ANTISEMITIZAM KAO OTROVNI PLOD CIONIZMA<\/strong><\/p>\n\n\n\n Analiza antisemitizma utemeljena je u fakti\u010dkom vi\u0161evjekovnom progonu jevrejskog naroda, koji je rezultirao najve\u0107im genocidom koji je svijet vidio \u2013 Holokaustom. Me\u0111utim, koriste\u0107i istorijske fakte kako bi danas nazvao antisemitizmom i ono \u0161to on nije, mnogi, na\u017ealost doprinose relativizaciji antisemitizma, a samim tim i onemogu\u0107avaju adekvatnu borbu protiv istog. \u0110e je u tome mjesto solidarnosti sa svima koji pate od genocidnih, kolonizatorskih i eksploatatorskih politika, kada u\u017eivo svjedo\u010dimo genocidu svakog dana od strane dijela potomaka onih koji su ga pre\u017eivjeli, postaju\u0107i pritom dio na\u0161e anestezirane svakodnevnice?<\/p>\n\n\n\n Danas mnogi glasovi poku\u0161avaju da nazovu antisemitizmom svaku kritiku dr\u017eave Izrael i njenih kolonizatorskih, fa\u0161isti\u010dkih i rasisti\u010dkih politika. Ove politike upravo u trenutku pisanja ovog eseja sprovode genocid u Gazi i etni\u010dko \u010di\u0161\u0107enje na teritoriji okupirane Palestine, pozivaju\u0107i se na \u201epravo na samoodbranu\u201c. Pomenuti glasovi koji preplavljuju dobar dio zapadno-centri\u010dnog svijeta, ne samo da poistovje\u0107uju antisemitizam i kritiku politika izraelskih elita, ve\u0107 obja\u0161njavaju ovu kritiku, a time i nju kao proizvod antisemitizma, kao masku za kritiku Zapada i njegovih politika, dodatno oduzimaju\u0107i su\u0161tinskom antisemitizmu na zna\u010daju. Dakle, po ovoj logici, dana\u0161nji antisemitizam jeste nastavak istorijskog antisemitizma, ali je i antisemitizam i svaka kritika represivnih metoda dr\u017eave Izrael, kao i svaka kritika svih onih koji podr\u017eavaju ovakvu politiku. Svo\u0111enje borbe za samoodre\u0111enje Palestine i slobodu od okupacije, kolonizacije i stalnih napora za njeno brisanje, za demokratiju i jednakost na palestinskim teritorijama i unutar dr\u017eave Izrael, na jo\u0161 jednu borbu izme\u0111u Istoka i Zapada, ne samo da pojednostavljuje kompleksnost bliskoisto\u010dnih odnosa unutar sebe i sa ostatkom svijeta, ve\u0107 dehumanizuje \u017eivote i Palestinaca i Jevreja, koji su direktne \u017ertve ovih geopoliti\u010dkih odnosa i nacionalnih interesa. <\/p>\n\n\n\n Slavoj \u017di\u017eek u svom predavanju1<\/a><\/sup> tvrdi da su dana\u0161nje, zionisti\u010dke politike Izraela, zapravo antisemitske, kao i politike svih onih dr\u017eava koje podr\u017eavaju Izrael u svojim represivnim metodama, a koje misle da su Jevreji dobri jedino van njihovih zemalja, daleko u Izraelu. Mo\u017eete da se sla\u017eete i ne sla\u017eete sa onim \u0161to \u017di\u017eek pri\u010da ina\u010de, ali nije da nije ovako. Upravo ove zemlje, sprovode represiju nad onim Jevrejima u sopstvenim zemljama, koji se usu\u0111uju da kritikuju otvoreno Izrael i tra\u017ee prekid vatre, okupacije i demokratizaciju na cijeloj teritoriji Palestine i Izraela2<\/a><\/sup>. Malo \u0161ta ima antisemitskije od razbijanja jevrejsko-palestinskih demonstracija, progona kriti\u010dki orijentisanih Jevreja, upravo jer se tako \u0161alje poruka, da su jedini dobri i prihvatljivi Jevreji, oni koji su poslu\u0161ni, ali i oni koji su daleko, u nekoj drugoj zemlji.\u00a0<\/p>\n\n\n\n \u201eFrom the river to the sea, Palestine will be free.\u201c<\/p>\n\n\n\n Netanjahuova vlada, a i veliki dio zapadnih medija i analiti\u010dara uporno tvrde, da su stihovi \u201eFrom the river to the sea, Palestine will be free\u201c antisemitski i pozivaju\u0107i na genocid. A koje je zapravo porijeklo i zna\u010denje ovih stihova? Te rije\u010di se ne pojavljuju u osniva\u010dkim dokumentima ni Palestinske oslobodila\u010dke organizacije ni Hamasa, \u010dak i ako je biv\u0161i vo\u0111a Hamasa izgovorio te rije\u010di 2012. prilikom proslave 25. godi\u0161njice grupe3<\/a><\/sup>. Oni se, me\u0111utim, pojavljuju u osniva\u010dkom dokumentu stranke Likud (vladaju\u0107e izraelske stranke) iz 1977. godine: \u201ePravo jevrejskog naroda na zemlju Izrael je vje\u010dno i neosporno i povezano je s pravom na sigurnost i mir; stoga, Judeja i Samarija ne\u0107e biti predati nijednoj stranoj upravi; izme\u0111u mora i Jordana postojat \u0107e samo izraelski suverenitet.\u201c4<\/a><\/sup> Dodatno, nova vlada Izraela formirana 2022.godine, principima je definisala sljede\u0107e: \u201eJevrejski narod ima ekskluzivno i neotu\u0111ivo pravo na sve dijelove zemlje Izraela (Eretz Yisrael). Vlada \u0107e promovisati i razvijati naseljavanje svih dijelova zemlje Izraela \u2013 u Galileji, Negevu, Golanu i Judeji i Samariji.\u201c Tako\u0111e, najnoviji izraelski \u201eOsnovni zakon\u201c koji funkcioni\u0161e kao Ustav, usvojen 2018. godine, utvr\u0111uje da je \u201eZemlja Izraela [Eretz Yisrael] istorijska domovina jevrejskog narod”; i da je \u201cpravo na ostvarivanje nacionalnog samoopredjeljenja\u201d na toj zemlji \u201cjedinstveno za jevrejski narod\u201d5<\/a><\/sup>. <\/em>A zapravo, stihovi vode porijeklo od slogana Palestinske oslobodila\u010dke organizacije (PLO) koji datira iz 1960-ih. Slogan oslikava palestinski zahtjev za oslobo\u0111enjem cijele istorijske Palestine, koja se prote\u017ee od rijeke Jordan do Sredozemnog mora. PLO se borio za pravo na povratak palestinskih izbjeglica koje su protjerivane sa palestinske zemlje jo\u0161 od 1948 i kraj izraelske kolonijalne vladavine, \u0161irom Palestine. Zalagao se za stvaranje jedinstvene, demokratske dr\u017eave, izgra\u0111ene ne na etni\u010dkoj, vjerskoj ili rasnoj dominaciji, ve\u0107 na jednakosti svih njenih stanovnika.6<\/a><\/sup><\/p>\n\n\n\n Dakle, dok se \u0161irom svijeta zabranjuju rije\u010di koje pozivaju na slobodu od okupacije, jednako pravo na \u017eivot, dostojanstvo i politi\u010dku participaciju Palestinaca na teritoriji na kojoj \u017eive (one person one vote), antisemitizmom se ozna\u010dava svaka kritika kolonijalizma, fa\u0161izma i represije. <\/p>\n\n\n\n Kako crna ameri\u010dka pjesnikinja Toni Morrison ka\u017ee: \u201eVeoma ozbiljna funkcija rasizma je distrakcija\u201c. U tom smislu, relativizacija pospje\u0161uje rasizam i u formi islamofobije i u formi antisemitizma \u2013 a samim tim i fa\u0161izam. Kako Cammaerts lijepo obja\u0161njava u svom tekstu, jedan od glavnih mehanizama normalizacije neofa\u0161izma, upravo je medijacija, relativizacija, te politika provokacije i njegovanja pozicije \u017ertve.7<\/a><\/sup> Ukoliko Izrael bazira svoje postojanje na sistematskom etni\u010dkom \u010di\u0161\u0107enju i genocidu palestinskog naroda, ali i represiji jevrejskog naroda koje kategori\u010dno odbija fa\u0161izam, koji je na svojoj ko\u017ei najbolje osjetio, kakvu to demokratiju<\/em> gradi i kakvu stabilnost<\/em> garantuje na Bliskom istoku, a samim tim i du\u017e \u010ditave planete? Ono \u0161to jeste \u010dinjenica \u2013 antizapadni sentiment \u0161irom svijeta ja\u010da, ali ne samo zbog propagande autokratskih re\u017eima, ve\u0107 zbog kontinuiranog odbijanja Zapada da prepozna svoju ulogu u ja\u010danju ovakvih stavova. Ukoliko dr\u017eave koje se nazivaju demokratskim, ne ulo\u017ee zna\u010dajno adekvatnije i efikasnije napore ka su\u0161tinskoj demokratiji, koji su bazirani na demokratskim principima, a ne na uskim nacionalnim interesima, budu\u0107nost ne izgleda svijetlo i \u010deka nas svijet pun ne samo antisemitizma, nego mnogih drugih oblika fa\u0161izma koji ve\u0107 danas uzimaju ozbiljan zamah.<\/p>\n\n\n\n \u201eKojoj se Evropi pridru\u017eujemo? Kada smo konfrontirani sa ovim pitanjem, svi smo mi, \u201bNova\u2019 i \u201bStara\u2019 Evropa, u istom sosu.\u201d<\/p>\n\n\n\n Ovo je poznato pitanje iz knjige \u0160ta Evropa \u017eeli?<\/em>8<\/a><\/sup> objavljene prije deset godina. Crna Gora je zapo\u010dela svoje pregovore o pridru\u017eivanju Evropi prije uskoro \u0107e biti dvanaest. Danas u svijetlu dva rata, oba na pragu Evrope, jedan u Isto\u010dnoj Evropi, a drugi na Bliskom Istoku, stalnom prijetnjom destabilizacije u njenom predsoblju \u2013 Zapadnom Balkanu, ali i u njenoj unutra\u0161njosti u kojoj neofa\u0161isti\u010dki glasovi ja\u010daju sve vi\u0161e i polako preuzimaju vlast \u0161irom Unije, ovo pitanje je najrelevantnije do sada. Mo\u017eda ba\u0161 za nas, koji promi\u0161ljamo solidarnost iz Evrope, ili njene periferije, kako o\u0107ete. A da li na to pitanje uop\u0161te Evropa mo\u017ee dati odgovor?<\/p>\n\n\n\n Od dva aktuelna rata, rat u Palestini je lakmus test za Evropu, na kojem se vidi upravo i podijeljenost same Evrope, ali i unutar nas samih, koji gravitiramo izme\u0111u solidarnosti i opreznosti da ne budemo pogre\u0161no shva\u0107eni, ili izgubimo te\u0161ko ste\u010denu podr\u0161ku \u201eme\u0111unarodnih partnera\u201c. Me\u0111utim, ono u \u010demu su svi saglasni jeste da dolaze evropski izbori, a da zimu treba pre\u017eivjeti izbjegavaju\u0107i pro\u0161logodi\u0161nju energetsku krizu. Samoubistvo Evrope, le\u017ei u njenom performansu moralnosti, te njenom upornom odbijanju da \u017eivi u skladu sa vrijednostima na kojima deklarativno po\u010diva. Ovaj performans je zapravo prihvatanje demokrata da podr\u0161kom \u201eratu protiv terora\u201c ubiju demokratiju, ljudska prava i mir. Me\u0111utim, ovo nije ni iznena\u0111uju\u0107e, jer kako Rodney ka\u017ee, dekolonijalni procesi moraju da uklju\u010duju i kolonizovane i kolonizatore, a od kad je po\u010deo dekolonijalni proces i borba naroda za samoodre\u0111enje, dominantno je uklju\u010divao kolonizovane. U tom procesu, Evropa je odbila svoju transformaciju, omogu\u0107avaju\u0107i slobodan protok robe i kapitala, ali ne i ljudi. Tako je na pragu Evrope, Mediteran postao masovna grobnica svih onih koji u bje\u017eanju od nesre\u0107e uzrokovane upravo posljedicama kolonizacije, nailaze na bodljikave \u017eice i pu\u0161ke demokratije. U tom smislu, Evropa ne osje\u0107a ambivalentnost, iako \u0161alje ambivalentne poruke. I to je ve\u0107 ko\u0161ta.<\/p>\n\n\n\n Me\u0111utim, kada se postavi pitanje \u201e\u0160ta Evropa \u017eeli?\u201c, u me\u0111unarodnom politi\u010dkom kontekstu u kojem \u017eivimo, ovo se pitanje \u010dita kao \u201e\u0160ta Evropska unija \u017eeli?\u201c, samim tim impliciraju\u0107i podjelu na Evropu i ne-Evropu ili ne-jo\u0161-Evropu<\/em><\/strong>, iako pred\u015bednica Evropske komisije Von der Leyen ka\u017ee u skora\u0161njoj posjeti Kijevu da Ukrajinci ne moraju dokazivati da su Evropljani, jer to jesu. Za razliku od nekih drugih. U tom pogledu, nema ni puno ambivalencije u zemljama koje aspiriraju Evropi, ali ima dosta autokolonijalnog kolektivnog stava, koji sprje\u010dava da se u spoljnopoliti\u010dkom promi\u0161ljanju ima vizija, ne samo o benefitima ulaska u Evropsku uniju, ve\u0107 o doprinosu koji se mo\u017ee dati njenoj odr\u017eivosti, konsolidaciji, demokratizaciji i dekolonizaciji. Odnosno svim onim procesima koji su joj prijeko potrebni. <\/p>\n\n\n\n Na protestima za solidarnost Palestini u Podgorici, \u010desto se mogu \u010duti poruke \u201eMi znamo da ne mo\u017eemo mnogo da uradimo\u2026\u201c. Ova poruka se \u010dula i kada je Vlada Crne Gore poslala 40000 eura Gazi na inicijativu 40 NVO, naravno uz pozive na mir i prestanak \u201esukoba izme\u0111u dvije strane\u201c. Ovaj izostanak osje\u0107aja potentnosti jedne zemlje koja je digla prvi antifa\u0161isti\u010dki ustanak u Evropi i osvijetlila put nade svim antifa\u0161isti\u010dkim pokretima \u0161irom Evrope, je u najmanju ruku indikativan o osje\u0107aju izgubljenosti koji imaju zemlje Zapadnog Balkana. Pred o\u010dima cijelog svijeta se doga\u0111a genocid, u okviru najdu\u017eeg konflikta koji je savremena istorija vi\u0111ela, punog ratnih zlo\u010dina i kr\u0161enja me\u0111unarodnog prava i mirovnih sporazuma, dok zemlje Balkana nemaju hrabrosti da zamisle, a kamoli izgovore \u2013 mo\u017eemo da uradimo mnogo toga, a sve i da ne mo\u017eemo, kreira\u0107emo politike kao da mo\u017eemo. Umjesto toga, gra\u0111anke i gra\u0111ani redovno dobijaju poruke da je tranzicija duga, da je samo malobrojni razumiju, i da \u0107e kona\u010dno biti u punom smislu gra\u0111anke i gra\u0111ani kad zavr\u0161i. U tom smislu, treba uvijek imati na umu da je osnovna karakteristika fa\u0161izma, upravo hostilnost prema univerzalnom gra\u0111anstvu, kako Tamas defini\u0161e. A kao \u0161to Max Horkheimer pi\u0161e, oni koji ne \u017eele da pri\u010daju kriti\u010dki o liberalizmu, trebalo bi da \u0107ute o fa\u0161izmu. A \u0111e postsocijalisti\u010dka dru\u0161tva dok ovo pi\u0161emo zavr\u0161avaju svoju tranziciju? Tamo \u0111e su je i po\u010deli \u2013 u fa\u0161izmu.<\/p>\n\n\n\n U kakvom smo sosu zajedno sa ostatkom Evrope, ostaje da vidimo, ali kako ne bismo bili pasivni posmatra\u010di, potrebno je da budemo proaktivni, umjesto ambivalentni i izgubljeni. Fa\u0161izam \u017eivi od antifa\u0161isti\u010dkog defetizma. Potrebno nam je ja\u010danje kolektivne misli, koja nije fokusirana na benefite od pristupanja evropskom prostoru slobodnog prometa kapitala, ve\u0107 ima viziju o ponovnom osna\u017eivanju antifa\u0161isti\u010dke evropske misli, koja je prijeko potrebna danas. Samo na ovaj na\u010din, Evropa \u0107e mo\u0107i da se obra\u010duna kona\u010dno sa fa\u0161izmom unutar svojih redova, ali i da bude zna\u010dajan antifa\u0161isti\u010dki svjetionik u svijetu. Da bi \u017eivio ovaj antifa\u0161izam, koji je revolucionaran, koji prekida status quo, koji je oboga\u0107en iskustvima svih prezrenih na svijetu, on mora biti dekolonijalan, a samim tim i feministi\u010dki, kvir, dovoditi proizvodne odnose u pitanje, ne vulgarizuju\u0107i antikapitalisti\u010dku kritiku apstrakcijom. Antifa\u0161isti\u010dka hrabrost Evrope, mo\u017ee i mora po\u010deti, ne mlakim pozivima na prekid vatre i otvaranje humanitarnih koridora u Gazi i podr\u017eavanjem Izraela na \u201epravo da se brani\u201c, ve\u0107 jednom hrabrom izjavom, koja je jedina antifa\u0161isti\u010dka, demokratska i dekolonijalna: Palestina mora biti slobodna i me\u0111unarodno priznata dr\u017eava.<\/em><\/strong> Upravo zato, solidarnost sa Palestinom nije nu\u017ena kako bismo dokazali na\u0161u dobrotu i empati\u010dnost onima koji tamo daleko ginu, niti na\u0161u humanost koju moramo da budimo stalnim pod\u015be\u0107anjem koliko \u0111ece nije do\u017eivjelo ni dan \u017eivota svakog dana Palestini. Palestina je poziv na slobodu i hrabrost da ne okrenemo, niti da spustimo glavu. Na kraju krajeva, kako ka\u017ee Vajra Chandrasekara \u201eAko \u017eelite da razumijete na hiljade borbi du\u017e \u010ditave planete, pogledajte Palestinu, a onda pogledajte nazad mjesto u kojem vi \u017eivite. Palestina \u0107e biti slobodna, jer Palestina osloba\u0111a nas.\u201d9<\/a><\/sup><\/p>\n\n\n Pi\u0161e: Jovan D\u017eoli Uli\u0107evi\u0107 ANTISEMITIZAM KAO OTROVNI PLOD CIONIZMA Analiza antisemitizma utemeljena je u fakti\u010dkom vi\u0161evjekovnom progonu jevrejskog naroda, koji je rezultirao najve\u0107im genocidom koji je svijet vidio \u2013 Holokaustom. Me\u0111utim, koriste\u0107i istorijske fakte kako bi danas nazvao antisemitizmom i ono \u0161to on nije, mnogi, na\u017ealost doprinose relativizaciji antisemitizma, a samim tim i onemogu\u0107avaju adekvatnu […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":776,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":"[{\"content\":\"https:\/\/www.youtube.com\/watch?v=OE6VWYwO-4Y<\/a>\",\"id\":\"c87dacc4-5d2f-4a4d-af66-1bbb00e90578\"},{\"content\":\"https:\/\/www.euronews.com\/2024\/01\/18\/meet-the-european-jews-standing-against-the-state-of-israel<\/a>\",\"id\":\"3a073328-7a48-4de4-b0a8-6bbfd0e5a3d5\"},{\"content\":\"Bryan Pietsch, \u201c\u2019From the River to the Sea\u2019: Why a Palestinian Rallying Cry Ignites Dissent,\u201d The Washington Post, November 14, 2023. \u201eFROM THE RIVER TO THE SEA, PALESTINE WILL BE FREE\u201c POZIV NA GENOCID ILI SLOBODU?<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
RELATIVIZACIJA KAO FA\u0160ISTI\u010cKO ORU\u0110E<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
DA LI JE EVROPA SAZNALA \u0160TA \u017dELI?<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
ANTIFA\u0160ISTI\u010cKA SNAGA VJEROVANJA DA JE OSLOBO\u0110ENJE MOGU\u0106E <\/strong><\/h2>\n\n\n\n
\u21a9\ufe0e<\/a><\/li>
\u21a9\ufe0e<\/a><\/li>
https:\/\/read.dukeupress.edu\/critical-times\/article\/4\/3\/565\/294168\/Israel-s-Nation-State-LawHierarchized-Citizenship<\/a>
\u21a9\ufe0e<\/a><\/li>
\u21a9\ufe0e<\/a><\/li>
\u21a9\ufe0e<\/a><\/li>
\u21a9\ufe0e<\/a><\/li>
\u21a9\ufe0e<\/a><\/li><\/ol>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
\",\"id\":\"cebff46d-81f1-4173-8039-49b8ad7eb129\"},{\"content\":\"https:\/\/www.jewishvirtuallibrary.org\/original-party-platform-of-the-likud-party<\/a>
\",\"id\":\"14e5e36d-a663-411c-8dfd-ca34f7ea0a27\"},{\"content\":\"\u00a0https:\/\/main.knesset.gov.il\/EN\/activity\/Documents\/BasicLawsPDF\/BasicLawNationState.pdf<\/a>;
https:\/\/read.dukeupress.edu\/critical-times\/article\/4\/3\/565\/294168\/Israel-s-Nation-State-LawHierarchized-Citizenship<\/a>
\",\"id\":\"db2545b8-f72f-4339-889f-8729b751fe6f\"},{\"content\":\"https:\/\/forward.com\/opinion\/415250\/from-the-river-to-the-sea-doesnt-mean-what-you-think-it-means\/<\/a>\u00a0
\",\"id\":\"938d0f9c-b4b1-40e9-9b81-65b6af656da3\"},{\"content\":\"Bart Cammaerts (2020) The neo-fascist discourse and its normalisation through mediation, Journal of Multicultural Discourses, 15:3, 241-256, DOI: 10.1080\/17447143.2020.1743296\u00a0
\",\"id\":\"ae01aa94-db13-4eae-9081-c8b0fd1e23ac\"},{\"content\":\"\u017di\u017eek, S., & Horvat, S. (2015). What Does Europe Want?: The Union and Its Discontents<\/em>. Columbia University Press. http:\/\/www.jstor.org\/stable\/10.7312\/zize17106
\",\"id\":\"4c00b436-5689-4b4e-8f72-d3762e28a192\"},{\"content\":\"Vajra Chandrasekara, Every Throne Will Fall, https:\/\/vajra.me\/2023\/11\/08\/every-throne-will-fall\/<\/a>\u00a0
\",\"id\":\"63573fe5-f6a2-49e5-a539-45e579de10a7\"}]"},"categories":[12,39],"tags":[],"class_list":["post-775","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelno","category-solidarnost"],"acf":[],"aioseo_notices":[],"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-content\/uploads\/2024\/03\/ahmed-abu-hameeda-D9lCSvUcErk-unsplash-scaled-e1709385311615.jpg","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/775","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=775"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/775\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":781,"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/775\/revisions\/781"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/media\/776"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=775"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=775"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=775"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}