Dve osobe hodaju kroz pustinju. Ve\u0107 satima su izgubljene, bez hrane i vode, bez ideje o tome kuda treba da idu. Odjednom nailaze na kaktus \u2013 te jedna ka\u017ee drugoj: \u201cOvo mi je poznato; \u010ditala sam da su ako odlomi\u0161 deo ovog kaktusa, ono \u0161to je unutra je jestivo i mo\u017ee da ti utoli \u017ee\u0111!\u201d Na \u0161ta joj druga odgovara: \u201cNisam sigurna… taj kaktus je bodljikav i mo\u017eemo se ubosti na njega; plus \u0161ta ako je ipak nejestiv ili \u010dak otrovan? Daj da nastavimo dalje\u2026\u201d I one ostave kaktus na miru i produ\u017ee dalje. Sati pro\u0111u u njihovoj daljoj \u0161etnji kroz pustinju, dok njihov umor i o\u010dajnost rastu sa svakim trenutkom. One tako nastavljaju sve dok ne nai\u0111u na omanju baru iz koje pije nekoliko \u017eivotinja. Opet se prva osoba oglasi: \u201cPogledaj! Mo\u017eemo ovde da se napojimo, ve\u0107 dugo smo \u017eedne, pa mo\u017eemo da nastavimo lak\u0161e da tra\u017eimo izlaz iz ove pustinje\u201d. Druga osoba, me\u0111utim, nije toliko entuzijasti\u010dna: \u201cVidi, tamo su sve ove druge \u017eivotinje, ko zna \u0161ta bi nam mogle uraditi ako se pribli\u017eimo previ\u0161e… a i gledaj kako je mala ta bara, sigurno je ta voda prljava i nije dobra za pi\u0107e\u201d.<\/p>\n\n\n\n
\u2003Tako one odustanu i od te bare te produ\u017ee dalje. Sada je ve\u0107 pala no\u0107 i one su skoro \u010ditav jedan dan lutale ovom pustinjom. U daljini ugledaju grupu ljudi koji prelaze pustinju sa kamilama koje nose njihov tovar. Sa entuzijazmom kakav mo\u017ee biti prizvan samo u najbeznade\u017enijim situacijama, prva osoba usklikne: \u201cPogledaj, tamo u daljini! Daj da pri\u0111emo ovim ljudima i pitamo ih za pomo\u0107, mo\u017eda imaju vode i hrane, a mo\u017eda nam mogu i pokazati izlaz iz pustinje\u201d. Ipak, druga osoba je i dalje ostala skepti\u010dna: \u201cAli mo\u017eda bi mogli biti banditi\u2026 obi\u010dni trgovci ne putuju tokom no\u0107i, a i vidi\u0161 da ne nose neki velik tovar. Ako im pri\u0111emo, mo\u017eda \u0107e nas napasti i oplja\u010dkati, ako ne i ne\u0161to jo\u0161 gore. \u010cak i da nisu banditi, otkud mi znamo da nas oni mogu izvesti iz ove pustinje?\u201d<\/p>\n\n\n\n
\u2003Ve\u0107 duboko izmorena ovim razgovorima, prva osoba odlu\u010di da se usprotivi: \u201cTo ni\u0161ta ne mo\u017eemo znati dok im ne pri\u0111emo. \u010cak i da ne znaju kako da iza\u0111u iz pustinje, zar ne misli\u0161 da bismo lak\u0161e prona\u0161le izlaz zajedni\u010dkim snagama i deljenjem znanja? Pa i da nas oplja\u010dkaju, nije kao da nam mo\u017ee biti puno gore od toga kako nam je trenutno\u2026\u201d. Ipak, uporna, druga osoba uzvra\u0107a: \u201cVidi, ukoliko ti \u017eeli\u0161, mo\u017ee\u0161 im pri\u0107i sama, a ja \u0107u nastaviti dalje svojim putem. Ja i ti se poznajemo i ova pustinja nam je sad ve\u0107 postala poznata s obzirom na to koliko dugo vremena smo provele u njoj. Za\u0161to bismo rizikovale da se me\u0161amo sa ljudima koji su potpuno druga\u010diji od nas, koji mo\u017eda druga\u010dije razmi\u0161ljaju, druga\u010dije delaju, kada mi su\u0161tinski znamo \u0161ta treba da radimo? Neka samo nastavimo ovim putem kojim smo krenule, ja i ti \u2013 ili, ako ti \u017eeli\u0161 da sara\u0111uje\u0161 sa njima, onda samo ja. Ako se dr\u017eimo toga \u010dega smo se do sada dr\u017eale, sigurno \u0107emo same na\u0107i izlaz odavde.\u201d<\/p>\n\n\n\n
