\u201eAbolicija se odnosi na prisustvo, a ne odsustvo.<\/p>\n\n\n\n
Ti\u010de se izgradnje institucija koje uzdi\u017eu.\u201c<\/p>\n\n\n\n
Rut Vilson Gilmor (Ruth Wilson Gilmore)<\/p>\n\n\n\n
Zdrav razum nala\u017ee postojanje zatvora. Bar nam tako govore od kako smo male. Ako uradi\u0161 ne\u0161to lo\u0161e, za to ne\u0161to mora\u0161 biti ka\u017enjena. Ako uradi\u0161 ne\u0161to ba\u0161 lo\u0161e, zavr\u0161i\u0107e\u0161 iza re\u0161etaka. Isto tako, zatvori su puni \u201epsihopata\u201c, \u201emanijaka\u201c i onih ostalih zlo\u0107udnih osoba koje su birale<\/em> da kr\u0161e zakon. Pretpostavka je da su te individue imale izbora da postupe druga\u010dije, ali isto tako i da je ono \u0161to je protivzakonito uvek \u0161tetno, pogubno, destruktivno, opasno i nepovoljno. Razume se i da je kazna nu\u017eno zlo bez kojeg ne postoji red i mir u dru\u0161tvu. Drugim re\u010dima, bez opomena, sankcija, disciplinskih mera, taksi i od\u0161teta, svaka od nas bi ispoljavala i \u010dinila ono najgore \u0161to \u010du\u010di negde u svima nama i to bi bilo pogubno za dru\u0161tvo.<\/p>\n\n\n\n U takvom kontekstu deluje sumanuto tra\u017eiti aboliciju zatvora. \u0160ta \u0107emo sa svim tim manijacima i psihopatama \u2013 imenice namerno ostavljam u mu\u0161kom rodu \u2013 ako ih ponovo pustimo na ulicu? Kako mo\u017eemo za\u0161tititi one najranjivije od njih bez ovih institucija? Dodatne komplikacija \u0161to se abolicije ti\u010de u na\u0161em kontekstu jeste to \u0161to se na Balkanu retko kad mo\u017ee \u010duti re\u010d abolicija. Ponekad radikalne feministkinje zloupotrebljavaju termin kada govore o \u201eaboliciji\u201c \u017eena ili seksualnog rada. Aktivisti za prava \u017eivotinja tako\u0111e retko govore o aboliciji, iako je u njihovom slu\u010daju termin prikladan, jer prosto sama re\u010d nije svakida\u0161nja, a potencijalno nije ni u duhu na\u0161eg jezika.<\/p>\n\n\n\n No, da bismo razumeli na koji je na\u010din abolicionisti\u010dko organizovanje relevantno za dana\u0161nji transfeminizam na Balkanu, moramo se vratiti na po\u010detak. Ve\u017eite se, i\u0107i \u0107emo malo zaobilaznim putem.<\/p>\n\n\n\n Smrt crnaca\/kinja je svakodnevnica<\/strong><\/p>\n\n\n\n U javnoj sferi Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava (SAD) postoji duga istorija crne smrti. Od samog nastanka, masovni mediji senzacionalisti\u010dki izve\u0161tavaju o ubistvima crnaca\/kinja, po\u010dev\u0161i od lin\u010dovanja koja su trajala sve do po\u010detka osamdesetih, pa do \u0161iroko objavljivanih vesti o atentatima crnih lidera\/ki Pokreta za gra\u0111anska prava i ubistva obi\u010dnih ljudi od strane policajaca. Me\u0111utim, ubistvo D\u017eord\u017ea Flojda (George Floyd) 25. maja 2020. godine od strane belog policajca \u0107e izazvati masovne proteste i prve mejnstrim pozive za aboliciju zatvora u ovoj dr\u017eavi.<\/p>\n\n\n\n Iako je abolicija u\u0161la u javnu svest relativno skoro, apeli za aboliciju zatvora u SAD-u postoje od okon\u010davanja ropstva u toj zemlji. To je zato \u0161to je ova prva epizoda u ameri\u010dkoj istoriji usko povezana sa potrebom za drugom. 