Kada sistemske regulative i institucionalne prakse ne reflektuju dru\u0161tvenu stvarnost, javlja se aktivizam kao odgovor na potrebu za reformama. Dobar ilustrativni primer kako jedno ne reflektuje drugo, jeste nedostatak postojanja Zakona o rodnom identitetu. Svuda u svetu dru\u0161tvena stvarnost neosporivo svedo\u010di da postoje ljudi kojima je taj zakon veoma va\u017ean i potreban. Ali, u mnogim zemljama, me\u0111u kojima je i Srbija, takav zakon ne postoji. Aktivizam usmeren na unapre\u0111ivanje ljudskih prava mo\u017ee se smatrati vidom politi\u010dke participacije, \u0161to u su\u0161tini ozna\u010dava dobrovoljno anga\u017eovanje pojedinaca ili grupa oko odre\u0111enih dru\u0161tvenih pitanja. Ova vrsta aktivizma nije samo na\u010din izra\u017eavanja stavova i vrednosti, ve\u0107 i klju\u010dni pokazatelj stepena demokratskog razvoja neke zemlje. Da bi demokratija kao oblik politi\u010dkog re\u017eima funkcionisala neophodno je imati aktivne gra\u0111ane i gra\u0111anke koji participiraju u okviru jednog takvog sistema. <\/p>\n\n\n\n
Razli\u010dite aspekte politi\u010dke participacije, koji su primenljivi i na sam aktivizam kao takav, Jan van Det je formulisao u tri aspekta. Pre svega akteri se defini\u0161u kao gra\u0111ani, dok se politi\u010dka participacija postulira kao aktivni \u010din. Dalje, aktivnosti gra\u0111ana koje poimamo kao politi\u010dke participacije trebaju biti dobrovoljne \u2013 one ne trebalo biti uslovljenje vladaju\u0107om klasom ili obavezne po nekom zakon ili pravilu. Na kraju, kada govorimo o politi\u010dkoj participaciji ili aktivizmu nas zanima politika u \u0161irem zna\u010denju. To zna\u010di da politika kao takva nije ograni\u010dena prostorno \u2013 vremenskim odre\u0111enjima ili odre\u0111enjima tipovima vlasti, kao \u0161to su npr. parlmentarni izbori ili politi\u010dki izbori.<\/p>\n\n\n\n
Aktivizam nije nov fenomen. Kroz istoriju, aktivisti\u010dki pokreti su igrali klju\u010dne uloge u ostvarivanju dru\u0161tvenih promena. Pokreti za gra\u0111anska prava u Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama, pokreti za \u017eenska prava \u0161irom sveta, borbe za oslobo\u0111enje kolonija, kao i nedavni pokreti kao \u0161to su Black Lives Matter<\/em> i Me Too<\/em>, sve su to primeri kako organizovani napori gra\u0111ana mogu doneti zna\u010dajne promene. Ovi pokreti su \u010desto po\u010dinjali kao mali, lokalni protesti, ali su vremenom privukli pa\u017enju globalne javnosti i uticali na politike i zakonodavstvo. Iako danas defini\u0161emo aktivizam kroz demokratsko ure\u0111enje, demokratija nije oduvek postojala, a i kao takva ona mo\u017ee imati devijacije. Jedna od najve\u0107ih opasnosti po demokratiju danas a i u pro\u0161losti su ekstremno desno orijentisane politike koje promovi\u0161u politiku isklju\u010divanja: isklju\u010divanja \u017eena iz javnih sfera, nacionalnih manjina, protiv LGBTIQ+ sloboda i sl. Sloboda govora, kao odlika demokratije, je fundamentalno ljudsko pravo koje omogu\u0107ava pojedincima da izraze svoje mi\u0161ljenje, ideje i stavove bez straha od cenzure ili kazne. Me\u0111utim, ova sloboda nije apsolutna. Govor mr\u017enje, koji uklju\u010duje izraze koji podsti\u010du nasilje, diskriminaciju ili predrasude prema odre\u0111enim grupama ljudi, nije sloboda govora. Razlog tome jeste \u010dinjenica da govor mr\u017enje ugro\u017eava prava i \u017eivote drugih ljudi. <\/p>\n\n\n\n Dakle, aktivizam je sa jedne strane dru\u0161tveno-odgovorno delanje koje mo\u017ee biti usmereno ka postizanju pozitivnih promena u dru\u0161tvu, a sa druge strane, kada se koristi na neeti\u010dki na\u010din, mo\u017ee biti sredstvo kori\u0161\u0107eno za ugnjetavanje manjinskih dru\u0161tvenih grupa kao \u0161to je trans zajednica.