\u2003I tako prva osoba, ne \u017eele\u0107i da izgubi saveznicu koja joj je bliska zarad rizikovanja ne\u010deg nepoznatog, nastavi dalje sa njom, da zajedni\u010dki lutaju…<\/p>\n\n\n\n
Na\u0161e aktivisti\u010dke pustinje<\/strong><\/p>\n\n\n\n \u2003Ne znam za vas, ali ja sam se bezbroj puta u svom aktivisti\u010dkom \u017eivotu ose\u0107ala kao junakinje ove kratke pri\u010de. U razli\u010ditim fazama svog \u017eivota i u razli\u010ditim situacijama sam bila malo jedna, malo druga \u2013 ponekad upozoravaju\u0107i na potencijalne opasnosti u\u010de\u0161\u0107a u ne\u010demu \u0161to nam mo\u017ee na\u0161tetiti i osna\u017eiti ljude koje smatram na\u0161im su\u0161tinskim politi\u010dkim neprijateljima, a ponekad bivaju\u0107i frustrirana time \u0161to drugi ljudi nisu spremni da povremeno pristanu na odre\u0111ene rizike, kompromise i druge potencijalno neprijatne poteze \u2013 ili \u010dak samo da pru\u017ee \u0161ansu onome \u0161to im je nepoznato \u2013 zarad vi\u0161ih ciljeva. Jer, ne treba da se la\u017eemo, deo sveta u kojem mi \u017eivimo jeste svojevrsna pustinja: organizacije, grupe, partije i pokreti koji su progresivno, levo, feministi\u010dki, pro-LGBT+ i sli\u010dno orijentisani su retkost. Ima nas malo i pod konstantnim smo napadima ekstremne desnice, rastu\u0107eg autoritarizma i konzervativnosti aktuelne vlasti, a istovremeno smo i pogo\u0111enie prekarizacijom i ekonomskom marginalizacijom prouzrokovanim \u010detvorodecenijskim neoliberalnim politikama i lo\u0161im odlukama koje su nas dovele u red najsiroma\u0161nijih zemalja na kontinentu.<\/p>\n\n\n\n \u2003Ovo sve je jo\u0161 izra\u017eenije ukoliko se kojim slu\u010dajem na\u0111ete van Beograda \u2013 grad od milion i po stanovnika je dovoljno velik da, \u0161tagod bile va\u0161e ideolo\u0161ke i\/ili interesne naklonosti, sigurno mo\u017eete na\u0107i bar jo\u0161 dvadeset ljudi koji ih dele i sa kojima mo\u017eete ne\u0161to zajedni\u010dki raditi. Drugi najve\u0107i grad u zemlji, u kojem ja \u017eivim je ve\u0107 <\/em>druga pri\u010da \u2013 300 000 i kusur stanovnika sa okolnim mestima pravi drasti\u010dnu razliku koja ote\u017eava podele me\u0111u sli\u010dnomi\u0161ljenicima; kada vas je 40 i podelite se na pola oko ne\u010dega, mnogo je manje stra\u0161no nego kada vas je 8 pa se prepolovite. Takve odluke je mnogo te\u017ee doneti \u0161to je \u201caktivisti\u010dka scena\u201d manja. Kada govorimo o jo\u0161 manjim i\/ili konzervativnijim sredinama od Novog Sada, ovaj princip svakako postaje jo\u0161 izra\u017eeniji. To se mo\u017eda najbolje mo\u017ee videti po, nama ponekad bizarnim, koalicionim savezima za lokalne izbore po manjim mestima. Ali takva je prosto priroda stvari \u2013 malo vas je i sara\u0111ujete sa kime mo\u017eete oko nekih zajedni\u010dkih ciljeva.