Categories
Um(j)etnost

Šta gledamo?

Dakle, žele da nađu mane
(preporuka drugog specijala serije Euforija)

Piše: Sara Sarić

Serija: Euphoria (2019-)

Epizoda: Fuck Anyone Who’s Not a Sea Blob 21. January 2021

Sam Levinson (creator)

Nažalost, mnogi obožavaoci serije Euforija su možda “preskočili” drugi od dva specijala koji su snimljeni između prve i druge sezone jer su mislili da je u pitanju filler epizoda. Zato želim da skrenem pažnju na drugi specijal onima koji su ga zanemarili i objasnim zašto mislim da su propustili trenutno najbolju prezentaciju trans osobe na ekranu uprkos sve većem broju serija i filmova koje predstavljaju trans zajednicu u pozitivnom svetlu.

Sumnjam da će iko ko čita ovaj tekst ovde prvi put čuti za seriju ali za svaki slučaj pružiću najosnovniji opis radnje. Euforija se bavi životima srednjoškolaca koji se hvataju u koštac sa problemima droge, seksa i nasilja.

Pre nego što počnemo najavljujem dosta spojlera tako da preporučujem da prvo odgledate epizodu pa se vratite i pročitajte ovaj tekst.

“Pokušavam da pokorim ženstvenost i negde usput osećam da je ženstvenost pokorila mene”, govori Džuls Von (Jules Vaughn) svojoj terapeutkinji u drugom specijalu serije Euforija, epizodi pod nazivom, ‘Fuck anyone who is not a sea blob’. Ta replika, kao i mnoge druge u toj epizodi, zvučala mi je previše autentično da nije bilo nikakvo iznenađenje kada sam saznala da je Hanter Šejfer (Hunter Schaffer) koja igra ulogu Džuls napisala scenario za epizodu zajedno sa Semom Levinsonom (Sam Levinson), kreatorom serije. Ova epizoda predstavlja studiju karaktera Džuls i daje nam značajne uvide u njen lik što epizodu spašava reputacije običnog filera (filler episode – dopunska epizoda bez relevantnog značaja po glavni tok radnje).

Nakon prve sezone – u kojoj je Džuls predstavljena kao hiper feminina junakinja koja je delom personifikacija i anime junakinje (Fez, koga igra Angus Klaud, poredi je sa Princes Moon, kultnom anime junakinjom) ali i modna ikona sa raskošnom šminkom koja se otisnula na pohod da pokori ženstvenost – vidimo kadar Džuls bez šminke, ranjivog i odbrambenog izraza jer je zatičemo na njenoj prvoj terapeutskoj seansi. Vreme je za stvaran život.

Ta epizoda, kao i prethodni specijal sa Ru, predstavlja psihološku studiju junakinje. Autentičnost i intimnost je prikazana kroz celu epizodu jer je svaki aspekt usmeren ka tome da je učini stvarnom u umu publike: od uvodne scene gde se u odrazu njenog oka smenjuju uspomene iz života uz pesmu Liability od Lorde, preko dugih pauza između razgovora sa terapeutkinjom gde imamo šansu da upijemo sav dijalog, dubokih tema koje ni sama sebi nije nikad priznala i koje otkrivamo zajedno sa njom prateći njene reakcije do činjenice da se njena terapeutkinja prvi put pojavljuje na ekranu tek nakon pet i po minuta. Sve nam to daje vremena da vidimo, čujemo i doživimo Džuls kao stvarnu osobu.

Džuls na toj terapiji radi ono što svaka trans osoba mora da uradi u nekom trenutku, pravi granicu između toga šta ONA želi da uradi sa sopstvenim telom, a šta je samo društveni (patrijarhalni) pritisak. Zato me je inicijalno zatekla i naknadno prijatno iznenadila rečenicom, “Želim da se skinem sa hormona.“

Epizoda nam otkriva i ulogu seksualnosti i partnera u tome kako svi oblikujemo sebe prema tuđim očekivanjima, što je nešto što većina osoba koje znam takođe radi. Takođe saznajemo šta ju je nesvesno privuklo kod Ru (činjenica da je Ru delom popunila ulogu koju je Džulsina majka trebala da ispuni, a sa druge strane baš kao i njena majka Ru je zavisnica i još jednom zavisnost unosi teret i nestabilnost u Džulsin život).

Kako radnja odmiče otkrivamo još jedan sloj ljudske psihe koji svi delimo. Življenje fantazije i učitavanje značenja koja objektivno ne postoje. Džuls je zaljubljena u scenarije koje sama zamišlja. Priznaje da se lako zaljubljuje jer je pola veze u njenoj glavi. Dopisuje se sa strancima čiji identitet ne zna. Realnost za nju može biti preplavljujuća, što je informacija bez koje bismo lakše osudili sve njene postupke ali u ovoj epizodi mane su samo deo slagalice koji nam pomaže da sklopimo celu sliku junakinje i, tako kompletnije sagledanu, saosećamo sa njom.

Kovid preporuke pod kojima je ova epizoda snimljena, sa dve glumice na propisanoj razdaljini uz ogoljenu filmsku ekipu, su upravo okolnosti koje nas prisiljavaju da vidimo osobu umesto fiktivne junakinje. Pošto Hunter nije toliko iskusna glumica kao ostali glumci_ce iz serije možemo pretpostaviti da je iznela epizodu na autentičnosti iz stvarnog života.

U drugoj sezoni vidimo Džuls sa bajnderom i pretpostavljamo da se skinula sa nekih hormona, bar blokatora kako je precizirala, i niko ne dovodi u pitanje njenu ženstvenost niti rodni identitet. Mislim da je jedna od jačih strana Euforije to što je uspela da stvori nove ikone negativaca, a da izbaci motive homofobije i transfobije iz tematike. Čak su i negativni stereotipi koje je serija zadržala prikazani kao lične borbe pojedinaca koji se stide svojih tajni umesto što su propagirane od strane društva. Glavni uspeh specijala (kao i cele serije) nije u tome što je predstavio trans junakinju u besprekornom pozitivnom svetlu već što je tzv. negativne aspekte njenog lika učinio prijemčivim za širu publiku i pre svega ljudskim.

O autorki

Sara Sarić je trans žena i jedna sam od osnivača_ica NVO Kolektiv Talas TIRV. Kao koordinatorka za kulturu i umetnost osmišljava koordiniše i sprovodi različite kreativne i aktivističke projekte. Pored aktivizma bavi se snimanjem, fotografijom, video editovanjem, pisanjem fikcije i scenarija. Pobednica je konkursa za kratku priču Ljubav je zakon čija istoimena zbirka nosi naziv njene priče: Niko više ne ide u raj i druge priče. Pisala je scenario za film Solskin i seriju Gravitacija duge koja ulazi u produkcijsku fazu. Trenutno radi na romanu naučne fantastike.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *