Progovoriti svojim glasom: divota.<\/em><\/p>\n\n\n\n Nisam \u017eelela ni\u0161ta drugo i ni\u0161ta vi\u0161e od toga.<\/em><\/p>\n\n\n\n (Kasandra, Krista Volf)<\/p>\n\n\n\n Kada sam dobila poziv da napi\u0161em tekst, osetila sam veliku radost, jer mi zajednica koju ose\u0107am svojom otvara prostor za artikulaciju vrednosti i stavova koje zagovaram. Trudi\u0107u se da u tekstu pi\u0161em iz li\u010dnog iskustva, u kojima neki mogu prona\u0107i ni\u0161e sli\u010dnosti i ta\u010dke me\u0111usobnog razumevanja. Govoriti o li\u010dnom iskustvu, pri\u010dati iz vi\u0161estrukosti na\u0161ih identiteta, deluje mi kao jedini na\u010din da budemo iskreni i autenti\u010dni, a time ranjivi i konzistentni.<\/p>\n\n\n\n Drugi razlog pisanja iz li\u010dne perspektive, dolazi iz mog feministi\u010dkog obrazovanja. Jedan od prvih nau\u010denih i osve\u0161\u0107enih feministi\u010dkih postulata \u2013 da je li\u010dno uvek politi\u010dko, kao osoba percipirana i socijalizovana kao \u017eena, vrlo brzo usvojite kroz iskustvo na sopstvenoj ko\u017ei. Kada sa ove \u017eivotne ta\u010dke pogledam unazad, shvatim da su politika<\/em> i politi\u010dko<\/em> integralni deo mog \u017eivota. Tome je sigurno doprineo \u017eivot i odrastanje u sutonu socijalizma, verujem i devedesete koje su politizovale sve i politika je bila svuda, kako zbog rata tako mo\u017eda i zbog stalnih protesta, koje smo porodi\u010dno pratili, a moji roditelji aktivno podr\u017eavali. Politika je za mene postala polje koje ne mo\u017eete odvojiti od dru\u0161tvenosti. <\/p>\n\n\n\n I ba\u0161 iz tih razloga, bez obzira na to \u0161to sam LGBTQ+ osoba, feministkinja i levi\u010darka, a to su u Srbiji ote\u017eavaju\u0107e okolnosti \u2013 odlu\u010dila sam se za politi\u010dki anga\u017eman. Dolazak do odluke \u010dije posledice danas \u017eivim, nije bio lak. Pre deset godina, da mi je neko pri\u0161ao i rekao \u2013 Melanija, za deset godina bi\u0107e mogu\u0107e da u Srbiji bude\u0161 politi\u010dki aktivna i vidljiva \u2013 ja bih pomislila da se neko \u0161ali ili da sa osobom nije ba\u0161 sve u najboljem redu. Ipak, dru\u0161tveno-politi\u010dki kontekst u Srbiji, ali i regionu (Balkan je neodvojiva kulturno-politi\u010dka celina) menjao se lagano. <\/p>\n\n\n\n Kada se prisetim poku\u0161aja organizovanja Prajda 2001. godine i zastra\u0161uju\u0107ih scena sa televizije, a potom ogromnog naboja koji sam kao deo zajednice ose\u0107ala 2009. godine, kada Prajd nije uspeo da se organizuje, do slika sa ovogodi\u0161njeg Prajda \u2013 mogu samo re\u0107i da se razlika vidi. Da nismo izlazili i borili se za svoja ljudska prava i slobode, svega ovoga danas ne bi bilo. Ta prava i slobode su ono \u0161to se kontinuirano osvaja, \u0161to vam nije zagarantovano \u010dak ni u manje patrijarhalnim i tradicionalnim dru\u0161tvima od Srbije. Prava i slobode moraju se osvajati i aktivno \u010duvati \u2013 ma na kom kraju sveta da smo. Te borbe nikada nisu lake, niti jednostavne, ali su neminovne ukoliko \u017eelimo da \u017eivimo dostojanstvene \u017eivote. \u017divote koji su vredni \u017eivljenja.<\/p>\n\n\n\n Kada mi kroz glavu pro\u0111e ova sintagma \u017eivot vredan \u017eivljenja<\/em> \u2013 isprva pomislim na generaciju mojih baba i deda. Generacija koja je morala da na svojim ple\u0107ima iznese u\u017ease rata, izgubljenih \u017eivota njihovih najmilijih, nema\u0161tinu, obnovu zemlje. Kada se prisetim pri\u010da mojih predaka kako se \u017eivelo i u kakvim uslovima, \u0161ta su sve ti ljudi podnosili, kao i na kraju \u0161ta su uspeli da stvore, ostavi te zapravo bez daha. Generacija mog oca, koji je ro\u0111en sredinom pedesetih, detinjstvo je ve\u0107inski provela u siroma\u0161tvu. Prve cipele moj otac dobio je sa polaskom u srednju \u0161kolu. Ja imam svoj cipelarnik. \u010citajte ovo \u2013 kao da imam previ\u0161e! Nema ni\u010deg dobrog u potro\u0161a\u010dkoj kulturi kojoj i sama podle\u017eem, iako se strasno koprcam da joj se suprotstavim. <\/p>\n\n\n\n Ne \u017eelim sa druge strane ni da romantizujem pro\u0161lost, kao ni siroma\u0161tvo. Sa tim vrednovanjima moramo zavr\u0161iti, ukoliko \u017eelimo da obezbedimo ne\u0161to \u0161to mora biti ultimativna vrednost 21. veka \u2013 \u010dovekovo dostojanstvo. Nema ni\u010dega dobrog ni uzvi\u0161enog u siroma\u0161tvu i ono se nikako ne sme veli\u010dati. Pre svega, jer nam vek u kome \u017eivimo tehnolo\u0161ki omogu\u0107uje da \u017eivimo dostojanstvenije, samo ukoliko bi bilo pravednije raspodele dobara u \u010dijoj proizvodnji na kraju svi u\u010destvujemo. Za to dostojanstvo se treba boriti. Ono je toliko povezano sa ose\u0107anjem nade i vere u bolje sutra \u2013 ba\u0161 kao \u0161to su generacije na\u0161ih baba i deda, na toj nadi gradili bolje i sigurnije \u017eivote. Vera i nada da ne\u0161to mo\u017eemo promeniti, da makar svoj \u017eivot mo\u017eemo u\u010diniti vrednim \u017eivljenja, temelj je zapravo svake dalekose\u017enije promene. <\/p>\n\n\n\n Borba i aktivno u\u010destvovanje, tra\u017ee nekoga ko je dovoljno odlu\u010dan i osna\u017een da mo\u017ee da se u borbi izlo\u017ei. Izlaganje nije nimalo jednostavan proces i sa sobom nosi mogu\u0107nost ponovnog otvaranja rana zbog kojih i ulazimo u polje politi\u010dkog delovanja. U politiku ulazimo jer \u017eelimo prava i slobode kao drugi gra\u0111ani, jer \u017eelimo da nam se priznaju i zacele rane koje nam je uskra\u0107ivanje prava i sloboda nanelo. Svesno odabrati da budemo ranjivi podrazumeva sveukupnu hrabrost na\u0161eg bi\u0107a. Ba\u0161 kao \u0161to ka\u017ee jedna kineska poslovica \u2013 otvorena vrata su najbolja odbrana. <\/p>\n\n\n\n Kada god da se pitam o tome za\u0161to vi\u0161e LGBTQ+ osoba nije vidljivo i politi\u010dki aktivno, setim se celog niza potrebnih preduslova da bi se neko i odva\u017eio na takav korak. Odlu\u010dnost i osna\u017eenost podrazumevaju da imate dovoljno snage: emotivne, kognitivne, finansijske, pa na kraju i socijalne. Ja od pre deset godina i ja danas \u2013 dve su osobe. Izme\u0111u te dve osobe su godine psiholo\u0161ke terapije, rad u javnom preduze\u0107u koji je doneo finansijsku stabilnost, sindikalni aktivizam koji mi je omogu\u0107io da izo\u0161trim svoje politi\u010dke vrednosti, testiram svoje pristupe, iskusim me\u0111unarodni sindikalizam. Izme\u0111u te dve osobe je mnogo transformacija i malih koraka. JA pre deset godina, osim \u0161to nisam mogla zamisliti da \u0107e politi\u010dka vidljivost LGBTQ+ ljudi biti mogu\u0107a, nisam imala ni kapacitete za tako ne\u0161to.<\/p>\n\n\n\n Ma koliko da proces ulaska u politiku traje, on je neophodan. Pre ili kasnije, kada kao LGBTQ+ osoba morate da se zaposlite, da ostvarite svoja radna i socijalna prava, da dobijete od zdravstvenog sistema adekvatnu uslugu, kada kao i drugi gra\u0111ani ove zemlje po\u017eelite da se u svom telu ose\u0107ate dobro, imate porodicu, ven\u010date svog partnera ili partnerku, shvatite da niste jednaki i da vas dr\u017eava i sistem ne tretiraju jednako. Na\u0161a prava su nam uskra\u0107ena jer se ne prepoznaju i ne priznaju na\u0161a bivanja druga\u010dijim. U takvoj situaciji te\u0161ko je re\u0107i da nas se politika ne ti\u010de, da nas se \u017eivot u takvim uslovima ne doti\u010de. Potrebno je biti deo politi\u010dke elite kao LGBTQ+ osoba, da bi se mogla u\u017eivati privilegija koju ima ve\u0107ina u ovoj zemlji. Privilegija da imate pravo. Privilegija da mo\u017eete da imate porodicu, da mo\u017eete da usvojite decu, da mo\u017eete da se ven\u010date, da mo\u017eete da budete priznati u svom odabranom identitetu, da mo\u017eete da ostvarite zdravstvenu za\u0161titu, svoja radna i socijalna prava. Ako nam sve to nije zagarantovano, ostajemo li nevidljivi gra\u0111ani koji pred dr\u017eavom imaju svoje obaveze, ali ne i prava?<\/p>\n\n\n\n Niko do nas samih ne mo\u017ee bolje prezentovati na\u0161e pozicije. Niko ne mo\u017ee bolje opisati \u0161ta prolazimo i sa \u010dime se borimo na dnevnom nivou, \u0161ta su na\u0161e potrebe, na\u0161e uskra\u0107enosti u odnosu na druge, kao i koje su na\u0161e specifi\u010dnosti. Zato je neophodno da budemo vidljivi i jasni u svojim zahtevima \u2013 tu smo i \u017eelimo svoja prava. Mi smo ti koji radimo, pla\u0107amo poreze i ostale dr\u017eavne namete i kao takvi gra\u0111ani imamo pravo da tra\u017eimo jednak tretman od dr\u017eave kao i ostatak populacije. Za to su nam potrebni osna\u017eeni \u010dlanovi zajednice koji \u0107e smelo artikulisati svoje zahteve. Bez zauzimanja javnog prostora, osvajanja polja politi\u010dkog delovanja i bez svojih predstavnika u politici LGBTQ+ zajednica ne mo\u017ee o\u010dekivati da \u0107e prava i slobode same do\u0107i. Za njih se treba izlo\u017eiti. <\/p>\n\n\n\n U mom slu\u010daju sve ovo ne bi bilo mogu\u0107e da nije bilo podr\u0161ke unutar zajednica \u010diji sam deo. Zajednice kojima pripadam, bazirane su na vrednostima u koje verujem i koje \u017eivim. Takve zajednice su prostor u kome sti\u010dete hrabrost za izlaganje, jer sa drugima unutar njih delite sli\u010dna iskustva, vizije i \u017eelje. To su mesta na\u0161ih sabiranja i osna\u017eivanja, na\u0161a mesta gde imamo slobodu da ma\u0161tamo neke druga\u010dije prilike i stvarnosti. To su mesta gde redefini\u0161emo dru\u0161tvenost, gde promi\u0161ljamo realnost kakva jeste, gde gradimo na kraju druga\u010dije politike koje \u0107e biti inkluzivnije i senzibilisanije za sve nas. Mo\u0107 ovakvih zajednica ne sme se zanemariti \u2013 to su mesta gde sakupljamo na\u0161u snagu, gde sabiramo mudrost, gde crpimo vizije i ideje, i gde na kraju zaceljujemo svoje rane. To su na\u0161i sigurni prostori iz kojih svaka promena zadobija obrise realnosti. <\/p>\n\n\n\n Kada zastanemo i pomislimo kojim sve zajednicama pripadamo, koji se sve identiteti u nama susre\u0107u, \u010demu sve pripadamo \u2013 \u0161to onim zajednicama koje smo birali, \u0161to onima koje nismo mogli birati, shvatimo da postoji puno niti koje nas sve povezuju. Bilo da smo LGBTQ+ ili strejt ljudi, na\u0161i identiteti su mno\u0161tveni i delimo ih sa razli\u010ditim zajednicama, sa razli\u010ditim grupama ljudi. Svi mi \u017eelimo da budemo po\u0161tovani, voljeni i priznati. Svi mi \u017eelimo da budemo vi\u0111eni i prepoznati kao ljudska bi\u0107a, drugim re\u010dima \u2013 \u017eelimo dostojanstvo. To je ono \u0161to nas sve povezuje i vi\u0161e nego \u0161to mo\u017ee delovati na prvi pogled. U toj jednakosti svih nas, le\u017ei i koren na\u0161e obaveze da svoje i \u017eivote drugih u\u010dinimo prodornijim i \u017eivljijim. <\/p>\n\n\n\n Nama kao pripadnicima LGBTQ+ zajednice jasno je u kakvoj zemlji \u017eivimo. Nasilje i diskriminacija nalaze se na svakom koraku. Za nas su to poznata iskustva kako u porodi\u010dnim krugovima, tako i na svim drugim mestima gde smo imali interakcije. Da li je to bila \u0161kola, ulica, neka institucija, nije va\u017eno \u2013 nama su na\u017ealost to \u201enormalne\u201c situacije. Me\u0111utim, sigurna sam da ste kao i ja, do\u0161li do momenta kada vam je svega dosta, kada ste po\u017eeleli da se ne\u0161to promeni! Kada ste rekli \u2013 ovo je crvena linija, ovakav tretman mora da se zaustavi! Kao i u svakom nasilju, tako i u ovom \u2013 potrebno je zauzeti se za sebe i pokazati da smo tu. Samogetoiziranje, u koje nas gura deo dru\u0161tva sa svojim tradicionalnim i retrogradnim stavovima, ali i politi\u010dka elita koja od nas otu\u0111uje politiku i politi\u010dko delovanje, zapravo predstavlja formu otpora u kojoj ostajemo izolovani. Izolovanje nas ko\u0161ta \u2013 psiholo\u0161ki, zdravstveno i na kraju finansijski. <\/p>\n\n\n\n Po\u010detak li\u010dne pobune po\u010deo je onog momenta kada sam shvatila da mno\u0161tvo mojih kvaliteta porodica i dru\u0161tvo zanemaruju samo i jedino zbog moje seksualne orijentacije. Da li je mogu\u0107e da celovitost jednog bi\u0107a dru\u0161tvo i porodica odbacuju samo i jedino zbog toga koga voli\u0161? Moje dostojanstvo je reklo dosta<\/em>! Tada sam odlu\u010dila da postanem glasna, da budem spremna da javno govorim o svom identitetu, o svojim identitetima zapravo. Odlu\u010dila sam se da postanem deo sindikalnih struktura, da budem deo politi\u010dke organizacije koja zagovara demokratski socijalizam, da jasno iznosim svoje feministi\u010dke pozicije i budem deo pokreta, da pomognem borbi LGBTQ+ zajednice u osvajanju prva i sloboda. Bila sam kontrolorka na izborima, \u010duvala na\u0161a gra\u0111anska prava u zemlji koja je preplavljena korupcijom, u sindikatu sam vodila radionice o polo\u017eaju LGBTQ+ radnika, pisala saop\u0161tenja vezana za polo\u017eaj radnika, \u017eena, LGBTQ+ osoba, reagovala na komentare vr\u0161ioca javnih funkcija vezano za Prajd. <\/p>\n\n\n\n Mogu\u0107nost da danas budem politi\u010dki vidljiva LGBTQ+ osoba, do\u0161la je iz anga\u017emana na\u0161ih \u010dlanova i \u010dlanica pre mene. Da nije bilo hrabrih aktivistkinja i aktivista u organizacijama Prajda od 2001. pa 