<\/p>\n\n\n\n \u2003Naravno, ono \u0161to su nam zajedni\u010dki ciljevi i koja sredstva su dozvoljena da bismo ih ostvarili je su\u0161tinsko pitanje koje pre svega treba sebi da postavimo \u2013 neki od mojih primarnih ciljeva su postizanje kvir prava, suprotstavljanje nacionalisti\u010dkim podelama i nasilju, kao i porast jednakosti i uklju\u010denosti gra\u0111anaki u dono\u0161enje odluka; stoga ja recimo ne bih nikada sara\u0111ivala sa, niti podr\u017eala na izborima, partije poput Pokreta obnove Kraljevine Srbije, Demokratske stranke Srbije ili Dveri \u2013 prosto ne vidim da se poklapamo po bilo kojem od ovih meni klju\u010dnih ciljeva. Sa organizacijama, partijama, pokretima i pojedinkamacima sa kojima delim\/o ciljeve, saradnja je mo\u017eda i mogu\u0107a i ne treba je odbacivati a priori. <\/em>Ukoliko se ispostavi da su na\u0161e razlike ipak nepremostive, verujem da je to uvek bolje otkriti nakon \u0161to smo poku\u0161alei da ih premostimo.<\/p>\n\n\n\n \u2003Jo\u0161 jedan bitan \u010dinilac koji treba napomenuti u vezi sa pustinjom u kojoj se ja trenutno nalazim jeste i taj da ona nije u potpunosti prirodno stvorena. Ve\u0107 godinama se radi na agresivnim i sistemati\u010dnim napadima na progresivne inicijative i prostore u Novom Sadu. Jednim delom se to posti\u017ee kroz neoliberalnu transformaciju na\u0161eg grada koja isklju\u010duje sve ono \u0161to se ne uklapa u srednjeklasnu, monoetni\u010dku, cisheteropatrijarhalnu i pre svega kapitalisti\u010dku viziju organizacije prostora. Drugim delom se radi na najrazli\u010ditijim mogu\u0107im napadima na kriti\u010dareke vlasti i\/ili dominantnih konzervativnih narativa, bilo kroz direktno fizi\u010dko nasilje i pretnje, uskra\u0107ivanje finansijske podr\u0161ke, vr\u0161enje pritisaka kroz medije ili sudove, bilo kroz usisavanje u GONGO odnose sa vla\u0161\u0107u onih kojie nisu dovoljno spremnie da takvu kooptaciju prepoznaju. Naravno, ove dve tendencije nisu nikada u potpunosti odvojene i \u010desto deluju usagla\u0161eno. To je dovelo do toga da na\u0161 grad za prethodnh deset godina spadne sa desetak progresivnih, inkluzivnih i nekomercijalnih prostora na samo nekolicinu (na primer, Dru\u0161tveni centar i \u010ditav kompleks skvotova u Kineskoj \u010detvrti, Dom B612, anarhisti\u010dki centar Rizom, kafi\u0107 i biciklisti\u010dka radionica Culture Exchange, dru\u0161tveni centar Crna Ovca i mnogi drugi prostori su nestali tokom poslednjih godina, a pogotovo od po\u010detka krize izazvane korona virusom). Isto tako se veliki broj inicijativa, pokreta i udru\u017eenja ugasio u ovom periodu ili je postao deo zvani\u010dnih gradskih projekata (poput Omladinske prestonice ili Prestonice kulture, kao i drugih gradskih, odnosno pseudogradskih, institucija) u kojima su su\u0161tinski izgubili kriti\u010dku notu koju su ranije mogle imati.<\/p>\n\n\n\n \u2003Paralelno sa time, dodu\u0161e, nastaju i nove inicijative i udru\u017eenja, sa razli\u010ditim ciljevima i fokusima. Me\u0111utim, ono \u0161to meni deluje kao jedan uo\u010dljiv trend jeste to da su aktivisti\u010dke grupe koje se formiraju poslednjih godina prvenstveno usmerene ka samoodbrani gra\u0111ankia od trenutne vlasti \u2013 bore\u0107i se za demokratiju i protiv konkretnih \u0161tetnih urbanisti\u010dkih projekata \u2013 bez \u0161ire vizije transformacije dru\u0161tva ili utopijskih snova. Prestalie smo da sanjamo i gradimo druga\u010dije dru\u0161tvo i sada samo nastojimo da povratimo one slobode koje smo nekada imalie. To je sve, naravno, deo procesa dezertifikacije koje nismo su\u0161tinski mi pokrenulei, ve\u0107 dobrim delom dolaze usled spoljnih pritisaka.<\/p>\n\n\n\n \u2003Sa druge strane, jedan problem prati sve progresivne inicijative od samog po\u010detka obnove aktivizma tokom 90-ih godina u na\u0161em dru\u0161tvu \u2013 a to je op\u0161ta konzervativna podloga na kojoj poku\u0161avamo da gradimo svoje alternative. Uski fokusi rada i nedovoljna svest o problemima drugih marginalizovanih grupa su \u010desto dovodili do odsustva volje za saradnjom, a ponekad i otvorenim sukobima me\u0111u inicijativama sa razli\u010ditim ciljevima. Tako neki ekolo\u0161ki pokreti za svoje neprijatelje uzimaju Romekinje ili izbeglice, feministi\u010dke grupe smatraju trans osobe i seks radniceke svojim suparnicamaima, a raznorazne levi\u010darske grupe za svoje nemeze uzimaju svoje sugra\u0111aneke koji su antinacionalisti\u010dki ili prodemokratski nastrojenie. Ponekad smo spre\u010denie da uvidimo zajedni\u010dke interese, vrednosti i potencijalne dodirne ta\u010dke, dok ponekad zaista nemamo ni\u0161ta zajedni\u010dko jednie sa drugima i treba da se razi\u0111emo svako na svoju (suprotnu) liniju fronta. Ali opet, ove slu\u010dajeve ne mo\u017eemo uvek znati dok se ne upustimo u nekakve me\u0111usobne interakcije.<\/p>\n\n\n\n Lokvanji u pustinji<\/strong><\/p>\n\n\n\n \u2003Sad zamislite da dolazite iz jednog potpuno druga\u010dijeg konteksta. Naviklie ste da postoji ogroman broj ljudi koji su progresivnie levi\u010darike, koji bezuslovno i glasno podr\u017eavaju kvir prava, \u010diji feminizam je tre\u0107etalasni i antirasisti\u010dki, te da su sa druge strane osobe koje iska\u010du iz tih progresivnih stavova, time \u0161to su radikalnei feministikinje, homofobi, nacionalistikinje i sl. malobrojnei i lako mogu (i trebaju) biti isklju\u010denie iz zajednica u kojima se nalazimo da ne bi imalie platformu da me\u0111u nama suptilno \u0161ire konzervativne i diskriminatorne ideje. To bi, u na\u0161oj metafori o pustinji bilo kao da \u017eivite u jednoj ogromnoj, biodiverznoj bari, koja je prepuna vode, sunca, biljaka, \u017eivotinja i kvalitetnog zemlji\u0161ta. Kada biste se naglo prebacilie iz takvog konteksta u pustinju, standardi prosu\u0111ivanja koji su vas savr\u0161eno dobro slu\u017eili u va\u0161oj plodnoj bari, bi vas odjednom doveli do toga da mislite kao druga osoba u na\u0161oj pri\u010di. Sve bi se \u010dinilo pogre\u0161nim i ni\u0161ta ne bi bilo ni blizu adekvatnog.