<\/p>\n\n\n\n Kao \u0161to ni aktivizam nije nov fenomen tako nisu ni politike isklju\u010divanja. Antirodni pokreti imaju duboke korene u istorijskim i dru\u0161tvenim kontekstima koji su oblikovali percepcije roda i seksualnosti. Kroz istoriju, ove pokrete su \u010desto pokretale ideologije koje su se protivile rodnoj ravnopravnosti i afirmaciji rodne raznolikosti. U mnogim dru\u0161tvima kroz istoriju, rodne norme su bile strogo binarne i jasno definisane. Mu\u0161karci su obi\u010dno imali ulogu hranitelja i za\u0161titnika porodice, dok su \u017eene bile odgovorne za doma\u0107instvo i brigu o deci. Ove norme su bile podr\u017eane verskim, pravnim i dru\u0161tvenim strukturama i normama koje su sankcionisale i formalno i neformalno, odstupanja od ovih uloga. Mnoge svetske religije imaju doktrine koje propisuju tradicionalne rodne uloge. U hri\u0161\u0107anstvu, judaizmu, islamu i drugim religijama, postoje tuma\u010denja verskih tekstova koja propisuju specifi\u010dne rodne uloge za mu\u0161karce i \u017eene. U 19. i 20. veku, rast feministi\u010dkog pokreta koji se borio za prava \u017eena izazvao je zna\u010dajan otpor od strane konzervativaca. Prvi i drugi talas feminizma, koji se zalagao za pravo glasa, obrazovanje, radna prava i reproduktivna prava \u017eena, suo\u010dili su se s intenzivnim protivljenjem. Seksualna revolucija 1960-ih i 1970-ih godina, zajedno sa rastom LGBTIQ+ pokreta, dodatno je izazvala tradicionalne rodne norme. Pokreti za gej prava, lezbejska prava, biseksualna prava i kasnije prava transrodnih osoba suo\u010dili su se tako\u0111e sa otporom od strane konzervativnih grupa. U savremenom dobu, antirodni pokreti su evoluirali i \u010desto se manifestuju kroz zakonodavne inicijative koje ograni\u010davaju prava trans i nebinarnim osobama. Ovi pokreti su postali sofisticiraniji, koriste\u0107i pravne i politi\u010dke alate kako bi ostvarili svoje ciljeve. Antirodni pokreti se tako\u0111e koriste medijima za \u0161irenje svoje propagande putem televizije, interneta i dru\u0161tvenih mre\u017ea. Antirodni pokreti nisu ograni\u010deni na odre\u0111ene zemlje, ve\u0107 deluju globalno. Konzervativne i verske organizacije \u010desto sara\u0111uju preko granica kako bi promovisale svoju agendu. Na primer, me\u0111unarodne konferencije i forumi \u010desto slu\u017ee kao platforme za razmenu strategija i resursa izme\u0111u antirodnih pokreta iz razli\u010ditih zemalja. Tako je maja pro\u0161le godine u Beogradu organizovana Pro-life konferencija koju su organizovale grupe i pojedinci koji se protive pravu na abortus. Me\u0111utim, razumevanje istorijskog konteksta antirodnih pokreta poma\u017ee u prepoznavanju njihovih taktika i razvijanju strategija za borbu protiv diskriminacije i netrpeljivosti u savremenom dru\u0161tvu. <\/p>\n\n\n\n Trans zajednica se suo\u010dava s mnogim problemima i izazovima, a politike isklju\u010divanja \u010desto, ali ne nu\u017eno uvek, proizilaze iz duboko ukorenjenih dru\u0161tvenih predrasuda i nedostatka razumevanja o trans identitetima. Antitrans retorika i politike mogu biti vidljive na razli\u010ditim nivoima, uklju\u010duju\u0107i zakonodavstvo, javnu politiku, medije i dru\u0161tvene norme. Ova isklju\u010diva politika mo\u017ee se manifestovati kroz odbijanje priznavanja rodne identifikacije, nedostatka pristupa zdravstvenoj