2009. naovamo, da nije bilo sjajnih aktivista\/kinja koje su doneli drag<\/em> u kulturni \u017eivot, da nemamo dru\u0161tveno anga\u017eovane kulturne radnike \u2013 re\u017eisere\/kinje, dramaturge\/\u0161kinje, da nemamo autovane intelektualce u nau\u010dnim, obrazovnim i drugim institucijama i da nismo korak po korak zauzimali svoj prostor \u2013 ne bih dovoljno duboko za\u0161la u polje politike, gde su mi se otvorili prostori neslu\u0107ene slobode, prostori koje treba ispitati, o\u017eiveti, protuma\u010diti, izmisliti, uz svo lucidno razumevanje sada\u0161njosti. <\/p>\n\n\n\n Re\u010d solidarnost u svom latinskom korenu ima zna\u010denje snaga<\/em>, temeljitost<\/em>. U tom smislu, strahu treba suprotstaviti ono \u0161to nas \u010dini istinskim ljudskim bi\u0107ima. I to nije ni visoka inteligencija, ni veli\u010danstvena hrabrost, ve\u0107 jednostavna sposobnost da ose\u0107amo<\/em>, duboka solidarnost sa drugim \u010dovekom, koja dolazi otuda \u0161to smo u stanju da prepoznamo sebe u drugom, i drugog u sebi. Na nama ostaje da li \u0107emo se prepustiti nasilnom upravljanju i ne\u010dinjenju, ili \u0107emo se pak, po sopstvenom naho\u0111enju i istrajavanju, prise\u0107aju\u0107i se prethodnika i prethodnica, zauzimati prostore i glasno progovoriti svojim glasom! Ono \u0161to je izvesno: u nekoj od ta\u010daka, susre\u0161\u0107emo se. <\/p>\n\n\n\n O autorki<\/strong>: Pi\u0161e: Melanija Lojpur Progovoriti svojim glasom: divota. Nisam \u017eelela ni\u0161ta drugo i ni\u0161ta vi\u0161e od toga. (Kasandra, Krista Volf) Kada sam dobila poziv da napi\u0161em tekst, osetila sam veliku radost, jer mi zajednica koju ose\u0107am svojom otvara prostor za artikulaciju vrednosti i stavova koje zagovaram. Trudi\u0107u se da u tekstu pi\u0161em iz li\u010dnog iskustva, u […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":796,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[15,39],"tags":[],"class_list":["post-791","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktivizam","category-solidarnost"],"acf":[],"aioseo_notices":[],"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-content\/uploads\/2024\/03\/aleksandr-kadykov-tQQwvz0O9eM-unsplash.jpg","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/791","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=791"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/791\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":793,"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/791\/revisions\/793"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/media\/796"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=791"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=791"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=791"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
Melanija Lojpur, PR politi\u010dke platforme Solidarnost, koja je na pozicijama demokratskog socijalizma, aktivistkinja, feministkinja i kvir osoba. Dugogodi\u0161nje iskustvo u javnom sektoru vodilo je aktivizmu u sindikatima. Nakon rada u javnom sektoru zbog politi\u010dkog anga\u017emana vra\u0107a se u civilni sektor, pre svega da bi mogla da se bavi politi\u010dkim anga\u017emanom.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"