<\/p>\n\n\n\n \u2003To je situacija sa mnogima od nas kojie su se politi\u010dki razvijalie u anglofonim onlajn zajednicama. Brojne trans i kvir osobama, u odsustvu resursa i zajednice u njihovoj neposrednoj okolini, tra\u017ee uto\u010di\u0161te na Internetu. Koliko god ovo bilo i razumljiva i su\u0161tinski pozitivna pojava, s obzirom da nas politi\u010dki obrazuje u mahom pozitivnim vrednostima i dovodi nas u kontakt sa perspektivama koje su sli\u010dne na\u0161im, a \u010desto potpuno isklju\u010dene iz dominantnih diskursa, ona nas u isto vreme ne u\u010di alatima koji su nam potrebni da se sna\u0111emo u kontekstu u kojem se mi zapravo nalazimo, kada isklju\u010dimo ra\u010dunare\/telefone i iza\u0111emo u svet koji nas okru\u017euje. Levi\u010darski, feministi\u010dki i trans aktivizam na Zapadu, odnosno u Severnoj Americi, sa kojim primarno dolazimo u kontakt kroz ove anglofone onlajn zajednice, je mnogo razvijeniji od aktivizma na podneblju u kojem se mi nalazimo, te odgovara na probleme koji su specifi\u010dni njihovim trenutnim stanjima. Progresivne ideje su mnogo \u0161ire rasprostranjene, do te mere da \u0107e \u010dak i brojne velike konzervativne stranke u Evropi danas javno i otvoreno podr\u017eati LGBT+ prava i rodnu ravnopravnost, dok je u na\u0161em politi\u010dkom diskursu i dalje mogu\u0107e re\u0107i da gej ljudi treba da budu ka\u017enjeni zatvorom za \u201cpromociju homoseksualizma\u201d (tj. postojanje u javnosti).<\/p>\n\n\n\n \u2003Stoga mi \u010desto nekriti\u010dki usvajamo i prepisujemo diskurse levih kvir feministakinja sa Zapada i poku\u0161avamo da ih primenimo na na\u0161 kontekst. Tako godinama mo\u017eemo \u010duti od doma\u0107ih kvir levi\u010daraki kritike na ra\u010dun toga kako korporacijama, policiji i partijama koje \u017eele da skupe politi\u010dke poene nije mesto na Prajdu \u2013 iako mi na Prajdu sve do pre nekoliko godina nismo ni imali korporativne sponzore (a ni danas se ne\u0161to ne utrkuju da ga podr\u017ee, izvan dve-tri kompanije), politi\u010dke partije na Prajdu mogu samo da gube <\/em>politi\u010dke poene dok izra\u017eavaju svoje iskrene vrednosti podr\u0161ke LGBT+ oslobo\u0111enju, a policija nam \u010desto svojim usputnim komentarima jasno stavlja do znanja da i oni najradije ne bi bili tu da ne moraju da budu \u2013 pretnja od masovnog desni\u010darskog nasilja je kod nas ipak i dalje dovoljno velika da se snage bezbednosti ose\u0107aju obavezanim da interveni\u0161u, \u010dak iako bi najradije bile bukvalno bilo gde drugde.<\/p>\n\n\n\n \u2003Sa druge pak strane, mnogi problemi samog Prajda tako\u0111e dolaze iz sli\u010dnog mesta nekriti\u010dkog prepisivanja modela u drasti\u010dno druga\u010diji lokalni kontekst; \u0161etnja sa karakterom \u017eurke i parade \u010diji je jedan od glavnih ciljeva zabava u\u010desnicaka verovatno nije najprimereniji model kada njeno sprovo\u0111enje zahteva hiljade policajaca da spre\u010de napade desnih ekstremista koji su ovde mnogo brojniji i nasilniji nego u kontekstima gde su takvi modeli prvo nastali.<\/p>\n\n\n\n \u2003Sve ovo ne zna\u010di da Prajd kod nas nije mogu\u0107e kritikovati iz levi\u010darskih\/kvir perspektiva \u2013 ono \u0161to \u017eelim da ka\u017eem je da trebamo koristiti alate koje posedujemo da bismo analiziralie kontekst u kojem se nalazimo, sagledavaju\u0107i zapravo ono \u0161to se u njemu javlja. Moramo u\u010diti od onih kojie su do\u0161lie pre nas, ali tako\u0111e moramo uvek biti lociranie u mestu u kojem se nalazimo, svesnie njegovih snaga, slabosti i potencijala za promenu.