13. amandman Ameri\u010dkog ustava zabranio je ropstvo osim kao kaznu za zlo\u010din, jer je jug dr\u017eave bio devastiran posle gra\u0111anskog rata i postojala je potreba za jeftinom ili besplatnom radnom snagom. Tek oslobo\u0111eni crnci i crnkinje zatim su masovno hap\u0161eni i osu\u0111ivani na maksimalne kazne. U ovom periodu nastaju takozvane \u201elan\u010dane bande\u201c zatvorenika\/ca i teoreti\u010dari\/ke ga nazivaju \u201ezatvorsko-planta\u017enim sistemom\u201c. Tako\u0111e, mnogi belci koji su bili \u010dlanovi takozvanih \u201erobovski patrola\u201c u ovom periodu postaju policajci. Policija kasnije postaje klju\u010dna karika u sprovo\u0111enju segragacije, ali i u poku\u0161ajima 1950-ih i 1960-ih godina da se obesna\u017ei Pokret za gra\u0111anska prava.<\/p>\n\n\n\n \u0160ezdesete godine u Americi su okretnica te se od krajnje minimalnog fokusa (ali postoje\u0107eg) na rehabilitaciju, sistem orijenti\u0161e isklju\u010divo ka ka\u017enjavanju. Sedamdesetih godina hap\u0161enja crnih radikala, poput An\u0111ele Dejvis (Angela Davis), postaju \u0161iroko rasprostranjena svakodnevnica, a masovna zatvaranja (engl. mass incarceration<\/em>) postaju \u017eivotna \u010dinjenica dana\u0161nje Amerike osamdesetih godina po lansiranju takozvanog \u201erata protiv droge\u201c koji je nesrazmerno pogodio crnce\/kinje i ostale rasijalizirane ljude. Ne\u0161to manje od dva miliona ljudi danas je iza re\u0161etaka u Americi. Iako u Americi trenutno \u017eivi manje od 5% ljudi na svetu, populacija u zatvorima \u010dini 20% ukupne zarobljene populacije. Petina zarobljenika\/ca je iza re\u0161etaka zbog krivi\u010dnog dela u vezi sa drogom, a velika je ve\u0107ina po\u010dinila nenasilni prestup. Tako\u0111e, nesrazmerni procenat zarobljene populacije su crnci\/kinje ili drugi rasijalizirani ljudi, iako su belci ve\u0107insko stanovni\u0161to ove zemlji.<\/p>\n\n\n\n Zatvori i eksploatacija<\/strong><\/p>\n\n\n\n Kao \u0161to smo videli, \u0161iroka rasprostranjenost zatvora i eksploatacije historijski su usko povezani u SAD-u. Danas je u skoro svakom supermarketu u ovoj dr\u017eavi mogu\u0107e kupiti robu koju su proizveli zatvorenici. Neki zatvorenici provedu veliku ve\u0107inu svojih \u017eivota rade\u0107i za mizerne naknade na biv\u0161im planta\u017eama na kojima su robovi brali pamuk, duvan i \u0161e\u0107ernu trsku pre vi\u0161e od 150 godina, prema skora\u0161njoj reporta\u017ei Asosijejted Presa (Associated Press). Situacija u Srbiji nije mnogo druga\u010dija. Autorka Ana Ristovi\u0107 je za Blumberg (Bloomberg) saznala da je u svim ve\u0107im zatvorima u Srbiji u raznim fabrikama radno anga\u017eovano vi\u0161e od 50% osu\u0111enika\/ca, ali i u poljoprivrednoj proizvodnji. Radno su anga\u017eovana i maloletna lica, te u KPZ-u za maloletnike u Valjevu proizvode ALU i PVC stolariju. Nije poznato koliko zatvorenici\/e zara\u0111uju, ali jeste da dr\u017eava zara\u0111uje od njihovog rada. Situacija je sli\u010dna \u0161irom zemalja biv\u0161e Jugoslavije, te u Bosni, Crnoj Gori i Hrvatskoj zatorenici\/e rade za simboli\u010dnu naknadu, pod upitnim uslovima i bez istinskih radnih prava.