ta \u017eeli da radi u pravcu zajedni\u010dkog cilja skup njihovih odgovora ne bi dao matemati\u010dki jednostavno rje\u0161enje. Vrlo vjerovatno je da bi ve\u0107 nakon ovog prvog koraka kada se ukrste potrebe i mogu\u0107nosti bilo o\u010digledno da je zajedni\u010dka slika mnogo kompleksnija. \u010cak i da zamislimo da do\u0111e do idealne podjele rada, prema kojoj svi obavljaju jedan dio spolja\u0161njih i jedan dio tzv. pozadinskih aktivnosti, opet bi se otvorilo pitanje da li je ba\u0161 ta podjela idealna za dogovoreni cilj, da li \u0107e ona funkcionisati i za du\u017ei vremenski period kada se individualne okolnosti nu\u017eno promijene, i sli\u010dne dileme.<\/p>\n\n\n\n Granice su termin kojem politi\u010dki te\u017eimo da se suprotstavimo, kako je to odavno jo\u0161 formulisala feministkinja \u017darana Papi\u0107. Za\u0161to bismo ga onda smatrali neupitnim kada su u pitanju na\u0161i me\u0111usobni aktivisti\u010dki odnosi? U kapitalizmu ionako ne mo\u017eemo sa\u010duvati sopstvene granice, ma koliko se trudili da sagradimo li\u010dni mjehur.<\/em><\/p>\n\n\n\n Solidarno nije utvr\u0111ivanja sopstvenih brana, ve\u0107 izlazak u zajedni\u010dki prostor i pregovaranje o tome kako da se uredi na na\u010din da bude prilago\u0111en prema potrebama svih, koriste\u0107i uz to resurse na\u0161ih razli\u010ditih mogu\u0107nosti. U neku ruku, ta ideja ide u pravcu optimizacije kolektivnog rada u interesu i pojedinke i kolektiviteta. Jedan od mogu\u0107ih polazi\u0161ta za ovo premo\u0161\u0107avanje mo\u017ee biti jugoslovenska ideja samoupravljanja, koja ve\u0107 u nazivu sadr\u017ei odrednicu samostalnosti i kolektivnog upravljanja.<\/em><\/p>\n\n\n\n 0.3.<\/strong> Solidarnost nije dijeljenje uloga na spasioce i \u017ertve.<\/em><\/strong><\/p>\n\n\n\n Niko i ni jedna od nas nije bespomo\u0107an:na. I s druge strane, niko od nas nije svemogu\u0107i spasilac:teljka. Kao drugovi i drugarice u pokretu zajedni\u010dki zadatak je da na\u0111emo proaktivnu ulogu za na\u0161e pojedina\u010dne doprinose. Ni\u010deg solidarnog nema u patronizovanju vi\u0161estruko marginalizovanih zajednica, u govoru u njihovo ime, umjesto njih ili pored njih. Solidarni procesi uklju\u010duju vi\u0161eglasje koje se stalno pro\u0161iruje, i koje ne dolazi kao naknadna misao ili pasivni dodatak. I ne, ni jedno od tzv. identitetskih pitanja nije rje\u0161ivo naknadno. Svi aspekti opresije i eksploatacije trebaju se analizirati kao sistem, i napasti kao cjelina koja generi\u0161e nejednakosti. S druge strane, upadanje u mantru o kolektivnoj \u017ertvi, ni na koji na\u010din ne doprinosi ja\u010danju zajednica, ne doprinosi ni nu\u017enoj pravdi, ve\u0107 samo ponavlja traumu, \u010desto dovode\u0107i ve\u0107 ugro\u017eenu zajednicu bli\u017ee desni\u010darskim idejama i pokretima.<\/p>\n\n\n\n Svi imamo mogu\u0107nost formulisanja politi\u010dkih ideja i namjera, samo su nam potrebni razli\u010diti oblici podr\u0161ke i kolektivno razvijanje formata kroz koje \u0107emo ih komunicirati i boriti se za njih.<\/em><\/p>\n\n\n\n 2) Nesolidarnost u \u0161irim okvirima<\/strong><\/p>\n\n\n\n U \u0161ire politi\u010dkim okvirima solidarnost se sada naj\u010de\u0161\u0107e svodi na simboli\u010dke \u010dinove, kao manje efektne, ali ipak va\u017ene prakse. Me\u0111utim, solidarnost mo\u017ee imati ve\u0107i potencijal za me\u0111unarodno povezivanje i djelovanje. Dvadeseti vijek nam je pokazao koliko je ogromna snaga internacionalne solidarnosti \u2013 od radni\u010dke, preko pacifisti\u010dke, ekolo\u0161ke, do feministi\u010dke i LGBTIQ+ solidarnosti. Svi su ti pokreti i dalje aktivni, manje ili vi\u0161e u zavisnosti od konteksta. Razmi\u0161ljaju\u0107i o tome \u0161ta nije solidarnost iskrslo mi je nekoliko teza, i to gledano iz perspektive ovda\u0161njeg postjugoslovenskog regiona.<\/p>\n\n\n\n 2.1.<\/strong> Solidarnost nije u\u010denje geografije putem vojnih karti i navijanje u ratnim sukobima.