<\/p>\n\n\n\n Kako da iza\u0111emo iz pustinje<\/strong><\/p>\n\n\n\n \u2003To \u0161to smo svesnie da \u017eivimo u pustinji, naravno, ne zna\u010di da treba da je volimo ili da je romantizujemo \u2013 cilj je i dalje da vremenom iz nje iza\u0111emo. Putanja koja \u0107e nas do toga dovesti nije jasna; me\u0111utim, mislim da \u0107e ona nu\u017eno zahtevati izgradnju savezni\u0161tava \u2013 \u010dak i sa onim ljudima\/grupama koje na prvi pogled nisu na istim vrednosnim matricama kao i mi. Treba biti svesnatan \u010dinjenice da se ni u drugim aktivisti\u010dkim zajednicama nisu preko no\u0107i pro\u0161irile progresivne ideje, niti da je ta putanja bila laka. Crna\u010dkei aktivistikinje u Americi1<\/sup> su sara\u0111ivalie i sa bela\u010dkim grupama za ostvarivanje gra\u0111anskih i ekonomskih prava, sa sindikatima i mnogim drugim organizacijama koje u po\u010detku nisu bile uop\u0161te politi\u010dki korektne po pitanju rasizma \u2013 ali su vremenom postale savezni\u0161tva kroz interakciju sa crna\u010dkim grupama sa kojima su se inicijalno udru\u017eile jer su delile neke zajedni\u010dke ciljeve. U kvir aktivizmu je \u010duvena pri\u010da o grupi britanskih lezbejki i gejeva kojie su podr\u017ealie \u0161trajkuju\u0107e rudareke; sindikalnie aktivistkinjei inicijalno nisu imalei razumevanja prema problemima gej osoba, ali su ga kroz ovu saradnju i savezni\u0161tvo razvilie.<\/p>\n\n\n\n \u2003Ova pri\u010da se \u010desto potpuno pogre\u0161no tuma\u010di me\u0111u cishet levi\u010darimakama i levim LGB asimilacionistimakinjima, kojie je koriste da bi su\u0161tinski impliciralie da LGBT+ aktivistikinje ne treba da se bave svojim \u201cnebitnim, idealisti\u010dkim\u201d problemima, ve\u0107 da treba da podr\u017eavaju prave borce za radni\u010dka prava \u201ciz naroda\u201d. Ono \u0161to je zapravo mehanizam koji treba da uvidimo u ovom slu\u010daju je to da su prepoznati zajedni\u010dki ciljevi \u2013 ofanziva konzervativne vlade Margaret Ta\u010der, koja je napadala ne samo sindikate i prava radnikaca ve\u0107 i prava \u017eena i LGBT+ osoba; kao i prepoznavanje zajedni\u010dke klasne pozicije rudaraki i kvir osoba koje su uglavnom i same bile marginalizovane neoliberalnim politikama \u0161tednje kao radnicie, besku\u0107nicie i osobe obolele od SIDE.2<\/sup><\/p>\n\n\n\n \u2003\u010cak su i savezni\u0161tva koja su nama danas nezamisliva nekada bila rasprostranjena. Npr. u originalni radikalnofeministi\u010dki pokret iz 70-ih i 80-ih su neretko bile uklju\u010dene trans \u017eene, seks radnice, kinky <\/em>\u017eene i druge dana\u0161nje \u201cnepo\u017eeljnice\u201d radikalnog feminizma. \u0160tavi\u0161e, debate oko trans \u017eena, poput napada na Sendi Stoun, trans-isklju\u010dive politike radikalnofeministi\u010dkog Mi\u010dfesta, pa i sam \u010duveni tekst D\u017eenis Rejmond \u201cTransseksualna imperija\u201d, su se pokrenule zbog toga \u0161to su trans \u017eene ve\u0107 bile prisutne <\/em>u feministi\u010dkim pokretima. Naravno, njihova pozicija je neretko reflektovala isklju\u010denu poziciju