za\u0161titi, diskriminaciju na radnom mestu, nasiljem na ulici ili \u010dak kroz zakone koji ograni\u010davaju prava trans osoba. Politi\u010dki diskurs, posebno u zemljama sa jakom desni\u010darskom politikom, \u010desto koristi LGBTIQ+ osobe kao de\u017eurne krivce za razli\u010dite dru\u0161tvene probleme. Recimo, kada dr\u017eava nema adekvatne odgovore na ekonomske i socijalne probleme kao \u0161to su nezaposlenost, korupcija i druge sistemske nepravde, \u010desto pribegava taktici skretanja pa\u017enje. Oni tvrde da su prava i slobode LGBTIQ+ osoba destabiliziraju\u0107i faktor jednog dru\u0161tva. Jedan od glavnih razloga za\u0161to se LGBTIQ+ zajednica krivi za razli\u010dite probleme u jeste politi\u010dki oportunizam koji kroz \u201eza\u0161titni\u010dku\u201c, zapravo diskriminatorsku retoriku pove\u0107ava \u0161anse za mobilizaciju podr\u0161ke me\u0111u konzervativnim i religioznim glasa\u010dima koji mogu imati negativne stavove prema LGBTIQ+ osobama. Optu\u017eivanjem LGBTIQ+ zajednice za dru\u0161tvene probleme, politi\u010dari uspevaju da manipuli\u0161u javnim mnjenjem i fokusiraju pa\u017enju na manje relevantna pitanja. Ovo je klasi\u010dna strategija \u201epodeli pa vladaj\u201c odnosno \u201ezavadi pa vladaj\u201c koja koristi dru\u0161tvene podele kako bi odr\u017eala ili oja\u010dala politi\u010dku mo\u0107 i kapital. Politike isklju\u010divanja i antirodni pokreti \u010desto se oslanjaju na tradicionalne vrednosti i norme kao sredstvo za zadr\u017eavanje dru\u0161tvenog poretka i postoje\u0107e hijerarhije mo\u0107i i dru\u0161tvene strukture. Kroz stvaranje duboke dru\u0161tvene polarizacije na \u201emi\u201c i \u201eoni\u201c ote\u017eava se postizanje konstruktivnog dijaloga i saradnje koja bi mogla dovesti do progresivnih promena, zadr\u017eavaju\u0107i dru\u0161tvo u stanju stalne tenzije.<\/p>\n\n\n\n Antitrans retorika i politike ne uti\u010du samo na trans zajednicu, ve\u0107 imaju \u0161ire implikacije za celo dru\u0161tvo. Politike koje se zala\u017eu za isklju\u010divanje bilo koje dru\u0161tvene grupe kr\u0161e osnovna ljudska prava, uklju\u010duju\u0107i pravo na \u017eivot bez nasilja, pravo na telesnu antonomiju i kao i pravo na li\u010dni integritet. Kada se ova prava ne po\u0161tuju za trans osobe, to stvara presedan i otvara put za kr\u0161enje prava drugih marginalizovanih grupa. Na primer, zakoni koji diskrimini\u0161u trans osobe \u010desto idu ruku pod ruku sa zakonima koji ograni\u010davaju prava \u017eena, etni\u010dkih manjina, osoba sa invaliditetom i drugih marginalizovanih grupa. Kada se odre\u0111ene grupe marginalizuju i isklju\u010duju, to ograni\u010dava njihov doprinos dru\u0161tvu i spre\u010dava ih da ostvare svoj puni potencijal. Trans osobe, kao i sve druge, imaju mnogo toga da doprinesu dru\u0161tvu svojim talentima, znanjem, ve\u0161tinama i perspektivama, ali ih politike isklju\u010divanja ograni\u010davaju i spre\u010davaju da to u\u010dine. Antitrans retorika i politike stvaraju podelu u dru\u0161tvu izme\u0111u trans osoba i ostatka zajednice. To dalje vodi ka smanjivanju socijalne kohezije jer kada se odre\u0111ene grupe sistematski isklju\u010duju to doprinosi stvaranju ose\u0107aja neprijateljstva i nepoverenja me\u0111u razli\u010ditim grupama, \u0161to dalje vodi do pove\u0107anja tenzija, konflikata i nasilja u dru\u0161tvu. Antitrans pokreti i njihove politike \u010desto sara\u0111uju s drugim ekstremnim desni\u010darskim grupama koje promovi\u0161u sli\u010dne politike netrpeljivosti i isklju\u010divanja. Pa tako ove grupe mogu propagirati recimo i antiimigrantske, antimanjinske i antifeministi\u010dke politike. Zato borba protiv ovakvih politika zahteva kombinaciju pravnih, dru\u0161tvenih, obrazovnih i politi\u010dkih strategija. Ove strategije trebaju biti sveobuhvatne i uklju\u010divati \u0161irok spektar aktera, uklju\u010duju\u0107i nevladine organizacije, aktiviste, politi\u010dare, obrazovne i druge institucije kao i \u0161iru javnost. <\/p>\n\n\n\n Me\u0111utim, uprkos svim ovim izazovima, trans zajednica se poslednjih godina sve vi\u0161e anga\u017euje u aktivizmu kako bi se izborila za prava koja joj pripadaju i za dostojanstven \u017eivot. Trans aktivizam nije ograni\u010den samo na lokalne ili nacionalne granice, ve\u0107 deluje na globalnom nivou i on je klju\u010dan za ostvarivanje napretka u borbi protiv politika isklju\u010divanja i za\u0161titi prava trans osoba, odnosno u borbi za priznavanje i legitimitet trans identiteta. <\/p>\n\n\n\n Kao trans osoba koja je ro\u0111ena i koja je odrasla u malom mestu na jugu Srbije, odluka da krenem da se bavim aktivizmom nakon svega pre\u017eivljenog nije bila laka ve\u0107 je rezultat spleta mnogih okolnosti ali i li\u010dnih pobuda. Odgovor na pitanje za\u0161to se bavim (trans) aktivizmom mi nikada nije lako padao iako je pitanje poprili\u010dno jednostavno. Sa jedne strane, kroz svoje obrazovanje osvestio sam va\u017enost toga \u2013 aktivizam kao oblik dru\u0161tveno odgovornog i osve\u0161\u0107enog pona\u0161anja je sam po sebi izuzetno va\u017ean. Ali sa one druge, li\u010dnije strane, aktivizmom se bavim iz \u201einata\u201c. Li\u010dno smatram da aktivizam motivisan \u201einatom\u201c mo\u017ee biti pozitivan u smislu da osna\u017euje pojedinca ili grupu da se bore za ono \u0161to smatraju ispravnim, \u010dak i kada se suo\u010davaju s preprekama ili otporom. Posebno kada se kombinuje sa empatijom, solidarno\u0161\u0107u i vizijom bolje budu\u0107nosti za sve, \u201einat\u201c mo\u017ee poslu\u017eiti kao motivaciona snaga za postizanje dru\u0161tvenih promena i ostvarivanje pravednosti. Na mom li\u010dnom primeru to bi ukratko zna\u010dilo da iz inata nisam \u017eeleo da budem deo onog dru\u0161tva koji me je ube\u0111ivao da sa mnom ne\u0161to nije u redu, da ne treba da postojim, da treba da se stidim onoga \u0161to jesam. Ni nakon sticanja passing-a (vizuelnog izgleda kao cis osobe) nisam \u017eeleo da se skrivam i u ti\u0161ini \u017eivim svoj identitet jer nemam razloga da se stidim ni o tome \u0107utim, ve\u0107 naprotiv. Zbog svih nepravnih koje sam pre\u017eiveo kao trans osoba imam bezbroj razloga da budem glasan, ali zbog pomisli na samu \u010dinjenicu da se mnoge trans osobe i dalje suo\u010davaju sa nepravdama imam razloga da budem jo\u0161 glasniji. Bio sam ube\u0111en da su nepravde koje su mi se de\u0161avale opravdane i tada nisam reagovao na njih, ali shvatio sam da nepravde mogu da se isprave i retroaktivno, da one nikada ne zastarevaju. Sistem i dru\u0161tvo koje nas nepravedno tretira du\u017eno je da ispuni i ispravi mnogo toga, ali ono \u0161to je su\u0161tinski va\u017eno jeste ispunjenje onoga \u0161to dugujemo sami sebi \u2013 a to je da budemo vidljivi, glasni i ponosni na to \u0161to jesmo, uprkos svemu, uprkos svima koji nas ube\u0111uju u suprotno. <\/p>\n\n\n\n Trans identiteti predstavljaju va\u017ean deo ljudske raznolikosti i kao takav na\u0161 identitet je validan, a na\u0161i \u017eivoti su zaista va\u017eni. Trans osobe nisu pretnja ve\u0107 ozbiljnu i realnu opasnost predstavljaju politike isklju\u010divanja