<\/em><\/strong><\/p>\n\n\n\n U trenutku zavr\u0161etka ovog teksta rat u Ukrajini traje ve\u0107 skoro dvije godine, u Sudanu pola godine, najnoviji izraelsko-palestinski sukob mjesec dana, sukobi u Jemenu, Siriji, Libiji kao da su ve\u0107 zaboravljeni. Zapadni i ovda\u0161nji mediji po sli\u010dnom modelu naj\u010de\u0161\u0107e izvje\u0161tavaju o odre\u0111enim dr\u017eavama i regionima onda kada u njima po\u010dnu ratna dejstva ili gra\u0111anski nemiri. Interesovanje se usija u prvim danima sukoba, kasnije naj\u010de\u0161\u0107e splasne. Mre\u017ee se pretvore u arenu navija\u010da zara\u0107enih strana, i to naj\u010de\u0161\u0107e prema politi\u010dkim linijama i konzervativnim savezni\u0161tvima sa ovda\u0161njim politi\u010dkim elitama koje dominiraju od devedesetih. Prvo strada empatija, potom kriti\u010dka svijest, a sve se dodatno zao\u0161tri nepoznavanjem istorijskog i politi\u010dkog konteksta u kojem se sukob odvija. Na\u0161 region bio je sa obije strane te imperijalne kapitalisti\u010dke klackalice, bio je u sredi\u0161tu zapadnog voajerizma devedesetih, sada i sam voajeri\u0161e gledaju\u0107i tu\u0111e sukobe.<\/p>\n\n\n\n Mi \u017eivimo na ru\u0161evinama sistema koji je u drugoj polovini dvadesetog vijeka predvodio tzv. Pokret nesvrstanih koji je nudio alternativu sovjetskom Istoku i kapitalisti\u010dkom Zapadu. Sada smo mi tzv. globalni Jug, koji strada i od kapitalisti\u010dkog Zapada i kapitalisti\u010dkog Istoka. U\u017eivo gledamo prenose genocida, masovnog bombardovanja i razaranja gradova, i nadamo se da \u0107e nas ovoga puta mimoi\u0107i.<\/p>\n\n\n\n U trenutnom globalnom kontekstu nije solidarno gledati ratne strahote sa strane, pristajati na tretiranje tu\u0111ih domova kao poligona za kapitalisti\u010dko isprobavanje oru\u017eja. Nije solidarno ne buniti se protiv rata, ne slati pomo\u0107, ne uspostavljati kontakte sa zajednicama prije i nakon ratnih sukoba.<\/em><\/p>\n\n\n\n Svima je mir potreba \u2013 zbog prosperiteta, zbog sigurnosti, zbog doslovnog opstanka \u017eivota i prirodnog svijeta koji nas okru\u017euje. Mogu\u0107nosti su nam da na\u0111emo zajedni\u010dke na\u010dine za prikupljanje pomo\u0107i prije i nakon ratnih sukoba i ekolo\u0161kih katastrofa, za odr\u017eavanje redovne me\u0111unarodne komunikacije, za alternativne sisteme upoznavanja sa kulturama drugih.<\/em><\/p>\n\n\n\n 2.2.<\/strong> Solidarnost nije zastupanje interesa samo svoje, ili zajednice sa kojom nas dru\u0161tvo poistovje\u0107uje.<\/em><\/strong><\/p>\n\n\n\n Kapitalizam nas rascjepljuje na dva na\u010dina. Prije svega u izolovane pojedince:ke, a potom i kao pripadnike odre\u0111enih zajednica, zatvaraju\u0107i nas u sopstvene tabore samo te jedne zajednice. Tako je jedan od stalnih mehanizama kapitalisti\u010dkog porobljavanja forsiranje nacionalnog nad klasnim polo\u017eajem. Me\u0111utim, niko od nas ne pripada samo jednoj zajednici. \u0160to je kod onih \u010dije je bivanje odre\u0111eno kontradiktornim odnosima prema razli\u010ditim nivoima identiteta posebno traumati\u010dno iskustvo, kao na primjer u situacijama LGBTIQ+ osoba u konzervativnim porodicama i dru\u0161tvima. Kod drugih jedan dio identiteta \u0107e namjerno biti istaknut u odnosu na ostale, na primjer religijski identitet u odnosu rodni.<\/p>\n\n\n\n Ukoliko se dr\u017eimo samo toga da izolovano govorimo o potrebama jedne zajednice, ukoliko se fokusiramo samo na situacije kada je na\u0161a zajednica bila \u017ertva, a ne priznajemo \u017ertve \u201edrugih\u201c ili minimalizujemo zlo\u010dine \u201esvojih\u201c (naj\u010de\u0161\u0107e se ovo odnosi na nacionalnu, etni\u010dku ili religijsku zajednicu), onda nema ni solidarnosti<\/em><\/p>\n\n\n\n Solidarnost je nemogu\u0107a u izolovanosti. Ona nastaje u prostoru zadovoljenja sva\u010dije neupitne potrebe za samoodre\u0111enjem tako \u0161to se oslanjamo na mogu\u0107nosti zajedni\u010dke slobode.<\/em><\/strong><\/p>\n\n\n\n