<\/p>\n\n\n\n Niski prihodi zatvorenika\/ca, ali i lo\u0161i uslovi rada naj\u010de\u0161\u0107e se opravdavaju idejom da na taj na\u010din oni\/e vra\u0107aju svoj drug dru\u0161tvu, a radna anga\u017eovanost naziva se rehabilitacijom, resocijalizacijom ili reintegracijom. Me\u0111utim, uzimaju\u0107i u obzir da ljudi u zatvoru naj\u010de\u0161\u0107e pripadaju najmarginalizovanijim populacijama u dru\u0161tvu i samim tim imaju limitiran pristup obrazovanju, zaposlenju, zdravstvu i socijalnim uslugama, te\u0161ko je ta\u010dno shvatiti kako njihova surova eksploatacija mo\u017ee u\u010diniti bilo \u0161ta pozitivno za njih. Po izlasku iz zatvora, njihove \u017eivotne okolnosti (marginalizacija) mogu se samo pogor\u0161ati jer \u0107e sad, povrh svega, biti okarakterisani i kao biv\u0161i zatvorenici.<\/p>\n\n\n\n \u2003Zatvori su dodatno problemati\u010dni jer su postali biznis. U Americi su mnogi zatvori privatna preduze\u0107a. Na Balkanu su zatvori jo\u0161 uvek dr\u017eavne institucije, ali to ne zna\u010di da nisu deo onoga \u0161to An\u0111ela Dejvis naziva zatvorsko-industrijskim kompleksom. Postoje \u010ditavi lanci snabdevanja hranom i ostalim potrep\u0161tinama, ali i gra\u0111evinske i ostale industrije koje imaju korist od postojanja zatvora i interes da podsti\u010du masovno zatvaranje ljudi kroz lobiranje za ja\u010de kazne i podr\u017eavanje politi\u010dkih kandidata koji se zala\u017eu za te\u017ee kazne, ali i uvo\u0111enje novih prestupa.<\/p>\n\n\n\n Zarobljenik\/ca kao jedinka u vakumu<\/strong><\/p>\n\n\n\n Iz aktivisti\u010dke, ljudskoprava\u0161ke perspektive, sr\u017e problema sa zatvorima nije samo njihova rasisti\u010dka (znamo da je na Balkanu nesrazmerni broj Roma iza re\u0161etaka) i eksploatatorska priroda, ve\u0107 to \u0161to su krajni ishodi perfidno isprepletenih neoliberalnih, ali i karceralnih (engl. carceral<\/em>) logika u me\u0111usobnoj povratnoj sprezi. Neoliberalna logika u ovom se slu\u010daju ispoljava u fokusu na pojedinca\/ku kao osobu koja uvek ima izbor da ne po\u010dini prestup. Ovakav pristup bri\u0161e ceo niz \u017eivotnih okolnosti i aktivnih napora sistema da marginalizuje odre\u0111ene pojedince. Drugim re\u010dima, bri\u0161e sve one ote\u017eavaju\u0107e okolnosti (rezultati \u010ditavog niza fobija kao \u0161to su rasizam, klasizam, seksizam i transfobija) sa kojima se pojedinci\/ke suo\u010davaju u svakodnevnom \u017eivotu i zbog kojih se odlu\u010duju za kr\u0161enje zakona. Plasti\u010dan primer je odluka nekih trans \u017eena da postanu seksualne radnice usled nemogu\u0107nosti da se legalno zaposle zbog stravi\u010dno rasprostranjene transfobije u na\u0161em dru\u0161tvu, ali i \u0161irom sveta. Iako nije istina da sve trans \u017eene nemaju drugog izbora nego da postanu seksualne radnice, niti da postoji ne\u0161to inherentno lo\u0161e ili nemoralno u ovoj vrstu rada, niti da seks radnice ne poseduju agensnost, \u010dinjenica je da su njihova radna i druga prava itekako ugro\u017eena, a i da je taj posao nelegalan. Imaju\u0107i to u vidu, da li ima smisla li\u0161iti ih slobode s obzirom na to da ovaj prestup nije nasilan, a one se same bore da opstanu u ovom sistemu koji im ne daje drugog izbora? Ovo je samo jedan u nizu primera nenasilnih prestupa zbog kojih ve\u0107 marginalizovani ljudi zavr\u0161avaju iza re\u0161etaka kako bi tamo do\u017eiveli jo\u0161 ve\u0107u marginalizaciju, eksploataciju i kr\u0161enje ljudskih prava.