i to ne samo za trans osobe, ve\u0107 i za dru\u0161tvo u celini. Ovi pokreti podrivaju osnovna ljudska prava, ja\u010daju dru\u0161tvene podele, ograni\u010davaju dru\u0161tveni progres i predstavljaju pretnju po ljudske \u017eivote. Zbog toga je va\u017eno da se sama trans zajednica aktivisti\u010dki anga\u017euje kako bi bila reprezent sopstvenih interesa i potreba, da bude sama svoj glas i da zastupa samu sebe jer nas niko ne poznaje bolje od nas samih. Trans aktivizam igra klju\u010dnu ulogu u borbi za priznanje identiteta, borbi protiv diskriminacije, podizanju svesti o dru\u0161tveno zna\u010dajnim temama, osiguranju adekvatnog pristupa zdravstvenoj za\u0161titi i izgradnji solidarnosti s drugim marginalizovanim grupama. Solidarnost sa drugim marginalizovanim grupama je izuzetno va\u017ena jer intersekcionalnim pristupom prepoznajemo da su borbe za prava razli\u010ditih grupa povezane i da je zajedni\u010dka borba za pravdu ja\u010da kada se razli\u010dite zajednice me\u0111usobno podr\u017eavaju jer se na taj na\u010din formira \u0161iri borbeni front. Zato me\u0111unarodne organizacije i aktivisti\u010dke grupe za ljudska prava \u010desto sara\u0111uju kako bi delile resurse, informacije i strategije jer ovo nije pitanje pravde samo za trans osobe, ve\u0107 je to pitanje pravde za sve nas. Dru\u0161tvo koje po\u0161tuje i \u0161titi prava svih svojih \u010dlanova je dru\u0161tvo u kojem svi mo\u017eemo \u017eiveti slobodno i dostojanstveno. Zato je trans aktivizam neophodan ne samo za trans zajednicu, ve\u0107 za dobrobit celokupnog dru\u0161tva, jer borba za prava jedne grupe doprinosi ukupnom dru\u0161tvenom napretku, socijalnoj pravdi i jednakosti svih ljudi.<\/p>\n\n\n\n O autoru:<\/strong><\/p>\n\n\n\n Matea Stefanovi\u0107 (1996) . Diplomirao je sociologiju na Filozofskom fakultetu u Ni\u0161u i od ranih studentskih dana se bavi prou\u010davanjem TIRV tematike. Deo je Kolektiva Talas TIRV od 2021. godine, gotovo od samog po\u010detka osnivanja te organizacije. Unutar organizacije Talas radi na poziciji koordinatora istra\u017eivanja gde se bavi sociolo\u0161kim istra\u017eivanjima vezanim za stanje ljudskih prava i dru\u0161tveni polo\u017eaj TIRV osoba u Srbiji i na poziciji koordinatora za rad sa zajednicom gde radi na okupljanju i osna\u017eivanju TIRV zajednice kako bi postala aktivni deo dru\u0161tva. Pi\u0161e: Matea Stefanovi\u0107 Kada sistemske regulative i institucionalne prakse ne reflektuju dru\u0161tvenu stvarnost, javlja se aktivizam kao odgovor na potrebu za reformama. Dobar ilustrativni primer kako jedno ne reflektuje drugo, jeste nedostatak postojanja Zakona o rodnom identitetu. Svuda u svetu dru\u0161tvena stvarnost neosporivo svedo\u010di da postoje ljudi kojima je taj zakon veoma va\u017ean i potreban. […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[48],"tags":[],"class_list":["post-888","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-anti-rodni-pokreti"],"acf":[],"aioseo_notices":[],"jetpack_featured_media_url":"","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/888","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=888"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/888\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":889,"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/888\/revisions\/889"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=888"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=888"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=888"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"