koju su imale u \u0161irem dru\u0161tvu, ali su one prepoznavale da im je savezni\u0161tvo sa drugim \u017eenama potrebno da bi konfrontirale mizoginiju i mu\u0161ko nasilje sa kojima su svakodnevno bile suo\u010dene. I upravo iz tih debata i isklju\u010divanja iz feministi\u010dkog pokreta se trans aktivizam (kao i biseksualni aktivizam, seks pozitivan feminizam, crna\u010dki feminizam, aktivizam seksualnih radnica…) javlja kao odgovor. A javlja se pokrenut od strane samih u\u010desnica feministi\u010dkog pokreta, koje napokon progovaraju iz svojih subjektiviteta i u odgovor na nasilje koje do\u017eivljavaju \u2013 obra\u0107aju\u0107i se prvenstveno svojim feministi\u010dkim drugaricama koje mo\u017eda ne razumeju trenutno pozicije trans \u017eena (Crnkinja, biseksualki, seksualnih radnica…), ali koje \u0107e kroz ovu interakciju i razumevanje biti transformisane u saveznice i transfeministkinje, odnosno feministkinje tre\u0107eg talasa.3<\/sup><\/p>\n\n\n\n Zaklju\u010dak<\/strong><\/p>\n\n\n\n \u2003Moje dosada\u0161nje u\u010de\u0161\u0107e u, odnosno interakcije sa, razli\u010ditim progresivnim, levi\u010darskim, pro-demokratskim, feministi\u010dkim i LGBT+ grupama i pojedincimakama su me nau\u010dile da treba raditi sa onim \u0161to imamo. \u010cesto ljudi u ovim grupama govore neke izrazito problemati\u010dne stvari ili imaju potpuno pogre\u0161ne koncepcije o odre\u0111enoj dru\u0161tvenoj grupi, ali bez neke su\u0161tinske malicioznosti, ve\u0107 prosto po inerciji op\u0161te konzervativne atmosfere u kojoj se nalazimo. Time \u0161to ih obele\u017eimo odmah kao pro-kapitaliste, transfobe, seksiste… i potom odbijamo dalju saradnju i interakciju sa njima mi su\u0161tinski radimo dve stvari:<\/p>\n\n\n\n 1. Odbacujemo priliku da gradimo savezni\u0161tva kroz upoznavanje osobe sa problemima i perspektivama razli\u010ditima od njenih.<\/p>\n\n\n\n 2. Uskra\u0107ujemo sebi zajednice, prostore i sisteme podr\u0161ke koji nam mogu zna\u010diti, te dovodimo sebe u jo\u0161 ve\u0107e stanje izolacije i auto-getoizacije.<\/p>\n\n\n\n \u2003Sa druge strane, kao \u0161to sam ve\u0107 donekle rekla, treba znati kada bilo kakva saradnja prestaje da ima smisla. Generalni indikator nemogu\u0107nosti saradnje jeste taj da osoba\/grupa ima razvijena i \u010dvrsta ideolo\u0161ka opravdanja za svoje konzervativne stavove i da joj je borba protiv prava marginalizovanih grupa, odnosno progresivnih dru\u0161tvenih politika me\u0111u glavnim fokusima aktivisti\u010dkog delovanja. Jo\u0161 jedan od indikatora nemogu\u0107nosti saradnje tako\u0111e mo\u017ee biti zatvorena i autokratska organizaciona kultura, u kojoj jedna dominantna osoba tretira \u010dlanoveice organizacije\/grupe, volontereke i\/ili zaposlene sa nipoda\u0161tavanjem i potpunom zatvoreno\u0161\u0107u za njihove ideje, kritike i primedbe \u2013 sa takvim grupama jeste ponekad mogu\u0107e graditi zajedni\u010dke \u0161ire koalicije ili kampanje, ali se retko ne\u0161to mo\u017ee posti\u0107i delovanjem u okvirima njihovog \u010dlanstva.