<\/p>\n\n\n\n \u2003Neoliberalna logika, pored fokusa na pojedinca\/ku, tako\u0111e se ispoljava u povla\u010denju dr\u017eavnih socijalnih usluga. Nensi Frejzer (Nancy Fraser) ovo povla\u010denje naziva krizom nege (engl. crisis of care<\/em>) i opisuje je kao rezultat \u201epritiska iz vi\u0161e pravaca koji trenutno istiskuju klju\u010dni skup dru\u0161tvenih kapaciteta: onih kapaciteta koji su dostupni za ra\u0111anje i podizanje dece, negu prijatelja i \u010dlanova porodice, odr\u017eavanja doma\u0107instva i \u0161irih zajednica i odr\u017eavanje veza uop\u0161teno.\u201c1<\/sup> Neoliberalni kapitalizam, dakle, preusmerava dr\u017eavne resurse za socijalne usluge ka privatnoj svojini, stvaraju\u0107i sve prekarnije \u017eivotne okolnosti za sve ve\u0107i broj pojedinaca\/ki, a onda kao re\u0161enje za probleme koje nastaju u dru\u0161tvu nudi zatvore, koji su tako\u0111e deo neoliberalne logike, pa se za odr\u017eavanje istih koriste zatvorenici\/e (klju\u010dni poslovi nege kao \u0161to su npr. kuvanje u zatvorima obavljaju zatvorenici\/e) koji se dodatno eksploati\u0161u u izrabljiva\u010dkim radnim uslovima. U knjizi Abolition. Feminism. Now., Dejvis, D\u017eina Dent (Gina Dent), Erika Mejners (Erica Meiners), i Bet Ri\u010di (Beth Richie) <\/em>o krizi nege u kontekstu zatvora govore slede\u0107e:<\/p>\n\n\n\n \u201eApsorpcija \u2018brige\u2019 pod okriljem kriminalizacije i zamagljivanje kategorija dru\u0161tvenih potreba, bolesti i kriminala \u2013 terapeutsko upravljanje \u2013 posti\u017ee se la\u017enom mobilizacijom la\u017ene podele izme\u0111u privatne i javne sfere. Feministkinje su dugo pratile ove manipulacije: dr\u017eava brigu o deci postavlja kao privatnu odgovornost, ali defini\u0161e fetuse, reprodukciju i odabir staratelja\/roditelja kao javnu brigu koja je podlo\u017ena partijskoj politi\u010dkoj manipulaciji. Za neke se (hetero)seksualnost smatra privatnom stvari, ali kvir ljudi, HIV pozitivne osobe, osobe sa invaliditetom i one koje se bave seksualnim radom podle\u017eu represiji dr\u017eave.\u201c2<\/sup><\/p>\n\n\n\n \u2003Zatvori su podru\u010dje delovanja dr\u017eave koje ilustruje isprepletenost borba svih marginalizovanih. Eksploatacija podrazumeva marginalizaciju, te je nemogu\u0107e misliti svet bez marginalizacije u kojem postoje zatvori jer oni ne samo \u0161to je proizvode, potreba za njima ne postoji bez marginalizacije.<\/p>\n\n\n\n Ali \u0161ta \u0107emo sa silovateljima i ubicama?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Feministkinje na Balkanu dugo se bore protiv nasilja usmerenog ka \u017eenama. Devedesetih nastaju prve mre\u017ee podr\u0161ke koje uklju\u010duju SOS telefone i skloni\u0161ta za \u017ertve nasilja. Feministkinje \u0107e voditi i kampanje za pravdu \u017eena ubijenih u situacijama orodnjenog nasilja. Na\u017ealost, pravda se u ovim slu\u010dajevima \u010desto izjedna\u010davala sa ja\u010dim zatvorskim kaznama za po\u010dinitelje nasilja. Teoreti\u010darke ovaj tip feminizma nazivaju karceralnim feminizmom.<\/p>\n\n\n\n \u2003Mejnstrim feminizam i abolicionisti\u010dki pokret su\u010deljavaju se oko pitanja nasilja protiv \u017eena. To je zato \u0161to jo\u0161 uvek nemamo odgovor na pitanje kako postupati sa osobama koje su nasilne u dana\u0161njem dru\u0161tvu takvom kakvo ono jeste. Abolicija zahteva duboke, sr\u017ene dru\u0161tvene promene koje se ne\u0107e desiti u skorije vreme. Me\u0111utim, ne mo\u017eemo graditi feministi\u010dku politiku koja zanemaruje \u010dinjenicu da su po\u010dinitelji nasilja naj\u010de\u0161\u0107e osobe koje su do\u017eivele nasilje. Isto tako, moramo uzeti u obzir da su zatvori mesta u kojima \u017eene i LGBTIQ+ ljudi \u017eive pod konstantnom pretnjom od seksualnog i drugog nasilja kao rezultat namerno nesrazmernih odnosa mo\u0107i izme\u0111u njih i \u201e\u010duvara\u201c. Kona\u010dno, svedokinje smo \u010dinjenice da je u trenutnom sistemu ka\u017enjavanja gotovo nemogu\u0107e dokazati silovanje, seksualno zlostavljanje i druge vidove orodnjenog nasilja. Drugim re\u010dima, sistem nas ne \u0161titi i krajnje je vreme da odustanemo od zalaganja za reforme. Umesto reformi, abolicionisti\u010dki feminizam nas poziva na borbu protiv neoliberalnih i karceralnih logika, tj. na zalaganje za sve one mere koje \u0107e zna\u010diti \u0161irenje sistema socijalne za\u0161tite, solidarnosti i zajedni\u0161tva.<\/p>\n\n\n\n Da li neko ve\u0107 promi\u0161lja abolicionisti\u010dki feminizam na Balkanu?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Na podru\u010dju biv\u0161e Jugoslavije \u010dak se i u aktivisti\u010dkim krugovima retko govori o aboliciji zatvora. Me\u0111utim, ako za abolicionisti\u010dko organizovanje smatramo one inicijative koje se zala\u017eu za uru\u0161avanje sistema koji podupiru neoliberalne i karceralne logike, onda mo\u017eemo na\u0107i vi\u0161e primera. Jedan od njih je beogradska Solidarna kuhinja, koja svojim delovanjem ukazuje na neodr\u017eivost neoliberalnog kapitalizma i odbija da bude zavisna od istog (izdr\u017eavaju se isklju\u010divo iz donacija pojedinaca). Posebna je jer se organizuje tako da se ne pristaje na politi\u010dke kompromise koje bi za krajni ishod imali ne\u010diju marginalizaciju.<\/p>\n\n\n\n \u2003Ve\u0107 drugu godinu za redom se u Novom Sadu organizuje letnja \u0161kola abolicionisti\u010dkog feminizma. 2023. godine aktivistkinje su je organizovale prvi put u kolaboraciji sa abolicionisti\u010dkim kolektivom iz Atine Feminist Autonomous Center for Research. Inicijatorke ove inicijative bile smo Laura Pejak, Mirjana Jak\u0161i\u0107 i ja, a druge godine su nam se pridru\u017eile Ana Rukavina i Jana Kujund\u017ei\u0107. Jana ve\u0107 neko vreme pi\u0161e i predaje o abolicionisti\u010dkom feminizmu3<\/sup>, a na jednom od panela u toku \u0161kole pridru\u017eila nam se Nina \u010colovi\u0107 