<\/p>\n\n\n\n \u2003U situaciji u kojoj se nalazimo u Srbiji, u Novom Sadu i u drugim, manjim mestima, su nam opcije za rad na dru\u0161tvenom boljitku ograni\u010dene. Moramo raditi sa onim \u0161to imamo, odgovaraju\u0107i na kontekst u kojem se nalazimo, ali tako\u0111e nikad ne izgubiti iz vida na\u0161e principe i krajnje ciljeve. Sa onim grupama i pojedincimakama sa kojima te ciljeve delimo, treba da poku\u0161amo da sara\u0111ujemo oko pitanja oko kojih ima smisla sara\u0111ivati. Treba imati razumevanja (do odre\u0111enih granica) i raditi sa ljudima, a ne protiv ljudi. A paralelno sa time treba raditi na susretima sa istomi\u0161ljenicamaima i izgradnji grupa, organizacija, pokreta i partija kakve su u potpunosti u skladu sa na\u0161im vrednostima (u mom slu\u010daju, vrednostima demokratsko-levih i radikalno kvir politika).<\/p>\n\n\n\n \u2003Taj put je dug, ali jedino njime \u0107emo iza\u0107i iz pustinje.<\/p>\n\n\n\n O autorstvu:<\/strong><\/p>\n\n\n\n Laura Pejak je rodnokvir osoba iz Novog Sada. Ona je od svoje 18 godine aktivna u brojnim dru\u0161tvenim pokretima \u2013 njene primarne aktivisti\u010dke oblasti interesovanja su izgradnja politi\u010dkih i ekonomskih alternativa, radikalna demokratizacija dru\u0161tva, kvir teorija i LGBTQ+ prava, zelene politike, kao i suprotstavljanje nacionalizmu i militarizmu. Laura od kraja 2020. godine do danas vodi Infoteku CK13 u okviru koje se bavi izu\u010davanjem razli\u010ditih progresivnih ideja, te radi na njihovom promi\u0161ljanju u zajednici. Ona je tako\u0111e jedna od osniva\u010dica Centra za dru\u0161tveni napredak, udru\u017eenja koje se bavi kreiranjem i zalaganjem progresivnih politika i dru\u0161tvenih alternativa. Od 2018. do 2023. godine je bila aktivna u Grupi IZA\u0110I prvo kao volonterka, potom kao omladinska radnica i na kraju kao koordinatorka programa rada sa zajednicom.<\/p>\n\n\n\n Pi\u0161e: Laura Pejak Dve osobe hodaju kroz pustinju. Ve\u0107 satima su izgubljene, bez hrane i vode, bez ideje o tome kuda treba da idu. Odjednom nailaze na kaktus \u2013 te jedna ka\u017ee drugoj: \u201cOvo mi je poznato; \u010ditala sam da su ako odlomi\u0161 deo ovog kaktusa, ono \u0161to je unutra je jestivo i mo\u017ee da […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":974,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[15,12,48,13],"tags":[],"class_list":["post-973","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktivizam","category-aktuelno","category-anti-rodni-pokreti","category-feminizam"],"acf":[],"aioseo_notices":[],"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-content\/uploads\/2025\/01\/1-3-1-1.png","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/973","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=973"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/973\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":975,"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/973\/revisions\/975"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/media\/974"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=973"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=973"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=973"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}\n