koja u svom redu kritikuje femicid iz abolicionisti\u010dke perspektive.4<\/sup><\/p>\n\n\n\n Abolicija je briga; abolicija je zajedni\u0161tvo<\/strong><\/p>\n\n\n\n Abolicija je proces. Samim tim, znamo da ne mo\u017eemo o\u010dekivati da \u0107e se svi ljudi iza re\u0161etaka osloboditi sutra, a mo\u017eda \u010dak ni dok smo \u017eivi. Me\u0111utim, dru\u0161tvene promene koje mogu smanjiti broj ljudi u zatvorima mogu\u0107e su danas. Sve borbe koje zna\u010de bolji \u017eivot za ljude danas bez oduzimanja prava i kvaliteta \u017eivota drugih marginalizovanih su abolicionisti\u010dke feministi\u010dke borbe. Mariam Kaba (Mariame Kabe) to opisuje na slede\u0107i na\u010din:<\/p>\n\n\n\n \u201eUkidanje PIC-a je vizija restrukturiranog dru\u0161tva u svetu u kojem imamo sve \u0161to nam je potrebno: hranu, skloni\u0161te, obrazovanje, zdravlje, umetnost, lepotu, \u010distu vodu i druge stvari koje su temelj na\u0161e li\u010dne bezbednosti i bezbednosti zajednice.\u201c5<\/sup><\/p>\n\n\n\n O autorstvu: Pi\u0161e: Vanja Petrovi\u0107 \u201eAbolicija se odnosi na prisustvo, a ne odsustvo. Ti\u010de se izgradnje institucija koje uzdi\u017eu.\u201c Rut Vilson Gilmor (Ruth Wilson Gilmore) Zdrav razum nala\u017ee postojanje zatvora. Bar nam tako govore od kako smo male. Ako uradi\u0161 ne\u0161to lo\u0161e, za to ne\u0161to mora\u0161 biti ka\u017enjena. Ako uradi\u0161 ne\u0161to ba\u0161 lo\u0161e, zavr\u0161i\u0107e\u0161 iza re\u0161etaka. Isto […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":992,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[15,12,48,13,49],"tags":[],"class_list":["post-991","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktivizam","category-aktuelno","category-anti-rodni-pokreti","category-feminizam","category-transfeminizam-znacaj-gradenja-saveznistva"],"acf":[],"aioseo_notices":[],"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-content\/uploads\/2025\/02\/1-5.png","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/991","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=991"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/991\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":993,"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/991\/revisions\/993"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/media\/992"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=991"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=991"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/transbalkan.org\/platforma\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=991"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
<\/strong>Vanja Petrovi\u0107 je nebinarna aktivistkinja, istra\u017eiva\u010dica, i studentkinja doktorskih studija socijalne politike na Fakultetu politi\u010dkih nauka \u23bc Univerziteta u Beogradu. Njena polja interesovanja i istra\u017eivanja uklju\u010duju istorija lokalnog feminizma, abolicionisti\u010dki feminizam, i solidarno i nehierarhijsko organizovanje. Jedna je od osniva\u010dica abolicionisti\u010dkog Novosadskog feministi\u010dkog kolektiva NS FAK.<\/p>\n\n\n\n\n